KORONA JE DEMOLIRALA SRBIJU! Budućnost je svetla, ALI JE POTREBNO VREME! Orlovi će TEK POLETETI sa Đeronom na čelu!

Rukometaši Srbije nisu opravdali rezultatska očekivanja, ali su pokazali da sistem i plan postoji te da dolaze bolji dani za naš rukomet

Nažalost, rukometaši Srbije neslavno su završili svoje učešće na Evropskom prvenstvu posle samo tri meča. Ipak, nakon svega viđenog u Segedinu mesta za optimizam ima više nego ikada i bilo bi pogrešno seći bez merenja i kritikovati bez šire slike. Istina, rezultat je daleko od očekivanog i priželjkivanog, ali nema sumnje da su i svi koji su uključeni u rad reprezentacije svesni toga. 

Nakon kraha u Gracu od pre dve godine Nenad Peruničić je napustio klupu reprezentacije. Ipak, kada je reč status Tonija Đerone ne bi smeo da bude sporan budući da je španski stručnjak, napokon, razbudio dugo uspavani srpski rukomet. 

Nije momenat za tražiti alibi ili bilo šta slično, ali činjenica je da je Srbija bila daleko najpogođenija reprezentacija koronavirusom. Direktor reprezentacije Ratko Nikolić morao je na jednom treningu da "simulira" levo krilo budući da selektor Toni Đerona, koji je i sam bio pozitivan nekoliko dana, nije imao na raspolaganju dovoljno igrača. Pre turnira Orlovi su ostali bez Petra Nenadića, Milana Milića, Alekse Kolakovića i Jovice Nikolića zbog povreda, a tokom priprema virus je ušao u srpski tabor i ostavio trajne posledice. Ilija Abutović, Nemanja Zelenović, Dejan Milosavljev i Nemanja Ilić nisu ni stigli do Segedina, a tokom turnira španski stručnjak je ostao bez najboljeg napadačkog aduta - Petra Đorđića. 

Foto: Starsportphoto

Bez obzira na sve, jasno je da je Srbija na dobrom putu, a da za rukomet napokon ima mesta i na sportskom nebu. Posle dugo vremena Orlovi su otišli na veliko takmičenje. Rukometni savez Srbije uspeo je da u jato Orlova vrati "srpske sinove" Dragana Pešmalbeka i Uroša Borzaša koji su se u Pik Areni pokazali kao ogromna pojačanja, a nema sumnje da će bek Feniks Tuluza i pivotmen Nanta rasti sa reprezentacijom, a i nacionalni tim sa njima. 

Orlovi su odigrali daleko ispod očekivanja, ali je selektor Toni Đerona sa svojim stručnim štabom i izabranicima pokazao da budućnosti ima, ali da je kao i za sve drugo, potrebno vreme. Šta bi bilo kada bi bilo, nije tema, ali sa sigurnošći možemo tvrditi da bi Srbija ostvarila daleko bolji rezultat da nije imala gomilu problema u Staroj Pazovi. 

Meč protiv Ukrajine potvrdio je tezu da se Srbija više neće mučiti protiv, objektivno, slabijih rivala, a porazi od Hrvatske i Francuske da Orlovi više nisu "topovsko meso" i nemi posmatrač u utakmicama u koje ulaze kao autsajderi. Posle mnogo vremena odbrana je bila na visokom nivou, bila bi još bolja da je Abutović mogao da pomogne. Posebno visok nivo defanzive viđen je protiv Hrvatske, ali je, kada je bilo najpotrebnije zakazao napad.  

Foto: Starsportphoto©

Ako bi podelili zasluge po pozicijama, jasno je da su golmani i desna krila najjača karika našeg sastava. Vladimir Cupara, Tibor Ivanišević i Milan Bomaštar bili su izuzetni tokom celog turnira kada je reč o odbrani dok su za većinu golova najveći "krivci" Bogdan Radivojević i Darko Đukić. Nažalost, škripalo je na desnom beku, ali i levom krilu budući da je Đerona morao da posegne za prinudnim rešenjima i u reprezentaciju pozove Mladena Šotića koji je se timu pridružio svega par dana pre početka Evropskog prvenstva. Svestan je bio španski stručnjak da je tranzicija zakazala, ali i hrabrost da se šutne preko protivničke zone kada drugog rešenja nema. Skupo su Srbiju koštali i promašeni ziceri kapitela Mijajla Marsenića... 

Bilo kako bilo, nakon utakmice sa Hrvatima Srbija je po starom dobrom običaju dobila više miliona "rukometnih stručnjaka" spremnih da vatrom sprže sve što je selektor Toni Đerona uradio u poslednjih godinu dana. Kako stvari stoje, Savez će stati iza španskog stručnjaka i omogućiti mu da nastavi gde je stao i pre Evropskog prvenstva budući da nakon dugo vremena srpska rukometna lađa ima dobrog kormilara sa jasnom vizijom. A to je, nakon jednog turnira, ipak najvažnije!