KOŠARKA JE ZA DEVOJČICE I GEJEVE! "Filozofski" intervju Dušana Dude Ivkovića: Malo o golubovima, malo više o košarci!

Iskusni srpski košarkaški trener Dušan Duda Ivković dao je opširan intervju Rusima u kom se dotakao mnogih interesantnih tema

 

Ruski "sports.ru" uradio je intervju sa trofejnim stručnjakom i nazvao ga "Filozofski intervju Dušana Ivkovića". Priča je počela od samog početka, odnosno Dudinog opredeljenja da se bavi košarkom.

(VIDEO) DUDA OTVORIO KARTE! Ivković o dolasku Kokoškova na klupu Srbije...

- Brat i ja smo dugo bili zainteresovani. Imao sam možda 13 ili 14 godina. Otac, doktor prava inače, uvek nas je gledao iza jednog visokog drveta i govorio našoj majci: ‘Ne razumem šta rade tamo s loptom, skaču kao majmuni’. Njegova ideja je bila da mu sinovi postanu borci, gladijatori. Smatralo se prigodnim da muškarci igraju fudbal ili da se bave boksom, možda rvanjem. Niko tada nije gledao na košarku kao na super-atletski spektakl. Nama su govorili da je to igra za devojčice i gejeve. Tako su mi govorili prijatelji koji su igrali fudbal ili su boksovali. A vidite u šta se košarka pretvorila. Danas su košarkaši primer fizičkog i psihološkog treninga - počeo je Ivković i privukao pažnju.

Foto: AP/Photo

Duda je poznat i po tome što je želeo da kultnurno edukuje svoje igrače pa ih je često vodio u muzeje...

- Meni se čini veoma važnim da igrači upoznaju kulturu i istoriju zemlje u kojoj igraju. Lepo je to što su plaćeni na vreme, ali kad sam došao u CSKA želeo sam da im pokažem Rusiju. Putoovali smo u Sankt Peterburg, išli u Ermitaž (najveći muzej u Rusiji, prim.aut), posećivali istorijska mesta u Moskvi. Znam da se igračima to nije posebno dopadalo. Ali gdegod sam išao, trudio sam se da obilazim muzeje, da upoznam kulturu. To je bilo normalno u svetu košarke u kome sam ja odrastao. Danas igrači nemaju vremena da uče. Pre se košarka nazivala akademskim sportom. Podrazumevalo se da se njome bave samo ljudi sa visokim obrazovanjem. Sad se sve promenilo. Počinju da igraju veoma mladi, sezone su duge, ima previše utakmica.

Nezaobilanza tema bili su golubovi.

- Da, otac mi je govorio da su oni koji gledaju u golubove uvek u oblacima. Da iz toga slede problemi sa školom i takve stvari. I zato je bio protiv. I ja sam bio protiv toga da moji sinovi posvećuju toliku pažnju golubovima, ali sam u detinjstvu drugačije razmišljao. Golubovi su uz mene ceo život, gajim srpske visoko-letače, u svakom ugovoru koji sam potpisivao bila je i klauzula da mi se u kući napravi mesto za golubove. Nažalost, samo u Moskvi je bilo nemoguće, prehladno je.

Foto: AP/Photo

A otkud ta ljubav prema golubovima. Prvo, duga je njena istorija u porodici Ivkovića…

- Četvrta sam generacija u porodici koja se bavi golubarstvom. Prva, za koju pouzdano znam, je oličena i u mom dalekom rođaku, genijalnom pronalazaču Nikoli Tesli, mada ne volim da govorim o našim porodičnim vezama. Moj ujak, profesor koji se bavio poljoprivredom, napisao je mnoge knjige o golubovima. Pa brat i ja… Još otkako smo bili vrlo mali. Imam fotografiju u kojoj držim goluba, dve godine mi je bilo tada.

Dobro, šta je tačno toliko privlačno u tim golubovima?

- Prvo, to je sport. Imamo takmičenja na nivou klubova, gradova, države. Postoje pravila i ljudi koji ih procenjuju. Drugo, golubice su simbol mira i prijateljstva, simbol ljubavi. I to je veoma, veoma tačno. Dalje, da bi se osetio bliskim golubovima moraš da se koncetrišeš i počneš da razmišljaš kao golub. Neophodno je ako želiš da razumeš šta oni žele. Isto je i sa igračima. Odnosi između trenera i igrača ne postoje ako nema psihološke veze. To je  veoma važno. Naravno, ne možeš da porediš igrače i golubove, ali ja tokom karijere nikad nisam imao psihologa u timu. Te psiho-terapeutske odnose sam uvek sam stvarao. I na kraju, to je lepota. Kad golub raste na vratu mu se pojavljuju lila, zelena i siva pera. Kad sunce sija i zraci mu padaju po vratu, u toj refleksiji vidiš najlepše boje sveta. Teško je reći šta je lepše. Kad se uzdiže na veoma, veoma velike visine ili kad se vraća, bez energije, posle 14 ili 15 sata leti. Mislim da je to vrlo suptilno objašnjenje, iako ga oni koji se ne bave golubovima neće uvek razumeti.