GUDURIĆ JOŠ POD UTISKOM: Mnogo volim da igram za SVOJU ZEMLJU, a svaka utakmica protiv Atamana...

Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je Tursku 77:76 (24:21, 13:13, 17:20, 23:22) u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo naredne godine, a jedan od junaka meča bio je sjajni Marko Gudurić

Marko Gudurić nije krio da je još pod utiskom i otkrio je koliko mu znači trijumf protiv neugodnih Turaka!

- Pričali smo u svlačionici dosta o utakmici. Svi smo konstatovali koliko nam znači ova pobeda, reprezentaciji. Približili smo se na korak do Svetskog kupa, što je velika stvar za novu generaciju. Lučić i Jagodić Kuridža su tu najstariji. Obe pobede su jako važne. Utakmica u Velikoj Britaniji nije bila laka za dobiti, gledao sam, naravno! Ovo što se desilo bitno je, pogotovo zbog svega što se desilo posle Evrobasketa i gorkog ukusa koji je ostao. Protiv Turske je bila sjajna podrška, iskreno ne pamtim da je, baš smo komentarisali u svlačionici, da je bila bolja i lepša atmosfera u Pioniru kada reprezentacija igra. Letos je sjajno bilo ono što smo doživeli u Areni protiv Grčke, ali u Pioniru stvarno ne pamtim da sam sa reprezentacijom igrao u boljoj i lepšoj atmosferi- rekao je Gudurić za Mozzart sport.

Naspram sebe je imao klupske kolege i igrače sa kojima se redovno sreće u prvenstvu...

- Svaka utakmica protiv Atamana u poslednjih pet godina je posebna za mene u Fenerbahčeu i protiv Efesa, sada i u reprezentaciji. Postoji rivalitet koji se stvorio i naravno, posle ovoga svega sa Vasom... Igrao sam protiv čak četvorice saigrača iz Fenera! Pomenuo sam četvoricu saigrača iz Fenera. Oni su došli u moju zemlju da igraju utakmicu protiv reprezentacije moje zemlje. Od početka sam se postavio tako da moram da igram ovu utakmicu. Jer, ako oni dolaze u moju zemlju da igraju utakmicu, nisam mogao da ostanem u Istanbulu. Ispunila mi se želja, još smo i pobedili. Sve je ispalo super.

Foto: Starsportphoto©

Turska je u Beograd stigla sa namerom da se revanšira za poraz iz avgusta...

- Turci se mnogo bolje spremili za meč od nas. Ataman je tražio da se odloži redovno kolo prvenstva, kako bi igrači mogli da se nađu u trening kampu. Okupili su se ranije, trenirali četiri-pet dana, pa utakmica i onda dalji rad... Mi smo imali jedan zajednički trening. Ona neizvesna završnica pobedu čini slađom! Odradili smo sjajnu stvar u komunikaciji na tajm-autu, kada smo se vratili na parket Luča je ostao na njihovoj petici, a praktično svi u hali znali su da će lopta u poslednjem napadu ići u Vilbekinove ruke, da će ići pik’n’rol iz kojeg bi on pokušao da reši jedan na jedan. Pošto je Luča ostao na njihovom centru, Luka Mitrović je preuzeo četvorku i kada je došlo do pika sa peticom Vlada je ostao na Vilbekinu. Ne treba da podsećam da je Luča jedan od najboljih defanzivaca, ima sjajne predispozicije i kretnje. To je ono što smo negde i želeli, da on ostane na Vilbekinu. Aleksa (Radanov) je zatim sjajno iskočio na pomoć, pa je Skoti morao da izvuče težak šut.

Otkrio je naš as i šta mu je prolazilo kroz glavu dok je lopta bila u fazi leta?

- Te dve sekunde su delovale baš dugo. Zaigrala je na obruču, ali se završilo sve dobro po nas. Zato i kažem da sve ovo možda daje i slađi ukus pobedi! Lično mi je mnogo značila ova utakmica. Stvarno volim da igram za svoju zemlju, tako sam vaspitan i odgajan. Možda u prošlosti nisam igrao kako znam, iz ovog ili onog razloga. Da ne ulazim sada u te detalje, ali meni je najviše bilo krivo svaki put kada možda nisam odigrao najbolje, a znam koliko mogu i znam da se to od mene očekuje, zato mi mnogo znači to što smo pobedili, što sam bio deo ekipe... Ne znam, skupilo se sve na kraju. Bili su moji pored terena, brat, porodica, familija... Uz celokupnu atmosferu ovo je utakmica koju ću sigurno pamtiti dugo i ostaće u lepom sećanju.Jako mi je stalo da igram za reprezentaciju i uvek budem najbolji. Te neke partije su bile posledica što sam generalno bio povučen. Dok sam bio mlađi, možda je to tako moralo da bude. Trebalo je možda u nekim ranijim trenucima da preuzmem lidersku ulogu. Prija mi stvarno da igram sa loptom, da pričam, da budem glasan na terenu, da pomažem saigračima. To radim i u klubu. Kada sam takav i kada imam tu energiju, onda sam najbolja verzija sebe, za razliku od nekih situacija kada se možda povučem u sebe... Ne zato što se plašim, ali šta god ti razlozi bili, sada je drugačije - poručio je Marko Gudurić.