Paspalj preživeo 2 infarkta i moždani udar! Budim se i ne mogu da pričam...

Legendarni srpski košarkaš Žarko Paspalj pričao je otvoreno o zdravstvenim problemima i otkrio kako je preživeo dva infarkta i moždani udar.

Trofejni reprezentativac otvorio je dušu u emisiji "Ordinacija".  Doživeo je prvi infarkt u 35. godini, dok je bio aktivan sportista. U martu 2001.  preživeo je ozbiljan srčani udar dok je rekreativno igrao fudbal u Atini, a drugi srčani udar je preživeo četiri meseci kasnije, u julu 2001. godine. 

- Osetiš nešto što nije uobičajeno, znači krene grebanje po, recimo, grudima, neke neprijatne nelagodnosti, neko znojenje, mimo sportskog, teško je to prepoznati, što bih ja rekao, mala snaga, ali nije uobičajena mala snaga, nije umor, nego nešto potpuno drugačije. E sad, kako čovek to da prepozna, ja, svakako, nisam - rekao je za "RTS" Žarko Paspalj.

Desetak dana posle pojave simptoma, dok je bio u Grčkoj, imao je ozbiljnije reakcije. Bili su to klasični znaci srčanog udara. Kaže da je imao sreću da su ga brzo prebacili u bolnicu i da nije odmah znao da je u pitanju srčani udar.

- Konstatovali su srčani udar. Proveo sam nekih, ne mogu više ni da se setim, sedam, osam, deset dana u bolnici. Uradili su šta su kako to ide kad se takva situacija desi. 

Foto: Starsportphoto

 

Ni sam Žarko nije bio svestan šta mu se zapravo desilo i koliko će to uticati na njegov život. Smatrao je da će, kad bude izašao iz bolnice, nastaviti život. Iako mu je bilo zabranjeno, on je nastavio da se bavi sportom i posle mesec dana mu se dogodio drugi srčani udar.

- Prihvatanje da se nešto toliko ozbiljno dešava išlo mi je jako teško. Ta karakterna osobina koja se zove tvrdoglavost, koja mi je mnogo pomogla u sportu, u ovom slučaju je bila krajnje kontraproduktivna. Toliko je toga bilo, vrlo je bitno da se dešavalo uvek kada je sport u pitanju i sad malo po malo, svaki put kad se desi srčani udar, srce doživljava i neke šokove i ožiljke i samim tim malo po malo slabi. Nisam imao strah. Onda mi se desila, verovatno, najgora epizoda. To se zove ventrikularna tahikardija i samo mogu da zahvalim Bogu koliko su me brzo prevezli sa Kalemegdana u Urgentni centar da preživim.

Paspalj je istakao da je imao loše genetske predispozicije.

- Krv, to je genetska predispozicija. Pretpostavljam da su pokojni otac, pokojni brat i pokojna majka imali identične probleme ili neko od njih. Jednostavno, prave se plakovi, trombovi, to se začepi u nekom sekundu, drži neko vreme, otpusti ili se ne otpusti, pa moraju da se stavljaju stentovi. 

Objasnio je koliko je važno redovno uzimanja terapije i promena životnih navika.

- Ako mogu da izbegnem odgovor što se tiče ove terapije sa lekovima, tu sam odličan. Što se tiče cigara, nikako, i to će verovatno biti stavka koja će, htela ili ne htela, morati da se rešava u nekom budućem vremenu. Sad opet moji prijatelji, koji bi ovo slušali, umrli bi od smeha, pošto pričam već deset godina i nikako da se rešim.  Počeo sam da pušim sa nekih trinaest i po, četrnaest godina, mnogo pre nego što sam ušao u bilo kakve ozbiljne sportske vode i verovatno sam čovek koji je išao na sve moguće metode, od hipnoza, sve živo. To već prelazi u jednu određenu šalu i te šale se, što kažu, pripovedaju.

Moždani udar u Americi

Moždani udar desio mu se na putu u Americi. 

- Jedno jutro, odnosno pred jutro, probudim se, neki mi je čudan osećaj, da ne kažem, nije mi baš svejedno, još uvek ne kapiram, još uvek mi nije jasno šta se dešava, ali shvatam da se nešto dešava. Budim se posle nekoliko sati spavanja, već tad vidim da mi nije nešto u redu sa rukama, malo se teže oblačim i u tom momentu shvatam da ne mogu da pričam. Jednostavno, priča mi se ugasila. 

Žarko je objasnio da se nekako obukao i popio kafu u baru hotela gde je definitivno shvatio da ima moždani udar. Pozvao je prijatelja kome je uspeo samo da kaže - "stroke" (šlog na engleskom). U bolnici je sazno  da je doživeo moždani udar koji je uticao na govor, na levu ruku i na levu nogu koje nije mogao da pomeri. Govor mu se vratio posle dva meseca uz pomoć logopeda, a za ruku i nogu kaže da sada funkcionišu, ali da osećaj u ruci i nozi nikada neće biti isti.

 

Foto: Starsportphoto

 

- Bilo je neprijatno, krajnje neprijatno, ali prođe, nastaviš da živiš, trudiš se opet da budeš agilan, nešto da radiš, da sređuješ dvorište. Nema više lopte. Od vrhunskog košarkaša postao sam vrhunski baštovan - rekao je Žarko Paspalj i dodao da ogromnu zahvalnost duguje, pre svega, svojoj ženi koja je bila uvek uz njega.