OBJAVLJENI ZVANIČNI REZULTATI! Svetsko prvenstvo u Beogradu najbolje u istoriji!

Svetsko dvoranstvo prvenstvo u atletici, održano u Beogradu od 18-20. marta i zvanično je proglašeno za najkvalitetnije i najbolje u istoriji ovog sporta!

Naime, Svetska atletika je objavila tabelu rangiranja učinka prvenstva, na kojoj je prvenstvo u Beogradu ubedljivo prvo, u konkurenciji još šest prvenstava, počev od 2008. godine.

Kako su objasnili, rezultat u ovoj tabeli se izračunava tako što se u obzir uzimaju postignuti rezultati, nivo atletičara koji su učestvovali i svetski rekordi postignuti na takmičenju, a najbolje je prvenstvo sa najvišim skorom.

Prema tabeli Svetske atletike, prvenstvo u Beogradu je ubedljivo prvo, sa 49348 bodova. Sledi Birmingem 2018. sa 48861 bodom, iza njega su prvenstva u Istanbulu 2012. (48393 boda) i Sopotu 2014. (48365 bodova), dok tri poslednja mesta zauzimaju Valensija 2008. (47818), Portland 2016. (47778) i Doha 2010. sa 47659 bodova.

U prigodnom tekstu na sajtu svetske atletike piše da je poslednjeg dana publika u Beogradu videla 3 svetska rekorda, i da se prvenstvo završilo spektakularno. U toku tri dana nastupilo je 129 timova, a atletičari iz 59 zemalja su učestvovali u finalima. Na šampionatu je, osim 3 svetska, palo i 7 rekorda šampionata i 17 kontinentalnih rekorda.

Takmičari iz 31 zemlje su osvojili medalje, a posebno se pominje pobeda i zlato Ivane Vulete pred 6800 navijača u Areni.

Kako se navodi, ovo je bilo prvo Svetsko atletsko prvenstvo koje se održalo pred gledaocima, još od početka pandemija 2020. godine, a za tri dana najbolje sportiste sveta videlo je ukupno više od 20.000 ljudi, uprkos ograničenju u broju zbog restrikcija zbog kovida.

Još 2500 ljudi je posetilo izložbu Muzeja svetske atletike u Areni, a prodati su i suveniri - maskote i majice sa logom Svetskog prvenstva.

Predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou je rekao: "Svetsko dvoransko prvenstvo u Beogradu je imalo sve - tri svetska rekorda, nezaboravnu pobedu domaće atletičarke, emocionalnu zlatnu medalju za Ukrajinu, koja je bila primer neverovatnog duha ukrajinskog tima, briljantna rivalstva, neizvesne trke i učešće atletičara iz 59 različitih zemalja u finalima, što je ponovni dokaz da je atletika najglobalniji od svih sportova. Publika u Beogradu je bila glasna, strastvena i velikodušna, i pružila je dobrodošlicu atleričarima iz svih krajeva sveta. Stvorili su sjajnu atmosferu za naše atletičare, koji su im uzvratili dajući sve od sebe i stvarajući istoriju. Beograd je organizovao najuspešnije prvenstvo kojeg ćemo se uvek sećati. Hvala".

 

 

U tekstu se dalje podseća da je prvi od tri svetska rekorda u nedelju postigla Julimar Rohas, sa 15 metara i 74 centimetra u troskoku. Ona je postala i prva takmičarka sa tri titule prvakinje sveta u dvorani. Usledio je zatim Grent Holovej, koji je izjednačio sopstveni svetski rekord na 60 metara s preponama, sa 7 sekundi i 29 stotinki, u polufinalu. U finalu je ponovo pobedio i uzeo zlato, sa 7.39.

Treći svetski rekord je delo Armanda Duplantisa, koji je u Areni 7. marta postavio svetski rekord u skoku s motkom sa 6 metara i 19 centimetara, da bi ovog puta skočio centimetar više i sa 6 metara i 20 centimetara uzeo zlatnu medalju.

Najuspešnija nacija na ovom Svetskom prvenstvu bila je Etiopija, sa 4 zlatne medalje, 3 srebra i 2 bronze, a SAD, koje su domaćini Svetskog prvenstva na otvorenom u Oregonu u julu, završile su sa 19 medalja (3 zlatne).

Na SP u Beogradu su:

- oborena 3 svetska rekorda

- oboreno 7 rekorda šampionata sveta

- oboreno 17 kontinentalnih rekorda

- oborena 72 nacionalna rekorda

- atletičari iz 20 zemalja su osvojili zlatne medalje

- atletičari iz 31 zemlje su osvojili medalje

- atletičari iz 59 zemalja su učestvovali u finalima

- učestvovalo je 612 atletičara iz 129 zemalja

Šampionat sveta u Beogradu prenošen je uživo u više od 100 zemalja sveta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.