Pešića proganjaju Amerikanci! Je*iga! Sudije su se uplašile... To se u Srbiji nikad nije desilo

Svetislav Pešić, selektor košarkaške reprezentacije Srbije, ponovo je bez dlake na jeziku rekao da su "orlovi" u finalu Olimpijskih igara u Parizu poraženi od Amerike jer su se sudije uplašle da naš rival ne izgubi, a priznaje da je dalje često sanja da pobeđujemo Amere.

Vodili su "orlovi", imali i 17 poena prednosti, ali je moćni sastav Amerike ipak uspeo da iščupa pobedu - 95:91. Srbija je odigrala savršene tri četvrtine, vodila 37 minuta utakmice, a onda su se umešale sudije, Amerikanci su uspeli da se vrate, preokrenu i pobede.

Srbija se ipak domogla medalje, pobedila je u borbi za bronzu Nemačku (93:83), ali ostaje žal što nismo srušili Amerikance u Parizu.

Sudije su se uplašile

Selektor Svetislav Pešić kaže da su sudije kumovale porazu Srbije i da sigurno ne spavaju mirno. 

- Moram da budem pažljiv, da me ne kazne, sve prate, uključene su mreže... Objektivno, malo nam je na kraju ponestalo snage, igrali smo fantastičnu utakmicu, najbolja utakmica svih Olimpijskih igara, ponosni smo. Ali, mislim da smo izgubili jer su se sudije uplašile da Amerikanci ne dobiju. Ja sam to video svojim očima, jer sam bio tamo, gledam, vidim.. Ima ljudi koji gledaju, a ne vide, ja gledam i vidim. Ne želim da umanjujem pobedu iz respekta prema protivniku i treneru, krasna osoba, svaka čast na pobedi, čestitali smo. Ali, objektivno sudije koje su sudile, moraju dobro da se pozamisle. Mislim  da oni ne spavaju dobro - rekao je u razgovoru za Biznispriče Svetislav Pešić.

Foto: AP/Photo

 

Prvi put u istoriji se poraz slavio kao pobeda u Srbiji, a selektor je ispričao zanimljivu priču, kada su Rusi postali šampioni Evrope usred Španije.

- Istina je da ... Sad ću da ispičam... Slušaj! Ispred moje kuće u Barseloni ima hotel i ujutro rano siđem da popijem kafu i prelistam njihove novine, Marku, Mundodeportivo, a pretodne večeri finale Evropskog prvenstva pre 10 godina, igraju Rusija protiv Španije u Madridu. U poslednjoj sekundi Holden igrač ruske reprezentacije, a Amerikanac je, pogodi trojku i Rusi prvaci Evrope usred Madrida, a tamo Navaro, braća Gasol, Ljuj... To je bilo iznenađenje. Gledam ja Mundodeportivo i na prvoj stranici fotografija reporezentacija Španije, uzmem Marku i tamo slika tima Španije, na Sportu isto... Čekaj, ko je pobedio, Španija ili Rusija? Prvi put se u Srbiji desilo da te slave kad ne pobediš. To se nikad u istoriji nije desilo.

I danas selektor Pešić sanja da smo pobedili Amerikace.

- Žao mi je i danas sanjam dve stvari, kako igram,  probudim se i vidim ne igram više, nego sam trener.  Baš to jutro ne legne, najbolji dani su bili dok sam igrao. U zadnje vreme sanjam samo ovu utakmicu. I pobedili smo. Je*iga, obično kad sanjaš da smo pobedili izgubili smo i obrnuto. Makar kod mene. 

Jokić je najbolji

Pitali su selektora kojim rezultatom pobeđuje Srbija u njegovom snu.

- Pravo da ti kažem različito. Na kraju smo pobedili, ali kad se probudim vidim da nismo.

Najbolji igrač koga je ikada trenirao je Nikola Jokić, priznao je selektor Svetislav Pešić posle kratke pauze. 

Foto: REUTERS/Brian Snyder

 

- Teško je. Jedno vreme sam mislio da je najbolji Detlef Šremf, nemački igrač jedan od prvih u NBA, pa da je to Toni Kukoč, jer volim te univerzalne igrače koji mnogo rade za tim i sebe. A to su dva igrača koja su u tom  vremenu menjali košarku. Posle toga sam mislio da je Dejan Bodiroga. Bio sam sa njim u  Barseloni i  reprezntaciji, znao sam njegovu karijeru kako je sa 17 otišao u Trst kod Tanjevića i bio plej, košarku gledao očima prema košu. Možda jedini igrač koji je napravio najimpresivniju transformaciju od pleja do najboljeg skorera. Ali sad ovih nekoliko poslednjih godina kako sam sa Nikolom Jokićem, mislim da je on sad trenutno najbolji. 

Priznaje Pešić da uvek bira košarkaša ratnika pre umetnika.

-  U vrhunskom sportu imamo umetnike i ratnike. Umetnici nikad ne kogu da postanu ratnici, ali ratanici mogu umetnici. Kad ih biram u reprezentaciji ili klubu biram ratnike, koji su spremni da daju sve od sebe. Ne sve od sebe, to je malo, nego i sebe. Odgovornost je, navijači su tužni  kad izgubimo, velika su očekivanja od reprezntacije i da bismo ih ispunili, kao i svoje i naše porodice, moraš da daš sve. Eto, ne mislim da bi jednog dana trebalo da prestanem da treniram, a dolaze mladi treneri, povećava se konkurencija, ali ja i dalje učim,  gledam, istražujem, slušam, pitam...