Vesić pisao o Makabiju! “PONOS IZRAELA” ROĐEN U BEOGRADU!

Tog 7. aprila 1977. godine, kasno uveče, izraelski premijer Jicak Rabin, heroj Šestodnevnog rata iz 1967. godine i bivši načelnik generalštaba, pozvao je urednika državne televizije i zatražio da dođe u studio kako bi podneo ostavku

U medijima su se pojavili dokazi o tome da je imao bankarske račune u SAD što je prema izraelskim zakonima bilo zabranjeno. Urednik nacionalne televizije zamolio ga je da odloži obraćanje naciji jer nije imao ko da ga snimi!? Svi su gledali prenos utakmice iz Beograda u kojoj se košarkaški klub Makabi borio za svoju prvu evropsku titulu protiv italijanskog tima Vareze. 
 
Dan ranije na drugom kraju sveta, u Njujorku, dešavala se druga drama koja je bila povezana sa Beogradom i finalnom utakmicom. Na šalter Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) na njujorškom aerodromu JFK došao je košarkaš Makabija Tal Brodi. Molio je da kupi kartu za Beograd kako bi sutradan igrao finalnu utakmicu. Nastupao je za Makabi čitave sezone i doveo svoj tim do finala. Saznao je da mu je otac na samrti, napustio je tim i vratio se u SAD da ga vidi. Kada je došao u bolnicu njegov otac je otvorio oči pitao ga je ”šta radi tu” i ”zašto nije u Beogradu“? Brodi je odjurio na aerodrom ali karata za let za Beograd nije bilo. Dok je očajan molio šaltersku službenicu da nađe jedno mesto prišao mu je šef predstavništva JAT-a koji ga je prepoznao jer je igrao za Izrael na Svetskom košarkaškom prvenstvu u Ljubljani koje je održano 1970. godine a na kome je Jugoslavija postala prvi put prvak sveta. Kako je Brodi sam kasnije pričao predstavnik JAT-a, koga je prvi put video, rekao mu je da ide pored njega i da ništa ne priča. Prema njegovim rečima ni danas ne zna kako je ušao u avion bez karte i kako je moguće da ga niko ništa nije pitao. Sleteo je u Beograd i priključio se svom timu da učestvuje u stvaranju istorije.
 
Te beogradske aprilske noći pre četrdeset i pet godina završila se priča koja je počela jedanaest godina ranije. Uprava Makabija uspela je da 1966. godine ubedi američkog košarkaša jevrejskog porekla Tala Brodija da potpiše za tim iz Tel Aviva. Brodi je godinu dana ranije izabran za 12. pika na draftu i očekivalo se da ima sjajnu NBA karijeru. Tog leta Brodi je doputovao u Izrael. Zavoleo je naciju koja se rađala i borila za mesto pod suncem pa je odlučio da ostane i da gradi izraelsku košarku, između ostalih, i pod uticajem tadašnjeg izraelskog ministra odbrane Moše Dajana. Narednih godina pod Brodijevim uticajem u Makabi su počeli da dolaze i drugi igrači iz SAD, uglavnom jevrejskog porekla. Na početku istorijske sezone 1976/1977 došli su Erik Minkin, Bob Grifin, Lu Silver, a poslednji je stigao Olsi Peri, 208. centimetara visoki centar, koga su Makabijevi skauti pronašli dok je igrao na uličnom terenu u Harlemu. Peri je bio visok i mršav a Makabi nije imao para da plati klasičnu peticu. Peri je postao legenda pošto je njegovo ime i danas u Izraelu žargonska reč za visokog čoveka. 
 
Bilo je to vreme hladnog rata i međunarodne izolacije Izraela od strane arapskih zemalja, sovjetskog bloka i socijalističkih zemalja pa nije bilo lako organizovati utakmice Makabija. Kasnije su Bora Stanković i Radomir Šaper, Srbi koji su vodili svetsku kuću košarke FIBA, pričali su da niko nije ni sanjao da Makabi može da dođe u finale pored Varezea, moskovskog CSKA i madridskog Reala. Da bi zadržao šanse za finale Makabi je morao da pobedi CSKA koji je predvodio legendarni Sergej Belov sa još pet košarkaša iz sovjetske zlatne ekipe sa Olimpijskih igara u Minhenu koje su održane tri godine ranije. Sovjeti su odbili da putuju u Izrael jer nisu imali diplomatske odnose sa ovom zemljom a košarkašima Makabija nisu hteli da izdaju vize za dolazak u Moskvu. Zato je FIBA donela odluku da se  utakmice igraju na neutralnom terenu u belgijskom Virtonu. Jevreji iz čitave Evrope pohrlili su na utakmicu i dali snagu svom timu da pobedi favorizovane Sovjete. 
 
Finalna utakmica igrala se u Beogradu u hali Pionir. Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa Izraelom. Međutim, jugoslovenski lider Tito je znao da će ta utakmica biti promocija za njegovu zemlju, a želeo je da pokaže svetu da svi sportisti sveta mogu da igraju u Beogradu.  Zato su jugoslovenske vlasti dale specijalnu dozvolu za Makabi i odobrile da svi navijači ovog tima bez vize mogu da doputuju u naš grad. Počela je invazija navijača Makabija na Beograd jer ih je u samo nekoliko dana stiglo oko četiri hiljade iz Izraela i zapadne Evrope. Tih dana na beogradski aerodrom sleteo je prvi džambo džet. Navijači su omogućili Makabiju da u Pioniru igra kao kad kuće stvarajući neverovatnu atmsoferu u kojoj su igrači Vareza, tada najbolje evropske ekipe koju je predvodio legenda italijanske i evropske košarke Dino Menegin, izgubili. 
 

Posle pobede Makabija slavilo se u Tel Avivu i Beogradu. U prestonici Izraela na ulicama je bilo oko 200 hiljada ljudi pa niko nije hteo ni da sluša ostavku premijera Rabina. U Beogradu su navijači Makabija okupirali trgove a neki su se kupali u Dunavu pored hotela Jugoslavija gde je bio smešten njihov tim. Te noći u Beogradu košarkaški klub Makabi postao ”ponos Izraela”, više od sportskog kluba. A Izrael je ostvario najveći sportski uspeh u istoriji koji je podsetio svet da kao država postoji. Do te noći Izraela nije bilo na sportskoj mapi sveta dok ga u Beogradu nije ucrtao Makabi. Zato je Brodi posle pobede vikao u kameru: “Na mapi smo. I ostaćemo na mapi. Ne samo u sportu. U svemu“.
 
Beograd je pre 45 godina, kao i danas, pokazao da može da ugosti sve sportiste sveta, da su svi dobrodošli i da ima dušu za sve. Tala Brodija sam pozvao da bude gost Beograda u maju ove godine kada se u našem gradu igra završni turnir košarkaške Evrolige.