Potresna ispovest Jelene Dokić posle očeve smrti: Za mene to nije tuga, već kraj poglavlja s otuđenim roditeljem

Otuđena sam od oca gotovo deceniju. Bez obzira na to kakav odnos imate s roditeljem, dobar ili loš, njegova smrt nosi sa sobom ogromnu tugu. Za mene to nije bila klasična tuga, već više osećaj zatvaranja jednog poglavlja, poručuje Jelena Dokić (42).

Nekoliko nedelja nakon smrti Damira Dokića, oca nekadašnje jugoslovenske i australijske teniserke Jelene Dokić, ona je odlučila da se obrati javnosti putem medija u Australiji, zemlji u kojoj već godinama živi.

Drugačija vrsta tuge

Zbog traumatičnog i narušenog odnosa sa ocem, koji ju je godinama emotivno zlostavljao, vest o njegovoj smrti u Jeleni je probudilo niz pomešanih osećanja. Ona se, kao što smo ranije pisali, nije ni pojavila na sahrani, a o tim duboko ličnim temama govorila je za "News Wire".

- Otuđena sam od oca skoro deset godina i to je tako kako jeste. Jedna stvar koju shvatam... Bez obzira da li ste imali dobro ili loše iskustvo sa roditeljem, to dolazi sa komplikovanom vrstom tuge, završetka ili načina na koji se to poglavlje završava - započela je Jelena, a potom razjasnila:

- Za mene je to drugačija vrsta tuge. Možda čak ni tuga, već više kao završetak ili poglavlje koje je nekako završeno, ali od otuđenog roditelja.

Foto: EPAIMAGES

Dokićeva kaže da joj je sve do zrelijih godina bilo teško da ulazi u emotivne i prijateljske odnose, jer ju je strah od ponovnog zlostavljanja, sličnog onome koje je doživela u porodici, sputavao i udaljavao od drugih.

- Nekim žrtvama i preživelima porodičnog nasilja i zlostavljanja nije dozvoljeno da se sprijatelje. Svako ko se približi, zlostavljač će ga se rešiti, posebno kada smo mladi. Stvaranje prijateljstava dugo vremena nije bilo ni moguće, ali kasnije je bilo teško jer nisam imala te društvene veštine - ispričala je Dokićeva iskreno.

Prema njenim rečima, važno joj je da ljudi koji su prošli ili još uvek prolaze kroz slična iskustva znaju da nisu sami u tome, i da u sebi nose više snage i hrabrosti nego što mogu da zamisle.

- Oduvek sam verovala da mogu doći do te faze gde ću jednog dana moći da se osmehnem, gde ću jednog dana prebroditi i... Uvek pokušavam da verujem da sam vredna i da to nije moja krivica. Ne mogu sama da promenim svet, niko od nas ne može, ali možemo da promenimo nečiji svet - podvukla je Jelena za australijski "News Wire".