DANILOVIĆ TVRDI! ĐORĐEVIĆ I JA SMO BILI NAJBOLJI BEKOVI U EVROPI! Obradović mi je bio kao STARIJI BRAT! Ne bih voleo da sam igrao PROTIV SEBE!

Jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena, Peredrag Danilović, otvorio je dušu grčkim medijima i pričao o temama o kojima nikada nije

Nekadašnji košarkaški as Predrag Danilović, u razgovoru za grčku Gazetu prisetio se nekoliko trenutaka koji su obeležili njegovu karijeru, ali i našu klupsku i reprezentativnu košarku!

Podsetio je da, bez obzira na sve uspehe koje je postigao, nije mu bilo teško da, iako je imao tek 30 godina, kaže "zbogom".

- Prošlo je više od dve decenije otkad sam poslednji put igrao. Ako bolje razmislite, moj život na terenu završio se prošlog veka! Dugo smo pričali, zar ne? Mnogo stvari se od tada dogodilo. Karijera igrača je davno završena i ostavio sam je iza sebe! Pet dana pošto sam otišao iz Virtusa vratio sam se u Partizan (na funkciju potpredsednika kluba). Nisam znao ništa. Morao sam da učim ispočetka. A istina je da sam brzo naučio. Na kraju sam ostao u Partizanu 15 godina...

Foto: informer

Prisetio se detinjstva u Sarajevu.

- Imao sam lepo detinjstvo. Prelepo. Ništa mi nije nedostajalo. Moja porodica nije bila bogata, ali ni siromašna. Ali odrastanje na sarajevskim ulicama 70-ih i 80-ih nije bilo lako. Morali ste na neki način da se dokažete. Ja sam to učinio košarkom...

Dokazao se Danilović u Partizanu, posebno u čuvenoj sezoni 1991-1992 kada su crno-beli sa debitantom na trenerskoj klupi, Željkom Obradovićem pokorili Evropu.

- Bili smo najmlađi tim. Niko ništa nije očekivao od nas, niko nam nije davao šanse! Imali smo sa sobom profesora Nikolića, trenera Obradovića, generalno bili smo sjajna ekipa koje je domaće utakmice igrala u Fuenlabradi. Nemamo reči kojima bi se zahvalili tim divnim ljudima u Španiji koji su nas 'prigrlili' u vreme embarga. Biću im zauvek zahvalan. Doživljavali su nas kao decu koja su imala mnogo poteškoća u svojoj domovini i ne treba da budu na takav način kažnjena. Osim toga, bili smo gladni pobeda! Kako je godina odmicala, tek tada su neki ljudi počeli da misle da bi ovi mališani mogli da ostvare nešto veliko. Završili smo kao četvrti u našoj grupi, pobedili smo u Bolonji, prošli na Fajnal for, a ostalo je istorija...

Foto: Tanjug

Tvrdi da nije bilo boljeg tandema bekova u Evropi od Đorđević - Danilović...

- Ne! Definitivno nije! Saša i ja smo bili najbolji bekovi u Evropi. Zaista je tako jednostavno... Mnogo je toga rečeno tokom godina. Iskreno, ne sećam se više. Govorimo o 1992, imao sam 21 godinu, sada 51, skoro 52. Jedino u šta sam siguran je da smo Đorđević i ja bili najbolji bekovi u Evropi! Trenirao sam 6-7 sati dnevno, ali nisam mogao da igram dve godine, od 16. do 18. U Jugoslaviji je postojao propis po kome da ne možete da pređete u drugi tim bez prsitanka prvog, pa sam morao da pauziram godinu dana, ali sam kažnjen još jednom godinom! Nepotrebno! U to vreme moj tim je bila sarajevska Bosna i čekao sam dve godine da igram za Partizan. Trenirao sam beskrajno dok konačno nisam zaigrao. Čekao sam dve godine! To znači koliko volim ovaj klub (Partizan).

Foto: Starsportphoto©

Upitam je kakav je Željko Obradović bio kao trener novajlija?

- To je nešto što smo očekivali. Više nismo bili saigrači. On je tada postao moj trener i odmah je pronašao način da uravnoteži činjenicu da je do pre nekoliko dana bio naš saigrač. Veliku pomoć dobio je i od profesora Nikolića. Kao što sam rekao, njegovo ponašanje je bilo kako treba. Niko nikada nije imao problema s njim. Reći ću ti nešto: Kada sam igrao sa Željkom bio sam dete, a on je već bio zreo igrač. Uvek je imao takav stav prema meni. Bio mi je stariji brat! I to je pokazao na najbolji način!

Dotakao se i selekcije Jugoslavije u finalu Evrobasket 1995. nije igrala samo protiv Litvanije, nego i "protiv" pune dvorane koja je bila na strani rivala!

- Bio sam iznenađen ... Zaista! Znao sam šta su Grci učinili za Srbiju, znam da su oba naroda pravoslavci. Istina je da sam te večeri bio iznenađen! Pokušavali smo da ostanemo fokusirani na finale. Od jedne tačke nadalje, međutim, mogu to da razumem. Grčku smo pobedili dva puta, u grupi i polufinalu. Neki kažu da je Bora Stanković to uradio. Hajde sad ... Pa nije Bora šutirao. Nikada nisam bio ljut na grčki narod zbog onoga što se dogodilo u tom meču. Dolazim u Grčku dugi niz godina na praznike i ovde imam mnogo prijatelja. Sve igrače te generacije smatram prijateljima. I tako će biti zauvek! Imali smo neverovatan tim, bili smo mladi, deca od 24-25 godina. U suštini, tada ste sa 25 godina već bili zreli. Da se ​​vratimo na temu, bili smo iznenađeni, nismo to očekivali. Ali ovo je sport. Mnogi Grci su mi se izvinili za to veče. Mogu li da vam kažem nešto? Ni ja ne bih voleo da igram protiv Danilovića! Ne bih voleo da igram protiv mene! Jer znam da bi mi Danilović dao 35 poena! Grci i mi, Srbi, strastven smo narod. Idemo is krajnosti u krajnost. Nema sredine. Ako voliš nešto, svideće ti se. Ako nešto ne voliš, mrzećeš to. Ponavljam, uvek na sportski način. U svakom slučaju, nikada nisam imao problema sa Grčkom.! Grci su bili ljuti na Žarka Paspalja i na sve nas! Kad bolje razmislim, to je bila Žarkova greška! Da Žarko nije prešao iz Olimpijakosa u Panatinaikos, da je bio malo pametniji svi bi bili srećni -  našalio se Danilović! Onda smo naravno pevali 'Sad si uzeo trofej Paspalje'.

Prisetio se Danilović poslednje sekunde meča sa Huventudom koju je gledao s klupe.

- Tada ne razmišljate ni o čemu. Nisam bio na parketu zbog pet ličnih grešaka. Možda je bilo i bolje! Da smo obojica na parketu, možda bih umesto Đorđevića ja uzeo šut i promašio! To je bila naša sudbina. To je bila situacija koju je dizajnirao onaj gore i konačno obeležila naše živote. Rekao sam Šilobadu... Nije bilo šanse da izgubimo finale. Ne znam zašto, ali bio sam siguran. Tako sam osećao. Video sam Đorđevića kako uzima loptu i bio sam siguran da je nikome neće dati. U osnovi, svi su to znali. Čak i Španci. I sami su znali da će u finalu lopta pripasti meni ili Đorđeviću. Pošto ja nisam igrao, Saša bi to prihvatio. Svi su to znali...

Otkrio je šta mu prođe kroz glavu kada ponovo vidi fotografije i Đorđevića koji šutira?

- Taj period je bio najiskrenija i nevina stvar u mom košarkaškom životu. Sada mi mali detalji izmiču iz glave, ali sve te slike vidim kao jedmu celinu. Bili smo klinci, mladi i dobri prijatelji, radili smo stalno i nikada se nismo osećali umorno. Ako ste umorni sa 22 godine, šta ćete raditi sa 30? - poručio je Danilović!