MARIHUANA, VIZIJE, UPRAVA KOJA PLAĆA NAVIJAČE... Novi šokanta ispovest Dejana Koturovića!

Dejan Koturović je pričao o potrazi za mirom, džunglama Amazona, situaciji u modernom društvu, marihuani, vizijama, Mundobasketu 2002. godine...

Bivši centar Partizana, za koji je igrao dve godine, prisetio se zanimljive situacije u režiji navijača Partizana. 

- Zeznuo sam se što nisam ostao u Belrinu, odličan grad, klub. Uživanje mi je bilo tamo. Ja volim publiku koja se ne kolje kao "grobari" i "cigani". Dosta su kulturniji. Sećam se utakmica kod nas, naši grobari gađaju nas stolicama u glavu, doduše potplaćeni od strane Sisketa Čolović (u pitanju je Đorđe Čolović, dugogodišnji uticajni član uprave kluba), to sam kasnije saznao. Pokojni Haris Brkić je dobio stolicu u glavu, posle ti dolazi navijač: "Ej, Koture, nisam hteo tebe, znaš kao..." Sve neke podmetačine, čim je neka vrsta politike, to nešto nije u redu - prisetio se Koturović u opširnom intervjuu za Jutjub kanal Balkan Info, a potom pričao o marihuani, za koju je kako kaže mislio da je lek, a onda shvatio da baš i nije tako. 

JAKA PRIČA O JEDNOJ POGREŠNOJ ODLUCI! Kako je Kotur ispao naivan i otišao u zatvor!

 

- Igrajući za Albu, posle nekih silnih operacija i ulaženja u formu, pa mi se dese neke sitne povrede i bolovi, ja sam već bio probao marihuanu. Nije bilo redovno, retko sam kozumirao džoint. Ali te nedelje kad mi je Muki, čuveni trener, dao slobodno sedam dana da ne treniram, sa nekim svojim drugarom Amerom, pisac scenarija, i nekim njegovim drugarom, koji je Nemac, našli smo se i od ponedeljka do petka pušili po jedan džoint. I ja sam primetio da me je to, bogami, spasilo nekih bolova... Uglavnom, nastavio sam da pušim redovnije. Ja sam se već bio primio da to nije nikakva laka droga, da je to lek, kasnije sam shvatio da to baš i nije tako.

 

 

Ali, približavalo se Svetsko prvenstvo, pa je morao da prestane!

- Više na nagovor nekih prijatelja, shvatim da ne smem više da pušim marihuanu, jer mi sutra počinju pripreme za prvenstvo. OK, biću strejt. Legao sam u krevet i bukvalno sam dobio viziju, video sam nas, celu repreznetaciju, kako se penjemo na pobedničko postolje za prvaka, a da sam ja proglašen za MVP igrača celog turnira. Bila je to stvarno jaka i lepa vizija, sa suzama u očima, ja sam poverovao u to. Mislim, nisam nikakva Vidovita Zorka, nego jednostavno se tako desilo.

 

Bonus video