Čika Kari, je l' može ponovo, kao u Indijanapolisu? Na godišnjicu svetske titule - Srbija juri finale!

Ista meta - isto odstojanje! Srbija 8. septembra juri najveći košarkaški uspeh još od 8. septembra 2002. godine i titule u Indijanapolisu.

Kada se Svetislav Pešić krajem jula pojavio pred novinarima i saopštio spisak igrača na koje računa za Svetsko prvenstvo, očekivanja javnosti ekspresno su spale. Mnogi su odmah digli ruke od reprezentacije, razočarani odlukoma Jokića, Kalinića, Mitrovića, povredama Lučića, Micića i Pokuševskog rešili da ovog leta ne bodre Orlove. Pogrešili su, ali nije kasno. Srbima je, očigledno, u genima da se "lože", a usijanje uoči današnjeg meča protiv Kanade doseže maksimum.  

Pokušavali su prethodnih dana sportski istoričari, analitičari i stručnjaci da premotavaju prošlost, traže razloge zbog kojih je baš ovo Svetsko prvenstvo - ono pravo. Zbog čega će Svetislav Pešić odvesti košaraše do titule, a slučajnosti je mnogo, ako ona uopšte postoji. 

Podatak na koji su se mnogi pozivali je činjenica da je 1998. godine u Atini došlo do poklapanja rezultata sa ovogodišnjeg Mundobasketa. Da, Srbija je tada savladala Portoriko u prvoj grupi. Da, Srbija je tada doživela poraz od Italije u drugoj grupi. Da, Litvanci su tada savladali Ameriku... Epilog - onakav kakav si želimo i ove godine - Orlovi su bili na krovu sveta. 

Foto: AP/Photo

Bila je to samo najava podatka koji je mnogima ulio nadu pred meč sa Kanadom. 8. septembar, bez obzira na iskod današnjeg duela, zauvek će zlatnim slovima biti upisan u istorijske knjige Srbije. Veliki broj navijača koji su od roditelja, baka i deka, nasledili breme "loženja" i nerviranja zbog reprezentacije, uspeh Orlova u Indijanpolisu nisu mogli da isprate, jer, ili su bili deca ili nisu bili ni rođeni. 

Nema sumnje da su, pa ako ne ranije, makar tokom ovog Svetskog prvenstva slušali epske priče o uspehu Srbije u Indijanapolisu. O tome kako je Svetislav Pešić, opet slučajnost, odveo košarkaše na krov sveta, o tome kako je Dejan Bodiroga dirigovao, Vlade Divac dominirao, Predrag Stojaković cepao mrežice, Milan Gurović "ubio" svemoćne Amerikance... O verovatno i najvećem timskom uspehu srpske košarke! 

Da, prošla je 21 godina od kako je Srbija poslednji put bila na krovu sveta i da to se desilo 8. septembra. Na dan kada će Svetislav Pešić, ponovo u ulozi selektora, pokušati da napravi još jedan istorijski uspeh i ponovo kada je malo ko verovao u moć Orlova dođe do medalje. 

Tada je odlazak na Mundobasket, u odnosu na ovaj danas, predstavljao pakao budući da je srpska ekspedicija do Indijanapolisa putovala jedan i po dan. Prisutni su se nakon turnira prisećali kako ih je u Americi dočekao pakao budući da se Svetsko prvenstvo igralo uoči 11. septembra i rušenja "bliznakinja"... Nadali su se Amerikanci da će kao domaćin, predvođeni Andre i Reži Milerom, Benom Valasom, Eltonom Brendom i ostalim NBA zvezdama doći do svetske titule. Očekivala je to čitava planeta, izuzev Svetislava Pešića, njegovih asistenata Stevana Karadžića i Aleksandra Aca Petrovića, 12 momaka u nacionalnom timu i "male" srpske ekspedicije u velikom Indijanapolisu. 

Foto: Starsportphoto©

Nije Srbija, da se jugonostlgičari ne ljute, tada pod imenom Jugoslavija, na Mundobasket otišla u sjajnom raspoloženju. Ipak, početak i ubedljiva pobeda nad Angolom podigla je borbenu gotovost. Ni poraz od Španije u tesnoj završnici nije pokvario utisak i atmosferu, naprotiv, Orlovi su znali šta ih čeka u nastavku takmičenja, a to je Amerika. 

Iako je do duela sa "drim timom" ostalo još mnogo posla, sve je slutilo da će Orlovi morati na megdan četi Džordža Karla. Četa Svetislava Pešića savladala je, opet slučajnost, Kanadu u poslednjem kolu prve faze, a onda u drugoj doživela neočekivani poraz od Portorika. Pobeda nad Brazilom u drugom kolu mogla je da pokvari planove i skloni nas od Amerikanaca, ali je sudbina, u tandemu sa Argentinom, rešila da se ipak 5. septembra, opet slučajnost (četvrtfinale protiv Litvanije na ovom Mundobasketu), sastanemo sa Amerima u dvorani "Konseko Fildhaus". 

Sve drugo je istorija... 

Foto: Starsportphoto©

Svemoćni Amerikanci, već viđeni sa peharom, morali su da polože oružje pred Srbijom. Predrag Stojaković ubacio im je 20 poena, nadovezao se Milan Gurović sa 16 poena i čak četiri ubačene trojke. Pod košem dominirao je Vlade Divac... Bolje nije moglo! 

Prisećajući se događaja, mnogi zaborave polufinale i duel protiv Novog Zelanda. Verovatno zato što im ni Haka nije pomogla u duelu sa Orlovima. Slavili su Pešićevi izabranici sa 11 razlike, sada je Koturović rešetao, a Jarić delio asistencije... Crtalo se finale sa Argentincima. Crtala se nova drama i utakmica koja će se zauvek pamtiti. Dok god se lopta ubacuje u obruč, mada... Verovatno i posle toga. 

Baš kao i danas, i tog 8. septembra tenzija je dosegla vrhunac. Sve je bilo spremno za obračun u "Konseko Fildhausu". Svetislav Pešić na jednoj Ruben Manjano na drugoj, Dejan Bodiroga na jednoj na drugoj Manu Đinobili, Vlade Divac na jednoj Luis Skola na drugoj! Utakmica je mogla da počne, a bolje su počeli naši košarkaši. Južnoamerički temperament nije dozvolio Argentincima da se predaju pa su na krilima Fabricija Oberta Gaučosi već do poluvremena preokrenuli. 

Slutilo je na poraz... Mnogi navijači su digli ruke, pogasili televizore kada je krenulo suprotnog od onoga što smo želeli, ali Pešić i njegovi momci nisu. Jugoslavija, Srbija, ma, zovite tu reprezentaciju kako god hoćete, uspela je da izbori produžetke, a potom i po drugi put u istoriji osvoji Svetsko prvenstvo. 

Foto: Starsportphoto©

Danas, posle 21 godine, ista priča... Tokom okupljanja, slutilo je na poraz, mnogi su odustali i digli ruke pre nego što je počelo, ali Pešić i njegovi, ovoga puta, drugi momci - nisu! Srbija je uspela da se izbori sa nedaćama, dođe do polufinala Svetskog prvenstva, a protiv Kanade imaće šansu da se plasira u novo finale. 

Mogao bi 8. septembar svoje mesto u srcu svih srpskih navijača svoje mesto da zacementira. Slučajnost?