SJAJNI DIRIGENT KOŠARKAŠKE SIMFONIJE! Rakić se posle igračke karijere ODLUČIO ZA TRENRSKI POSAO

Jedan od najvećih košarkaških talenata nekadašnje Jugoslavije, tridesetšestogodišnji Miljan Rakić, posle dve i po decenije igranja, okončao igračku karijeru i odmah uskočio u odelo prvog trenera

Nekadašnje čudo od deteta, prirodni, nebrušeni košarkaški biser sa talentom retko viđenim  u celom regionu, Miljan Rakić, kada je početkom ovog veka zakoračio na parket, igrom, lucidnošću i elegancijom, bio je preteča današnjih Zvezdinih Argentinaca, koji košarkaškom virtuoznošću, uzdižu duh igre i košarku stavljaju na pijedestal kraljice loptačkih sportova a publiku na tribinama ostavljaju bez daha.

Zlatni dečko i velika nada tada moćnog Hemofarma, posle više od 25 igračkih sezona, tiho i u senci mirne varoši u susednoj Mađarskoj, stavio je tačku na kreaciju igre i direktno iz košarkaških patika ogrnuo uvek velom tajni obavijeni plašt prvog trenera ekipe.

- Jasberenj je pre samo nekoliko sezona bio u vrhu mađarske košarke, a trenutno smo u Drugoj ligi i delimo petu poziciju na tabeli, sa ciljem da budemo među osam i obezbedimo drugoligaški plej of - započinje priču sada mister trener, uz napomenu da je budžet kluba manji u odnosu na godine kada se takmičio u Superligi.

Prilika da kao trener početnik odmah predvodi seniorsku ekipu, kako sam kaže, ne dobija se često i ne propušta lako, mada se žestoko kosila sa filozofijom igrača u njegovoj glavi i duše koja voli i osim svoje porodice, živi za košarku.

- Baš je bila dilema, navika da svakog dana spremam torbu i krenem na trening, terala je inat zdravorazumskoj odluci, prihvati posao prvog trenera i ne oklevaj i na kraju je i prevagnula - nastavlja najbolji košarkaš Bačke Palanke u 21. veku, iskreno priznajući da se zbog odluke ne kaje i da trenutno uživa u radu sa mladim i ambicioznim košarkašima Jazberenja.

Gradić sa oko 25 hiljada stanovnika, po mnogo čemu, a najviše mentalitetu ljudi koji žive u njemu, vrlo sličan njegovoj Bačkoj Palanci, mirna je i povoljna sredina za lagodan, opušten život, bez uobičajenih gradskih, saobraćajnih gužvi i za pravilno odrastanje dece, a Miljanovi naslednici, koje je dobio u braku sa šarmatnom Nikolinom, su desetogodišnji Relja, dve godine mlađi Stefan i trogodišnji Đorđe.

- Osim škole i vrtića u koji ide najmlađi sin, tu su i treninzi košarke, muzička škola, časovi mađarskog jezika i brojne svakodnevne obaveze, a ostane vremena i za šetnje, koje obožavam, a drago mi je da u njima uživaju i oni  - dodaje Miljan, koji osim srpskog pasoša, poseduje i mađarske EU “papire”.

- Trenutno mi ovakav način života odgovara, ne volim ubrzanje, osim između dva koša i iznad svega mi prija što je porodica na okupu i nema onih, nekada zbog posla, neizbežnih i mučno dugih razdajanja i neviđanja.

 Kao četrnaestogodišnji dečak, rođen 1986. godine u Bačkoj Palanci, napustio je porodični dom  i u tada moćnom Hemofarmu iz Vršca, počeo da sjajnim igrama i promocijom neospornog talenta, nepredvidivim kreacijama, opravdava epitet košarkaškog čuda od deteta i pravog dirigenta valcera među obručima, koji mu, kako kaže i dan danas odzvanja u duši, kao uostalom i svakom romantiku svog posla.

- Za mene je oduvek košarka bila nešto više, izazov i težnja da može bolje, savršenije i uzvišenije, ne znam, možda sam sam se tu negde i spotakao i nisam dosegao vrh brega - sa žalom konstatuje, iskreno priznajući da mu nedostaje perla Evrolige i nastupa u seniorskoj selekciji nacionalnog tima Srbije, u bisernoj niski uspešne karijere.

- San svakog mladog košarkaša je odlazak u NBA ili nastup u nekoj Evroligaškoj ekipi, konkretno imao sam nekoliko ozbiljnih ponuda timova koji su igrali u evropskom elitnom takmičenju, ali i ugovor u Hemofarmu nisu hteli ni da čuju i sve ponude raspršile su se poput lista na vetru.

Nakon Vršca i Hemofarmove odiseje, usledili su putevi kojim se teško i uz puno znoja ide, u Kraljevo, Novi Sad,  Užice,  Kragujevac, a na mapi putešestvija upisane su i Bosna i Hercegovina, Slovačka, Grčka i Mađarska.

Sa tada veoma moćnim i sistemski precizno uokvirenim Hemofarmom,  2005. godine osvojio je Jadransku ligu, sa mađarskim Solnokom dva puta duplu krunu, titulu prvaka države 2014. i 2015. godine i dva kupa te zemlje, a kao košarkaš sarajevske Bosne, osvojio je Kup 2009. godine.

Sa mladom reprezentacijom Srbije, osim zlata u Izmiru, osvojio je sa generacijom košarkaša rođenih 1985. godine bronzanu medalju na Evropskom šampionatu u Rusiji 2005. godine i srebro na Univerzijadi 2007. godine.

- Baš kao i u životnom ruletu, u košarci za koju mnogi kažu da je misaona igra, plod mašte i kreativnosti, faktor sreće je neizbežan - dodaje na kraju Miljan Rakić, šeretski komentarišući da sreću ili imaš ili nemaš.