SVE JE SPREMNO ZA SPEKTAKL! Sanjamo novi uspeh ORLOVA, a OVO su najveća razočaranja i najbolniji porazi našeg tima! (VIDEO)

Evropsko prvenstvo u košarci počinje 1. septembra u organizaciji četiri zemlje i biće jedno od najatraktivnih i najjačih Evrobasketa do sada! Ljubitelji ovog sporta sa nestrpljenjem iščekuju da lopta krene od ruke na ruke, a navijači u Sbriji polažu sa pravom velike nade u tim Svetislava Pešića. Dok ne vidimo na parketu najveća imena košarke sa našeg kontinenta, prisećamo se najsvetlijih i najtužnijih momenata naše zemlje na kontinentalnoj smotri

Istoriju košarke u Srbiji prate velike pobede, ali i porazi na evropskim prvenstvima.

Među  trijumfima koji se posebno pamte izdvajaju se oni nad Grčkom i Litvanijom u Atini 1995, trojka u poslednjoj sekundi Saleta Đorđevića za slom Hrvata u Barseloni 1997. i ućutkavanje Turaka u Istanbulu 2001.

Koliko je samo emocija košarka budila u našoj naciji, smenjivale su se suze radosnice (kojih je na našu sreću bilo mnogo) i one druge, a tako je i dan danas...

LITVANCI SU MORALI DA PURŽE RUKU BRUTALNIM ORLOVIMA

Verovatno najdraža i svakako antologijska pobeda naših košarkaša je u finalu EP 1995. protiv Litvanije (96:90). Pamti se po 41 poenu Saše Đorđevića (9/12 za tri poena), zakucavanju Danilovića preko Sabonisa i veličanstvenom povratku na veliku scenu posle sankcija. 

Na istom šampionatu, u polufinalu, Ivkovićev tim je došao do izuzetne pobede u teškim uslovima protiv domaćina Grčke (60:52). Pamti se u kakvoj vreloj atmosferi je izvojevan veliki trijumf. 

ĐORĐEVIĆ UĆUTKAO HRVATE ZA SVA VREMENA

Dve godine kasnije Jugoslavija je odbranila titulu šampiona Evrope u Španiji, a na tom putu najslađa pobeda ostvarena je trojkom Saleta Đorđevića u poslednjoj sekundi protiv Hrvata (62:61). Bio je to prvi sudar posle rata i veliki trijumf, značajniji za samopouzdanje nego takmičarsku poziciju u tom trenutku. 

 

POKORILI SMO I ISTANBUL

Poslednje zlato na EP naši košarkaši su osvojili 2001.

Finale je odigrano u paklenoj atmosferi u Istanbulu, ali Turci nisu imali rešenja za Predraga Stojakovića i ostale Pešićeve asove (78:69).

 

- Kada razmišljam o 2001. godini, razmišljam o tome koliko smo bili dominantni i superiorni, žedni i gladni da se vratimo posle debakla na Letnjim olimpijskim igrama 2000. godine -rekao je za sajt FIBA Predrag Stojaković, MVP tog takmičenja.

Reprezentacija Jugoslavije je bila popunjena na svim pozicijama i svaki igrač je bio nosilac igre u svom timu. Peđa je bio predvodnik u napadu, tada je bio u zenitu svoje karijere.

- Naš tim je bio zaista jak, zaista dubok. Nisam siguran da čak mogu i da nazovem klupu istinskom klupom, jer govorimo o momcima koji su bili glavni protagonisti u svojim klubovima, koji su igrali na zaista visokim nivoima profesionalne košarke, tako da smo imali dobar balans sa našom ekipom sa trenerom Svetislavom Pešićem kao dirigentom našeg orkestra- rekao je on

 

Koliko nam je nacionalni tim doneo sreće u decenijama za nama izlišno je govoriti, ali naš narod naviknut na podvige, imao je prilke da gleda i te kako bolne poraze svojih ljubimaca.

Prvaci Evrope i sveta doživeli su bolno prizemljenje u Švedskoj 2003. godine. Doduše, ta generacija nije imala ni sličnosti sa njihovim prethodnicima.

OSVETA LITVANACA

Posle titula prvaka Evrope i sveta, došlo je vreme za promene, kako u igračkom, tako i u selektorskom pogledu. Svetislava Pešića na mestu selektora zamenio je tadašnji strateg Partizana Duško Vujošević. Na raspolaganju je imao pretežno igrače iz domaćeg šampionata. U 1/4 finalu prvenstva pretrpeli smo debakl od Litvanije - 98:82.

Do rezultata 11:11 mogli smo još i da podgrejavamo neke nade u konačan uspeh, uprkos velikom hendikepu što za nas zbog povrede nožnog zgloba, zarađene u susretu sa Turskom, nije mogao da nastupi Predrag Stojaković. Sve nakon toga proteklo je u dominaciji naših suparnika, koji su vodili između deset i petnaestak poena razlike.

BILO, NE PONOVILO SE...

Nešto što najviše boli i do dana današnjeg je EP u Srbiji i Crnoj Gori održano 2005. Drim tim naše reprezentacije je pretrpeo fijasko! Na kraju smo završili bez plasmana posle poraza u osminifinala od Francuske -74:71. Imali smo brutalan predvođen Bodirogom, Rebračom, Miličićem, Krstićem, Jarićem i ostalima... Ali nešto nije štimao. Antologijska konferencija na kojoj je tadašnji selektor Željko Obradović razapeo igrača postala je svedok jednog vremena. Bilo, ne ponovilo se.

KATASTROFA MOKINIH PULENA

Srbija je prvi put nastupala pod tim imenom na Evrobasketu 2007. godine. Kako smo prošli - bolje i da nismo išli. Katastrofalno 14. mesto. Podmlađeni tim pod vođstvom Moke Slavnića delovao je poprilično loše ceo turnir, pa je epilog svega bila eliminacija u grupnoj fazi. Porazi od Grčke i Rusija pamte se i danas... A, možda i više od toga vređanje sudija od strane Darka Miličića posle meča sa Grcima.

NI SALE NIJE MOGAO DA POMOGNE

Boli i Lil 2015. godine i to baš. Tada smo bili četvrti. Međutim, imali smo tim za zlato. Poraz u polufinalu od daleko slabije Litvanije srušio je snove "orlovima".

Ekipa je potpuno pala kada je to bilo najvažnije, a selektor Djordjević nije umeo da ih podigne.

Naravno, bilo još mnogo  veličanstvenih, ali i onih manje lepih momenata naših košarkaša, a nadamo se da ćemo imati razloga za slavlje i nakon predstojećeg Evobasketa...