Jokiću, džabe postavljaš rekorde! Ameri su pokrali jednog Džordana, a neće tebe!

Da postoji pravda u NBA ligi, Nikola Jokić bi osvojio pet uzastopnih MVP nagrada. Međutim, sva je prilika da će ga američki glasači ponovo pokrasti i dati je Šeju Gildžis-Aleksanderu.

Jedna od navika velikog broja ljubitelja košarke je da, kada se probudi, pročita vesti kako bi saznao šta je u toku noći Nikola Jokić uradio. Odnosno, kako je odigrao.

Vrlo je verovatno da im je vilica ispala kada su pogledali njegovu statistiku u subotu ujutru, pošto su videli brojke koje niko nikada nije video do sada - 31 poen, 21 skok i 22 asistencije.

Dive se Ameri Bog zna koliko, kažu Jokić je mnogo dobar igrač. Najbolji na svetu. Ali! Čuveno "ali", koje poništava sve prethodno rečeno. 

"Nećemo mu dati MVP nagradu". Tako kaže većina i takav narativ trenutno vlada u NBA ligi. Ne vredi. Pitanje je da li bi je osvojio i kada bi upisao 50 poena i po 30 skokova i asistencija. 

 

 

Prosto, već od početka sezone se "crta" da Šej Gildžis-Aleksander dođe do spomenutog laskavog priznanja. Taj glumac, koji simulira na terenu kako bi iznudio što više slobodnih bacanja, dok Nikola krvav napušta halu bez ijednog penala.

No, navikli smo. Ovo neće biti prvi put da Jokić bude brutalno pokraden (daj Bože da se nešto promeni u međuvremenu), pošto je pre samo dve godine Džoel Embid isplakao MVP nagradu, kukajući u medijima da treba da mu je daju. I na kraju su mu je dali. Ili poklonili, kako vam je milije.

Da biste razumeli zbog čega se Jokiću sve spomenuto dešava, morate da znate kako stvari funkcionišu u NBA ligi. Mnogi misle da je to zabava, neozbiljna košarka, cirkus... 

To nije baš tačno, iako zbog nestvarno zgusnutog rasporeda i napornih putovanja neke ekipe ne igraju sve utakmice maksimalno angažovano. 

 

 

Upravo u tom grmu i leži zec. NBA liga takav odnos prema utakmicama stvara isključivo zbog nezasite želje za zaradom. Ukratko, NBA je biznis. Onaj najsuroviji, najpodmukliji i najbeskrupulozniji. Što više utakmica, to više novca od reklama i prodatih ulaznica.

Stvar je zapravo otišla toliko daleko da najmoćnije televizije svesno zapošljavaju neuke pajace da namerno iznose kontroverzne stavove sa ciljem da se izazove burna reakcija javnosti. U prevodu, da se putem društvenih mreža zarade pare.

Kakve to veze ima sa slučajem Nikole Jokića? Pa, prosto, Amerikancima se ne isplati da jedan igrač bude toliko dominantan, jer to navodno izaziva dosadu među publikom. Kao, ako Jokić pet puta zaredom bude MVP, to je dosadno, pa će i publika da izgubi interesovanje za gledanje košarke.

Što možda i jeste tačno, pogotovo kada se uzme u obzir na koji način je prosečni američki navijač prati (uz hot dog, kokice, pivo i nepoznavanje osnovnih košarkaških načela), te je potrebno mnogo toga uraditi kako bi se zabavio neko ko kao da pati od ADHD (hronični poremećaj pažnje).

 

 

I ovakva situacija nije viđena prvi put. Primera radi, NBA liga je brutalno pokrala jednog Majkla Džordana, moguće i najvećeg sportistu u istoriji. Te 1997. godine, Em-Džej je beležio 30 poena, šest skokova i četiri asistencije u proseku, dok je Karl Meloun bio na 27-10-4.

Pritom, Čikago je ostvario neverovatnih 69 pobeda, dok je Juta trijumfovala 64 puta. Dakle, Džordan je u svakom segmentu bio bolji od Melouna. Ipak, to nije bilo dovoljno za MVP nagradu, koju je do tada četiri puta osvajao.

Majkl je čak o tome govorio i u čuvenom "Netfliksovom" dokumentarcu "Poslednji ples".

- Ne kažem da je Meloun nije zaslužio. Sve što kažem je da je to podgrejalo vatru u meni. Okej, mislite da je on MVP? U redu, dobro. Nema problema - rekao je Džordan, koji je kasnije u plej-ofu maltene sam razmonitrao "džezere".

Ako se pogleda na istorijat ovakvih slučajeva, vrlo lako dolazimo do zaključka da, šta god Nikola Jokić uradi, neće biti dovoljno da dobije nagradu. Prosto, takva atmosfera vlada u Sjedinjenim Američkim Državama, gde neretko bez ustručavanja govore:

"Ne bi bilo dobro za košarku da Jokić osvoji MVP nagradu".

Tako da, ako od NBA lige tražite pravdu, pogrešnoj crkvi se molite.