Trener Mege u Karijevom stručnom štabu: Gledam fudbal i pratim rad fudbalskih trenera!

Najmlađi trener ABA lige Marko Barać već treću sezonu sa velikim uspehom vodi Megu, ubedljivo najmlađi tim ne samo u regionalnom takmičenju već i u Evropi. Jedan od pomoćnika Svetislava Pešića u reprezentaciji priča o svom timu, "orlovima", pravi paralelu izmađu fudbala i košarke, pominje Jokića i Vasu Micića.

Kvalitet i rezultati koje u kontinuitetu Marko Barać ostvaruje sa Megom nisu prošli nezapaženo, pa je u novom mandatu selektora Svetislava Pešića na klupi reprezentacije uvršten i u stručni štab "orlova".

- Uvek sam se trudio da moj razvoj bude postepen i praćen predanim radom, da iza svega toga postoji kvalitetna podloga. Tako se moja karijera odvijala do sada i zato mi je veoma drago da je usledio i taj korak i poziv da postanem član stručnog štaba naše seniorske reprezentacije. Bio sam ponosan i, da budem iskren, jedva sam čekao novembarski FIBA prozor da uzmem učešće u državnom timu - objasnio je Barać, koji je svojevremeno kao pomoćnik Dejana Mijatovića sa mlađim reprezentativnim selekcijama osvojio tri medalje - dve bronze sa mladom i juniorskom reprezentacijom na Evropskim prvenstvima, i srebro na Svetskom šampionatu za igrače do 19 godina.

Barać je igrao košarku u prvom timu Superfunda, a potom je u trenerske vode ušao sa 19 godina.

- U ovom poslu nije uspeo samo onaj koji nije izdržao. Neuspesi moraju da se prihvataju kao lekcije, kao svojevrsna škola. Od sklapanja tog tima u leto 2022. godine i početka priprema imali smo zajedničku ideju, gurali smo u istom smeru i to je dosta dobro izgledalo što se tiče načina rada, napretka igrača i podele uloga u timu, u smislu davanja najveće odgovornosti najtalentovanijim, ujedno i najmlađim igračima. Ali, nije bilo lako pobeđivati u to vreme. Međutim, ono što mora da se napomene i što mora da bude lekcija za mnoge je da su mi ljudi iz kluba ukazali bezuslovnu podršku. To je bilo veliko poverenje, ali ujedno i verovanje u sopstveni izbor i zajednički rad. Sve to se na kraju isplatilo. Sezona se okrenula, u drugom delu zabeležili smo devet pobeda od 10 utakmica i igrali plej-of - naveo je trener Mege.

Ekipa Mege je klub, koji je van američkog kontinenta dao najviše draftovanih igrača u NBA ligu - čak 16.

- Tajna je u sistemu, koliko god ta reč bila izlizana, ali zaista je tako. Tajna je u tome da svi ljudi koji su uključeni u taj proces imaju iste ciljeve. Timovi su svake godine praktično novi, a svi znamo koliko je u ovom sportu teško napraviti uspeh kada se igrači menaju. I ne samo što su novi, nego su i timovi sve mlađi i to ne predstavlja lak posao. Međutim, niko od tih igrača nije u Megu zalutao. Svi su oni tu zato što su prepoznati zbog svog talenta i potencijala.

Na najodgovornijim mestima u klubu rade ljudi koji i tekako znaju svoj posao i koji besprekorno sprovode ceo koncept.

 - Ono što je možda i najbitnije, a to je da postoji jasna ideja na koji način Mega trebalo bi da radi, kako bi trebalo da igra i koji su osnovni principi koji se ne menjaju, da mladi treba da dobijaju šansu, da moraju da imaju pravo na grešku, da se na svakoj utakmici ide na pobedu i da se napravi sistem igre i treninga u kome njihovi kvaliteti i talenti mogu najviše da dođu do izražaja - naveo je Barać.

Foto: Starsportphoto

 

Koncept jedinstvene i specifične metodike rada u Megi donosi sve više benefita srpskoj košarci. U prilog tome najbolje svedoči činjenica da su u reprezentaciji Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu, gde je osvojena bronzana medalja, igrala čak petorica igrača koja su stasala i igračku afirmaciju stekla upravo u Megi - Nikola Jokić, Vasilije Micić, Filip Petrušev, Nikola Jović i Uroš Plavšić.

- I najvećim protivnicima Mege postalo je jasno koliko je ovaj klub postao značajan za srpsku košarku, jer u najvećoj meri neguje mlade igrače. Ogroman broj tih mladih igrača u Megi i sada predstavlja budućnost nacionalonog tima. Kada bi postojalo više sredina nalik ovoj, mislim da bi naša košarka od toga samo profitirala - istakao je trener Mege.

Barać je podsetio da je rano krenuo u trenerske vode.

- Krenuo sam vrlo rano u trenerske vode i samim tim vrlo rano došao do tog broja sati koji su porebni da bi u nekoj veštini dostigao zadovoljavajući nivo. Trudim se da svakodnevno učim i to od uspešnih ljudi iz različitih oblasti. To nije samo košarka i ne nužno samo sport. Kroz godine bavljenja ovim poslom došao sam do nekih zaključaka i istina, trudim se da pravim paralele i nađem slične situacije u drugim oblastima u životu -  rekao je Barać.

On je potom detaljnije pojasnio svoju tezu.

- Volim da gledam fudbal i da pratim rad fudbalskih trenera. Stvari koje su najbitnije, kada je taktički deo posla u pitanju u košarci, kao što su defanzivna tranzicija, obezbeđivanje poseda, stvaranje brojčane ili kvalitativne prednosti na određenom delu terena su iste takve i u fudbalu. Ponekad smo mi treneri toliko u svakodnevnom poslu da ne možemo da razlikujemo šta su istine, a šta zablude koje su raspostranjene u našem sportu, ali kada vidiš da u fudbalu važe isti ili slični principi za koje misliš da su bitni i u košarci onda postaje kristalno jasno da je to istina.

Foto: Starsportphoto

 

Barać je izjavio da ne krije da se trudi da mnogo uči iz iskustva drugih.

- Svako je skup onoga što je negde video, čuo ili pročitao. Zato treba birati sadržaje kojim ćeš da se obogaćuješ u svakom smislu kroz umetnost, literaturu... Ono što mi u poslednje vreme privlači pažnju su biografije uspešnih privrednika, ljudi iz sveta biznisa i drugih oblasti, koji su bili inovatori odnosno ljudi koji su imali veliku želju da se u nekom poslu dokažu i ostvare uspeh. Svi oni su negde delili ogromnu strast prema svom poslu, istu onakvu kakvu ja gajim prema košarci i zato se trudim da upijam ta njihova iskustva. Smatram da su svi oni imali samo jednu veliku želju, kao uostalom i ja da postanem trener, i na neki način postali smo njome opsednuti - naveo je Barać i dodao:

- Najviše me u radu čini srećnim sam proces do ostvarenja nekog cilja koji smo postavili. To može da bude mikrociklus, kada je neka utakmica u pitanju, ili dugoročni cilj kada se reč o napretku tima na kraju sezone u odnosu na početak ili individualnom razvoju igrača. Sve što obuhvata te procese i taj rad treba da bude uživanje. U ovom poslu postoji puno pritiska, a taj pritisak nikada ne sme da prvaziđe i nadjača količinu uživanja i ljubavi u tom celom procesu.

Barać je potom govorio i o ciljevima Mege u ovoj sezoni.

- Pre svega, da se zaboravi prošla sezona koja je bila istorijska. To nije lako. Na mnoge stvari u sportu generalno ne možeš da utičeš, a to su kvalitet lige, kvalitet protivnika, budžet. Međutim, ono na šta možeš da utičeš jesu sopstvena očekivanja. Mi nismo želeli da budemo nerealni i robovi nekih očekivanja koja se sama po sebi nameću. Opredelili smo se da budemo skromni, da shvatimo da smo prošle godine imali sreće i znanja da izbacimo ogroman broj igrača koji su napravili iskorake u svojim karijerama i da sada na njihova mesta dolaze moci koji imaju svoju priču, svoje kvalitete i mane i da negde sve paralele treba da prestanu da se povlače.

On je na kraju istakao da je Mega postavila realne ciljeve.

- Iz te skromnosti i realnosti postavili smo sebi realne ciljeve koje nije lako dostići, a to je da igramo ono što ja volim da kažem 'mega košarku'. To je način igre koji smo uspostavili, da se igra u velikom intezitetu na oba kraja terena, da se igra brzo i moderno, odnosno košarka koja će nam sa ovom ekipom dozvoliti da budemo ravnopravni sa svima i da svaku utakmicu igramo da pobedimo. I za kraj, ono što je najbitnije, a to je da se iz takvog načina igre i iz ovogodišnjeg tima afirmiše nekolicina igrača spremih za najviši nivo - zaključio je Barać.