Odeš na utakmicu i zaljubiš se! Bliznakinje plavuše praše na pesku, ali imaju jedan veliki problem (VIDEO+FOTO)

Atraktivno i bombastično. Bič volej u dve reči. Baš kao i njih dve, sestre Jovana i Dijana Lukač, koje su se u "moru" sportova odlučile za odbojku na pesku.

Prva asocijacija, peščana plaža, sunce i more, zapravo, ovaj sve popularniji sport u svetu, tu je i nastao, da bi brzo postao i član olimpijske porodice. 

Bliznakinje Jovana i Dijana, nisu zalutale u celu priču, naprotiv...

Foto: Privatna arhiva

- Kada smo prisustvovale jednom turniru to nas je podstaklo da se oprobamo u ovom sportu jer su nas privukli drugačiji i izazovniji uslovi treniranja i gde smo nas dve mogle da se takmičimo kao jedan tim. Učestvovale smo na turnirima po Srbiji, Bosni , Austriji, ponegde osvojile medalje, novčane nagrade - kaže Jovana za "Informer".

Ipak, daleko od toga da je sve bajkovito. Ima jedna stvar koja ih muči, i koči u još bržem napredovanju...

Foto: Privatna arhiva

- Ono sto smo primetile, na turnirima u inostranstvu je da je odbojka na pesku "napolju" mnogo popularnija nego kod nas i da se dosta ulaže u taj sport. U inostranstvu se igraju turniri, i moze da se trenira tokom cele godine, jer pored otvorenih u inostranstvu imaju i zatvorene terene. Mi u Beogradu, imamo tek nekoliko terena na otvorenom a značilo bi nam da ih ima više - dodaje Dijana i nastavlja:

 

Foto: Privatna arhiva

 

Foto:  

Foto:  

Foto:  

Foto:  

Foto:  

-  Nama je odbojka za sada hobi, ali se nadamo da ćemo trudom i zalaganjem uspeti da napravimo dobar uspeh. Treniramo na Adi Ciganliji, na terenima jednog restorana, ali ono što je činjenica je da nam nedostaju tereni u zatvorenom prostoru da bi moglo da se trenira tokom čitave godine, a to je svakako jedan od preduslova za postizanje boljih rezultata. Nadamo se uspesima u budućnosti kao i da će odbojka na pesku kod nas da dostigne popularnost kakvu ima u svetu.

Neizbežno pitanje za bliznakinje je kako ih okolina razlikuje, ali i da li su nekad, pa makar u šali pokušale da se predstave kao druga "seka"...

- Ljudi nas uglavnom razlikuju ako se različito obučemo, a kada smo isto obučene onda su u dilemi. Toliko smo bliske da znamo šta će jedna da kaže čak i da jedna drugoj završimo rečenicu. Takmičarski smo nastrojene ali se nikada nismo međusobno takmičile. Prvo pitanje koje nam postave uglavnom bude da li smo se menjale u školi, preciznije, da li je jedna učila jedan predmet a druga drugi. Jesmo jednom prilikom na času fižičkog, kada je jedna trčala za obe, ali je na kraju nastavnik rekao da zna da je jedna trčala tako da to nismo vise pokušavale (smeh) - zaključuje Jovana.

Foto: Privatna arhiva