NESTVARNO! Crnogorac ukrao klupski bus i pobegao iz Ukrajine! Odbojkaš nije mnogo razmišljao...

Crnogorski odbojkaški reprezentativac Rajko Strugar pokušavao je da napusti Ukrajinu i napokon je uspeo u tome

U izjavi za podgoriške Vijesti detaljno je opisao kako je na domišljat način uspeo da napusti zemlju pre dva dana, toliko da se ni "Netlix" ne bi postideo.

- Sve je u Poltavi bilo uobičajeno, život se odvijao normalno, mi smo trenirali i igrali. Znalo se, naravno, da se nešto događa, ali pričalo se o tome sporadično, onako uz kafu – Putin rekao ovo, Putin rekao ono... Ali, niko nije verovao šta sledi. Ja sam desetak dana pre početka rata bio u Crnoj Gori da produžim vizu za boravak u Ukrajini i vratio se... Nas trojica stranaca smestili smo se u bunker, zapravo u podrum. Tražili smo pomoć od menadžera kluba da izađemo iz zemlje, razgovarali smo s njim, ali dobili smo veoma neodređene odgovore – kako ćete, gde ćete, možda su putevi zatvoreni... Hteli smo da platimo koliko treba i kome god samo da se prebacimo do granice, ali ništa, nismo naišli na razumevanje- rekao je Strugar!

Sinula mu je luda ideja – da ukrade klupsko vozilo.

Foto: printscreen

- Ispred zgrade je bio parkiran klupski mini-bus, makar 4-5 dana je bio tu, niko ga nije koristio. Tokom dve večeri u podrumu napravio sam plan puta, rekao sam mom saigraču Belorusu Kirilu Krsnevskom 'Ja idem mini-busom, s tobom ili bez tebe i ne osvrćem se’. On je bio skeptičan, ali u subotu ujutro rano, kada sam se probudio, on je bio već spreman. Upalili smo vozilo i krenuli.

Dva sata kasnije dok su išli ka moldavskoj granici, ne znajući šta ih čeka u putu, dobili su poruku da su prijavljeni za krađu mini-busa.

- Ljudi iz kluba su videli da nema vozila i raširili vest na društvenim mrežama, sa našim fotografijama, da smo ukrali mini-bus, da mole svakoga ko nas vidi da nas zaustavi, ali su to objasnili brigom za našu bezbednost. Istovremeno, prijavili su nas i policiji. Znam da to što sam uradio može da se tumači i ovako i onako, ali to je bilo jedino rešenje u tom momentu, jer drugog nisam imao, osim da čekam nešto, nekoga... A, nije bilo vreme za čekanje, već za akciju. Poltava je na auto-putu koji vodi od Harkova do Kijeva, dobro se, nažalost, zna kakve se borbe vode oko tih gradova i koliko je put između njih važan. Takođe, klub ima još vozila, a ovo niko nije danima koristio- nastavlja filmsku priču Strugar.

Dok ga je policija "jurila", putujući u nepoznato, Strugar i saigrač imali su probleme na putu.

- Imao sam spremnu rutu, ali naišli smo na prepreke – dva porušena mosta, barikade... Morali smo da idemo okolnim, seoskim putevima, čuli smo avione kako nadleću, kao i da je bilo detonacija u blizini Poltave... Sve vreme su nas zvali ljudi iz kluba, nismo se javljali na telefone, ali imali smo i dodatni stres zbog toga.

Približili su se granici nakon što su prošli nekoliko kontrolnih punktova, a na oko 200 kilometara do cilja zaustavila ih policija.

- Čim je glavni čovek na tom punktu otišao sa našim dokumentima znao sam da je problem. Kada se vratio rekao nam je da moramo da napustimo mini-bus, jer su dobili prijavu za krađu... Bili su ljubazni, bilo im je jasno u kakvoj smo situaciji, ali nisu imali izbora.

Na punktu su stajali dva sata, a onda ih je u vozilo primio stariji bračni par iz Moldavije u istom smeru, ali tu nije bio kraj za njega. Čuo je da je njegov otac Vladimir ušao u Ukrajinu.

- On je na dan kada je počeo rat krenuo iz Crne Gore, stigao je u Moldaviju da bi me sačekao. Bili smo u kontaktu, dogovorili smo gde da se nađemo, ali kada sam mu javio da sam ostao bez vozila, on je odlučio da krene ka meni. Ušao je u Ukrajinu, a ja bežim iz Ukrajine... Sreli smo se na 50-ak kilometara od granice u ukrajinskoj teritoriji, moj saigrač i ja smo promenili treće vozilo i na kraju stigli u bezbednu zonu. Možda i u poslednji čas, jer sam čuo da je taj granični prelaz bukvalno zatrpan.

Na granici ga je sačekao počasni konzul Crne Gore u Moldaviji Andrej Stratan.

- Sa njim sa bio u komunikaciji, učinio je sve što je mogao. Bio je sa nama u Kišinjevu, obezbijedio nam je hotel, izveo na večeru. Bio sam u konstantnoj komunikaciji sa Goranom Poleksićem, ambasadorom u Rumuniji, Nikolinom Karanikić iz ministarstva vanjskih poslova, kao i sa Ivanom – ne sjećam se prezimena, ili ga možda nikad nisam ni pitao za prezime, a izvinjavam mu se zbog toga – iz naše ambasade u Kijevu, koji je, i pored svega što se događa tamo, pokušavao da mi pomogne, zvao i interesovao se. Hvala im na pomoći, na brizi, uradili su sve što su mogli- zaključio je neverovatan rasplet crnogorski odbojkaš.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Pera

pre 2 godine

vidju .. da mi je cut kako ce to opevat unucima uz gusle ..

1 0 Odgovori

Amater

pre 2 godine

ZIVOT SI SPASAO,KARIJERU ZAPECATIO A MILO CE TI SE USR**I U ZIVOT STO SI GA OBRUKAO KOD NATOA.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari