Emotivno do koske! Srpskom treneru umro otac na dan polaska na OI, smogao je snage i ispisao istoriju!

Marka Marinovića (41), srpskog košarkaškog trenera i pomoćnika selektora Svetislavala Pešića (74), vest da je izgubio oca pogodila je neposredno pre početka Olimpijskih igara. Smogao je snage, otišao sa reprezentativcima Srbije u Francusku i doprineo da naš tim oduševi planetu i osvoji bronzu.

Javnost nije znala za veliki gubitak asistenta u stručnom štabu Svetislava Pešića, koji nije otišao ni na sahranu oca, jer je očeva želja bila da mu sin bude uz Srbiju i učini sve da joj pomogne.

- Otac mi je preminuo na dan kad smo odlazili u Lil. Porodicu izdržavam od 15. godine, tako da su svi oni nekako živeli i žive moj život. Tata je žarko želeo da budem tamo, sa reprezentacijom. Morao sam to da mu ispunim. Nekako sam se samo molio da osvojimo medalju, da bi onda sve to vredelo. Na kraju nas je i Bog pogledao, uzeli smo medalju. Njegovu medalju. Za njega sam sve to radio. I… Mislim da je baš vredelo - rekao je Marko Marinović za Meridian sport.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Imao je nekadašnji trener Borca iz Čačka veliku podršku saradnika i igrača. 

- Teško je, ali kada smo već došli do toga… Da nije bilo tih momaka… Oni su mi, kao i ceo staf, pomogli da ne mislim o tome. A izgubio sam oca. Stiže me sada polako, ali na kraju – vredelo je. Za njega je sve. A on se verovatno negde gore smeje i priča mi. Verovatno bi me sada zvao i pitao, posle utakmice sa Amerima: ’Pa kako ste ono izgubili?’ Ono najjače roditeljsko pitanje - uz pomešane emocije pričao je Marinović.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Popularni Malina bio je važan šraf u ogromnom uspehu srpskog nacionalnog tima.

- Želeli smo medalju, to nam se i ostvarilo... Da li je moglo bolje? Moglo je. A možda i nije. San svakoga, ne samo sportiste, jeste da ode na Olimpijske igre. Generacija iz Rija je uzela srebro, a ovo je sada relativno nova ekipa koja je napravila takođe sjajan rezultat. Ekipa je odigrala epsku utakmicu protiv Amerikanaca. Koliko ja znam, a znam od 1992, niko nije bio toliko blizu protiv takve velesile i ovakvog tima. Nikolu Jokića, svemirca i superstara, pratila je četa od 11 drugara i nedostajalo je malo koncentracije, sreće, snage da pobedimo najjaču košarkašku ekipu svih vremena. Meni su 1995. bili uzori Đorđević, Danilović, Divac, Paspalj…, a sada će našoj deci to biti Jokić, Bogdan, Aleksa… - kaže mladi trener.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Podsetio je Marinović da je Svetislav Pešić najstariji trener na svetu, otkrivši da je to čovek koji mu je mnogo učinio u životu.

- Taj čovek je mene lično zadužio, počevši od onda kada me je uzeo u Đironu, pa smo sarađivali u Zvezdi, a sada u mene veruje opet… On sam priča da možda nije najbolji košarkaški stručnjak, ali njegovo iskustvo u radu sa grupom ljudi dovelo je nas dovde - itakao je mladi stručnjak - istakao je srpski stručnjak.

 

Foto: Starsportphoto

 

Rođeni Čačanin dočarao je kako na uspehe Alekse Avramovića gledaju u njihovom rodnom gradu.

- Zaslužio je mural, pored Radmila, Kićana, Željka, mene i onda Aleksa dolazi kao peti. On je fenomen. Ta iskrenost, kako sebe daje, pošten odnos prema svemu, mora da bude podstrek za svu decu. Nisu ga za džabe u Manili prozvali "baterija". Kad svi stanu, on nekako daje dodatnu energiju da moraš da se zapitaš. Kako je napadao Šej Gidlžus-Aleksandera, tako i sada Denisa Šrudera... Mislim da se Šruder i sada okreće dok ide ka WC-u i gleda da nije Aleksa negde tu da mu ne ukrade još neku loptu - kroz osmeh je zaključio Marko Marinović.