OBJAVLJENI ZVANIČNI REZULTATI! Svetsko prvenstvo u Beogradu najbolje u istoriji!

Svetsko dvoranstvo prvenstvo u atletici, održano u Beogradu od 18-20. marta i zvanično je proglašeno za najkvalitetnije i najbolje u istoriji ovog sporta!

Naime, Svetska atletika je objavila tabelu rangiranja učinka prvenstva, na kojoj je prvenstvo u Beogradu ubedljivo prvo, u konkurenciji još šest prvenstava, počev od 2008. godine.

Kako su objasnili, rezultat u ovoj tabeli se izračunava tako što se u obzir uzimaju postignuti rezultati, nivo atletičara koji su učestvovali i svetski rekordi postignuti na takmičenju, a najbolje je prvenstvo sa najvišim skorom.

Prema tabeli Svetske atletike, prvenstvo u Beogradu je ubedljivo prvo, sa 49348 bodova. Sledi Birmingem 2018. sa 48861 bodom, iza njega su prvenstva u Istanbulu 2012. (48393 boda) i Sopotu 2014. (48365 bodova), dok tri poslednja mesta zauzimaju Valensija 2008. (47818), Portland 2016. (47778) i Doha 2010. sa 47659 bodova.

U prigodnom tekstu na sajtu svetske atletike piše da je poslednjeg dana publika u Beogradu videla 3 svetska rekorda, i da se prvenstvo završilo spektakularno. U toku tri dana nastupilo je 129 timova, a atletičari iz 59 zemalja su učestvovali u finalima. Na šampionatu je, osim 3 svetska, palo i 7 rekorda šampionata i 17 kontinentalnih rekorda.

Takmičari iz 31 zemlje su osvojili medalje, a posebno se pominje pobeda i zlato Ivane Vulete pred 6800 navijača u Areni.

Kako se navodi, ovo je bilo prvo Svetsko atletsko prvenstvo koje se održalo pred gledaocima, još od početka pandemija 2020. godine, a za tri dana najbolje sportiste sveta videlo je ukupno više od 20.000 ljudi, uprkos ograničenju u broju zbog restrikcija zbog kovida.

Još 2500 ljudi je posetilo izložbu Muzeja svetske atletike u Areni, a prodati su i suveniri - maskote i majice sa logom Svetskog prvenstva.

Predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou je rekao: "Svetsko dvoransko prvenstvo u Beogradu je imalo sve - tri svetska rekorda, nezaboravnu pobedu domaće atletičarke, emocionalnu zlatnu medalju za Ukrajinu, koja je bila primer neverovatnog duha ukrajinskog tima, briljantna rivalstva, neizvesne trke i učešće atletičara iz 59 različitih zemalja u finalima, što je ponovni dokaz da je atletika najglobalniji od svih sportova. Publika u Beogradu je bila glasna, strastvena i velikodušna, i pružila je dobrodošlicu atleričarima iz svih krajeva sveta. Stvorili su sjajnu atmosferu za naše atletičare, koji su im uzvratili dajući sve od sebe i stvarajući istoriju. Beograd je organizovao najuspešnije prvenstvo kojeg ćemo se uvek sećati. Hvala".

 

 

U tekstu se dalje podseća da je prvi od tri svetska rekorda u nedelju postigla Julimar Rohas, sa 15 metara i 74 centimetra u troskoku. Ona je postala i prva takmičarka sa tri titule prvakinje sveta u dvorani. Usledio je zatim Grent Holovej, koji je izjednačio sopstveni svetski rekord na 60 metara s preponama, sa 7 sekundi i 29 stotinki, u polufinalu. U finalu je ponovo pobedio i uzeo zlato, sa 7.39.

Treći svetski rekord je delo Armanda Duplantisa, koji je u Areni 7. marta postavio svetski rekord u skoku s motkom sa 6 metara i 19 centimetara, da bi ovog puta skočio centimetar više i sa 6 metara i 20 centimetara uzeo zlatnu medalju.

Najuspešnija nacija na ovom Svetskom prvenstvu bila je Etiopija, sa 4 zlatne medalje, 3 srebra i 2 bronze, a SAD, koje su domaćini Svetskog prvenstva na otvorenom u Oregonu u julu, završile su sa 19 medalja (3 zlatne).

Na SP u Beogradu su:

- oborena 3 svetska rekorda

- oboreno 7 rekorda šampionata sveta

- oboreno 17 kontinentalnih rekorda

- oborena 72 nacionalna rekorda

- atletičari iz 20 zemalja su osvojili zlatne medalje

- atletičari iz 31 zemlje su osvojili medalje

- atletičari iz 59 zemalja su učestvovali u finalima

- učestvovalo je 612 atletičara iz 129 zemalja

Šampionat sveta u Beogradu prenošen je uživo u više od 100 zemalja sveta.