Andrea emotivna nakon povratka u reprezentaciju: Ništa ne može da se meri sa tim osećajem...

Mislim da svi očekujemo pobedu i prolazak na Svetsko prvenstvo. Ali smo potpuno svesne težine zadatka. Nismo u situaciji da možemo da kažemo da smo favoriti u meču sa Slovenijom, ali teren će odlučiti, rekla je Andrea Lekić u najavi meča u Celju.

Nakon kraha na Evropskom prvenstvu krajem 2024. godine u Debrecinu, ženska rukometna reprezentacija Srbije našla se na novom početku. Uroša Bregara na kormilu nacionalnog tima nasledio je Bent Dal, a pred norveškog stručnjaka postavljen je cilj - plasman na Svetsko prvenstvo. 

Naše rukometašice očekuje pakleno težak zadatak u baražu protiv Slovenije, prvi meč na programu je u sredu u Celji, dok će u nedelju, 13. aprila, u Boru biti odigran revanš. Dobra vest za Benta Dala, ali i sve rukometne zaljubljenike u Srbiji, je povratak Andree Lekić u državni tim. 

- Mislim da svi očekujemo pobedu i prolazak na Svetsko prvenstvo. Ali smo potpuno svesne težine zadatka. Nismo u situaciji da možemo da kažemo da smo favoriti u meču sa Slovenijom, ali teren će odlučiti. Suprostaviće nam se ekipu sa izuzetno dobrom polukontrom, vrlo zanimljivim i raznovrsnim napadom, i to je ono što moramo da neutrališemo. Stvarno mislim da je tu ključ za pobedu – u odbran - rekla je Andrea Lekić u najavi meča. 

Ne krije jedna od najboljih rukometašica svih vremena da se raduje ponovnom igranju pred domaćom publikom, posebno u tako značajnom meču protiv Slovenije. 

- U mojoj glavi, najbolja varijanta je što je revanš kod nas. To nam mnogo znači. Očekujemo krcatu halu u Boru i podršku tokom cele utakmice. Ništa se ne može meriti sa tim osećajem, kada cela hala svojom energijom nosi našu igru - dodala je ona. 

Upravo je Andrea Lekić bila deo poslednje generacije koja je Srbiji sa rukometnog takmičenja donela medalju. Bilo je to na Svetskom prvenstvu u Beogradu kada su izabranice Saše Boškovića bile srebrne. 

- Kada se vratimo u prošlost i krenu priče o medalji, ja se uvek vratim na činjenicu da smo mi godinama gradile taj put do uspeha. ta 2012. godina je bila ključna, da poverujemo da možemo. Do tada nikada nismo prošle grupu. Svaki put posle grupne faze dobijemo onaj 'tanjir'. Imamo servis onih tanjira za ručavanje, bukvalno nam je falio još escajg - uz osmeh je rekla Andrea Lekić i nastavila. 

Foto: Starsportphoto

- Mislim da nikada nisam osećala jaču hemiju u ekipi. U smislu vere jedne u drugu. Taj momenat zajedništva, gde smo apsolutno svesne da jedna bez druge ne možemo, i da se samo kao tim dolazi do vrha. Malo je reći da smo bile porodica. To je stvarno tako bilo. Fascinantno je bilo kako smo se među sobom dogovarale, kako smo se pripremale. To je bilo neko ludilo koje se stvarno teško objašnjava. 

Rukometašice su te 2012. godine režirale sportsko čudo i večitog šampiona - Norvešku, ostavile bez borbe za medalju. Andrea Lekić bila je jedna od ključnih na tom meču i rado ga se seća.

- Niko nije verovao da možemo da pobedimo Norvešku. To je bio spektakl. Njima se nikad pre, a ni posle toga nije desilo da ne igraju za medalju. One su oborile sve rekorde, a mi smo te noći srušili njihove snove. Кada smo u polufinalu pobedile Poljsku to je bila neverovatna radost, sve smo plakale... Postale smo svesne da smo osigurale medalju, a pola detalja se ni ne sećam. U finalu smo poražene od Brazila i ja i dalje ne mogu da prihvatim taj poraz iako sam neizmerno ponosna na sve nas i na tu medalju. Imala sam povređenu Ahilovu tetivu, a da sam bila zdrava... Da smo mogle da odigramo to još jednom, da uzmemo zlatnu medalju. To je bila jedna utakmica koju bih volela da ponovim, da promenim ishod. Samo tu - podvukla je Andrea Lekić.