SJAJNI DIRIGENT KOŠARKAŠKE SIMFONIJE! Rakić se posle igračke karijere ODLUČIO ZA TRENRSKI POSAO

Jedan od najvećih košarkaških talenata nekadašnje Jugoslavije, tridesetšestogodišnji Miljan Rakić, posle dve i po decenije igranja, okončao igračku karijeru i odmah uskočio u odelo prvog trenera

Nekadašnje čudo od deteta, prirodni, nebrušeni košarkaški biser sa talentom retko viđenim  u celom regionu, Miljan Rakić, kada je početkom ovog veka zakoračio na parket, igrom, lucidnošću i elegancijom, bio je preteča današnjih Zvezdinih Argentinaca, koji košarkaškom virtuoznošću, uzdižu duh igre i košarku stavljaju na pijedestal kraljice loptačkih sportova a publiku na tribinama ostavljaju bez daha.

Zlatni dečko i velika nada tada moćnog Hemofarma, posle više od 25 igračkih sezona, tiho i u senci mirne varoši u susednoj Mađarskoj, stavio je tačku na kreaciju igre i direktno iz košarkaških patika ogrnuo uvek velom tajni obavijeni plašt prvog trenera ekipe.

- Jasberenj je pre samo nekoliko sezona bio u vrhu mađarske košarke, a trenutno smo u Drugoj ligi i delimo petu poziciju na tabeli, sa ciljem da budemo među osam i obezbedimo drugoligaški plej of - započinje priču sada mister trener, uz napomenu da je budžet kluba manji u odnosu na godine kada se takmičio u Superligi.

Prilika da kao trener početnik odmah predvodi seniorsku ekipu, kako sam kaže, ne dobija se često i ne propušta lako, mada se žestoko kosila sa filozofijom igrača u njegovoj glavi i duše koja voli i osim svoje porodice, živi za košarku.

- Baš je bila dilema, navika da svakog dana spremam torbu i krenem na trening, terala je inat zdravorazumskoj odluci, prihvati posao prvog trenera i ne oklevaj i na kraju je i prevagnula - nastavlja najbolji košarkaš Bačke Palanke u 21. veku, iskreno priznajući da se zbog odluke ne kaje i da trenutno uživa u radu sa mladim i ambicioznim košarkašima Jazberenja.

Gradić sa oko 25 hiljada stanovnika, po mnogo čemu, a najviše mentalitetu ljudi koji žive u njemu, vrlo sličan njegovoj Bačkoj Palanci, mirna je i povoljna sredina za lagodan, opušten život, bez uobičajenih gradskih, saobraćajnih gužvi i za pravilno odrastanje dece, a Miljanovi naslednici, koje je dobio u braku sa šarmatnom Nikolinom, su desetogodišnji Relja, dve godine mlađi Stefan i trogodišnji Đorđe.

- Osim škole i vrtića u koji ide najmlađi sin, tu su i treninzi košarke, muzička škola, časovi mađarskog jezika i brojne svakodnevne obaveze, a ostane vremena i za šetnje, koje obožavam, a drago mi je da u njima uživaju i oni  - dodaje Miljan, koji osim srpskog pasoša, poseduje i mađarske EU “papire”.

- Trenutno mi ovakav način života odgovara, ne volim ubrzanje, osim između dva koša i iznad svega mi prija što je porodica na okupu i nema onih, nekada zbog posla, neizbežnih i mučno dugih razdajanja i neviđanja.

 Kao četrnaestogodišnji dečak, rođen 1986. godine u Bačkoj Palanci, napustio je porodični dom  i u tada moćnom Hemofarmu iz Vršca, počeo da sjajnim igrama i promocijom neospornog talenta, nepredvidivim kreacijama, opravdava epitet košarkaškog čuda od deteta i pravog dirigenta valcera među obručima, koji mu, kako kaže i dan danas odzvanja u duši, kao uostalom i svakom romantiku svog posla.

- Za mene je oduvek košarka bila nešto više, izazov i težnja da može bolje, savršenije i uzvišenije, ne znam, možda sam sam se tu negde i spotakao i nisam dosegao vrh brega - sa žalom konstatuje, iskreno priznajući da mu nedostaje perla Evrolige i nastupa u seniorskoj selekciji nacionalnog tima Srbije, u bisernoj niski uspešne karijere.

- San svakog mladog košarkaša je odlazak u NBA ili nastup u nekoj Evroligaškoj ekipi, konkretno imao sam nekoliko ozbiljnih ponuda timova koji su igrali u evropskom elitnom takmičenju, ali i ugovor u Hemofarmu nisu hteli ni da čuju i sve ponude raspršile su se poput lista na vetru.

Nakon Vršca i Hemofarmove odiseje, usledili su putevi kojim se teško i uz puno znoja ide, u Kraljevo, Novi Sad,  Užice,  Kragujevac, a na mapi putešestvija upisane su i Bosna i Hercegovina, Slovačka, Grčka i Mađarska.

Sa tada veoma moćnim i sistemski precizno uokvirenim Hemofarmom,  2005. godine osvojio je Jadransku ligu, sa mađarskim Solnokom dva puta duplu krunu, titulu prvaka države 2014. i 2015. godine i dva kupa te zemlje, a kao košarkaš sarajevske Bosne, osvojio je Kup 2009. godine.

Sa mladom reprezentacijom Srbije, osim zlata u Izmiru, osvojio je sa generacijom košarkaša rođenih 1985. godine bronzanu medalju na Evropskom šampionatu u Rusiji 2005. godine i srebro na Univerzijadi 2007. godine.

- Baš kao i u životnom ruletu, u košarci za koju mnogi kažu da je misaona igra, plod mašte i kreativnosti, faktor sreće je neizbežan - dodaje na kraju Miljan Rakić, šeretski komentarišući da sreću ili imaš ili nemaš.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.