Borzaš pred Evropsko prvenstvo: Kada zatvoriš oči i počne himna ceo život ti prođe kroz glavu!

Osećamo euforiju, ali ostajemo mirni. Najvažnije je da verujemo jedni u druge, dodaje levi bek srpske reprezentacije pred odlazak na kontinentalnu smotru.

Rukometna reprezentacija Srbije upalila je motore pre nekoliko dana u Staroj Pazovi i započela pripreme za predstojeće Evropsko prvenstvo. Nakon tri i po godine pod trenerskom palicom Tonija Đerone utisak je da su "orlovi" zreli za iskorak na velikom takmičenju. 

Euforična atmosfera oseća se među navijačima, a sa velikim nestrpljenjem početak Evropskog prvenstva čeka i naš sagovornik Uroš Borzaš. Reprezentativa Srbije je u razgovoru za "Informer.rs" analizirao svoju ovosezonski učinak, prisetio se svoje karijere i izneo očekivanja pred kontinentalnu smotru koja nas očekuje od 13. januara. 

- Bogu hvala dobro smo, spremamo se i treniramo. Okupili smo se 25. uveče i odmah ujutru počeli da radimo. Osećam se dobro, zdrav sam, nadam se da ću biti spreman za početak turnira. 

Kako ste zadovoljni sezonom u Eurofarm Pelisteru? 

- Moglo je da bude i mnogo bolje, ali sam zadovoljan ličnim učinkom do sada. Izgubili smo neke utakmice koje nismo smeli u domaćem prvenstvu, a što se tiče Lige šampiona to je veliko iskustvo za sve nas. Veliki deo momaka sada prvi put igra Ligu šampiona i nemaju internacionalno iskustvo. Ova godina je u Bitolju kao praznik, to je rukometni grad i učešće u Ligi šampiona je ogromna stvar. Ljudi uživaju zbog toga, nažalost do sada nismo pobeđivali, ali ćemo se truditi da do kraja grupne faze upišemo neki trijumf na domaćem terenu. 

Kakva je atmosfera u Makedoniji? 

- Navijanje je potpuno drugačije u odnosu na Skandinaviju i Francusku. Nivo iznad. Ovo su pravi navijači, bodre klub dugi niz godina i sigurno su najbolji pred kojima sam igrao. Uvek su uz nas, bez obzira na rezultat. To da li ćemo pobedi Zagreb im nije preterano bitno, ali ako ostaviš srce na terenu zavole te odmah. Borba im je najvažnija i, naravno, da pobediš Vardar. Kažu da je ovosezonski derbi bio jedan od najboljih po pitanju atmosfere - uz osmeh dodaje srpski reprezentativac. 

Prošle sezone Elverum, koliko je bilo teško navići se na život u Norveškoj? 

- Norveška mi je jako prijala kada sam došao iz Tuluza koji je milionski grad. Tamo mi je trebalo skoro sat vremena da bih stigao na trening. Elverum je mali gradić, postoji samo rukomet i nikakvog programa više nema. U gradu imate dva ili tri kafića, sve je podređeno rukometu. Klub je vrhunski za rad svi rade odličan posao. Mislim da je odlazak tamo bila prava odluka, tada sam debitovao u Ligi šampiona i mislim da sam tu sezonu odradio stvarno dobro. Bio sam zadovoljan, neke stvari se nisu poklopile i morao sam da odem. 

Foto: EPAImages

Kako su u klubu reagovali nakon pobedonosnog gola na meču Srbije i Norveške u "Spensu" prošle godine? 

- Svi su mi kao čestitali, a ustvari nisu srećni što sam baš ja dao gol. Meni je bilo super, e sad njima... Mislim da je uticalo što su nas nekoliko dana kasnije pobedili i obezbedili prvo mesto u grupi, to ih je smirilo. To je bila samo jedna utakmica, ali prelep osećaj, mislio sam da lopta ka golu putuje pet minuta, sve mi se usporilo. Kada je ušla... Udario me adrenalin i sreća, ma sve je izašlo iz mene u tih nekoliko sekundi. Mislim da svi imaju san da postignu takav gol u reprezentaciji, meni se to desilo, ali se nadam da će ih biti još - priseća se Borzaš. 

Kako je došlo do toga da ste odabrali Srbiju ispred Mađarske? 

- Morao sam da biram, odlučio sam da prihvatim poziv njihove reprezentacije jer je to bio pravi put za moj razvoj. Ne mogu da promenim prošlost, ali ni da kažem da mi nisu mnogo pomogli u razvoju. Imaju velike zasluge za moju karijeru, a to što sam kasnije izabrao da igram za svoj narod i svoju zemlju to je bila moja odluka. Uvek bih se vratio da igram za Srbiju - ističe Borzaš, a potom u dahu nastavlja. 

- Uh... Ne znam kako da objasnim to. Vrhunski osećaj. Dobio sam poziv od Ratka Nikolića, pitao me da li želim da igram Srbiju, rekao sam mu - naravno. Tri godine sam čekao dozvolu da promenim reprezentaciju. Najlepši osećaj koji sam doživeo, treniraš za to da jednog dana igraš u reprezentaciji. Svima je cilj da budu deo nacionalnog tima, meni se san ispunio. Slušati "Bože pravde" u dresu Srbije je nešto posebno. Kad zatvoriš oči i počne himna kroz glavu ti prolaze sve stvari koje si doživeo na putu do tu. Voleo bih da što više ljudi to doživi - iskreno priča Borzaš. 

Da li je rezultat ostvaren na Svetskom prvenstvu prošle godine uspeh ili ne?

- Ne mislim da je 11. mesto prošle godine uspeh, mogli smo mnogo više posebno protiv Nemačke i Norveške. Da smo te dve utakmice dobili bili bi u četvrtfinalu, nema svrhe da žalim za tim. Moramo da se fokusiramo na Evropsko prvenstvo, svi razmišljamo o iskoraku, ali je bitno da ostanemo mirni. Idemo utakmicu po utakmicu, nadamo se da će rezultati dolaziti. Kostur ekipe je isti već tri godine, nije se mnogo igrača promenilo, to je olakšavajuća okolnost, poznajemo se dobro. 

Kakva je atmosfera u taboru "orlova" od okupljanja? 

- Jedva smo čekali da se skupimo, da se družimo i budemo svi na okupu. Timski duh i zajedništvo su nam najjača snaga. To je ono što nas krasi. Niko nema cilj da bude najbolji već da ekipa bude najbolja. Siguran sam da će tako i ostati. Možemo mnogo, zreliji smo nego prošle godine, vreme je da naplatimo rad sa selektorom. Zna se sistem, sa Đeronom je milina raditi, dobiješ sve "na tacni", svaki sistem, sve... Na tebi je da budeš koncentrisan i daš svoj maksimum. Selektor nam je na raspolaganju 365 dana godišnje, ako nam nešto treba uvek možemo da ga pitamo. Tražio je od nas da budemo fokusirani na obeveze u klubovima, a kada se okupimo dobijemo sav potreban materijal. 

Foto: Starsportphoto

Grupa Srbije na Evropskom prvenstvu je zahtevna, koliko može naša reprezentacija? 

- Grupa je stvarno izjednačena, svako može svakog da pobedi, ali mislim da je najbolja koju smo dobili od kako sam ja u reprezentaciji. Utakmica sa Islandom, prva u grupi, može da bude presudna, ako to dobijemo otvaraju nam se vrata. Jedva čekam da počne Evropsko prvenstvo, nema straha. Znam koliko smo se svi pripremali i do okupljanja, a ono što je najvažnije verujemo jedni u druge - objašnjava levi bek Eurofarm Pelistera. 

Dobro poznajete našeg rivala u drugom kolu - Mađare. 

- Biće mi lakše za analizu jer znam te momke koji igraju za Mađarsku, znam im jače strane, ali i mane. Imaju jako dobru ekipu, ako budu svi zdravi mogu da budu opasni, ali sve zavisi od nas. Kada igraš za reprezentaciju ne treba ti dodatna motivacija. Utakmica sa Crnom Gorom mi je kao svaka druga, jeste "balkanski derbi", ali nemam neke posebne emocije. Možda je to trenutno, kada se bude približilo sigurno će biti tenzije i nervoze. Sada se za to pripremam kao i za svaku drugu utakmicu - objašnjava Borzaš, a potom dodaje da se nada podršci srpskih navijača u Minhenu. 

- Bilo bi lepo da imamo podršku naših navijača tamo, biće sigurno porodica koje će doći da nas bodre. Mnogo nam znače, jedva čekamo da zaigramo pred njima, a nadam se i da ćemo ih obradovati. Osetimo eurofriju navijača pred prvenstvo, ljudi očekuju od nas bolji rezultat, vide da možemo. Znamo koliko reprezentacija znači i ja sa puno emocija pratim naše nacionalne timove u drugim sportovima. 

Koji je primarni cilj na Evropskom prvenstvu? 

- San su nam Olimpijske igre, to nam je i cilj. Poslednji put smo bili u Londonu 2012. godine, bilo bi lepo da se rukometna reprezentacija kvalifikuje. 

Da li je bilo teško u sedmom razredu napustiti porodični dom i otići u drugu državu? 

- Sa 12 godina sam otišao u Mađarsku, ali nije bila teška odluka. Bio mi je cilj da igram rukomet, roditelji su me podržali. Sigurno da je njima bilo mnogo teže nego mene. Čim sam otišao upoznao sam nove drugare i bio okupiran obavezama. Trebalo mi je vremena da se naviknem da roditelji nisu pored mene svaki dan i da sam moraš da rešiš neku situaciju na treningu, školi ili utakmici. Olakšavajuća okolnost je bila što smo vikendom mogli da idemo kući. Da mogu da biram, opet bih isto uradio. To je bio najbolji put, ne kajem se što sam otišao tako mlad - ističe Borzaš, a potom dodaje da bi takav put poželeo i novim rukometašima. 

- Preporučio bih svima da probaju, sada i u Srbiji ima mnogo mesta gde mogu da se razvijaju igrački. Ne moraju da budu striktno vezani za roditelje. 

Kakve uspomene nosite iz perioda u Vespremu? 

- Igrao sam za drugi tim u tom periodu, ali sam sa prvim trenirao. Par puta sam dobijao poziv i za utakmice, to je bilo domaće prvenstvo, poslednjih desetak minuta, ali je ogromno iskustvo. Zahvalan sam na toj prilici, delio sam svlačionicu sa velikim igračima koje sam gledao na TV-u, neki su mi bili i ostali idoli. Momir Ilić mi je uvek bio uzor, a još uvek je igrao za Vesprem, drago mi je što sam imao priliku da igram sa njim i da ga upoznam. 

Posle Vesprema epizoda u Tatabanji, kako pamtite te dane? 

- Moram da istaknem Vladana Matića koji mi je u tom periodu dao šansu i vetar u leđa da igram. Učestvovali smo u EHF Kupu obe godine, u domaćem prvenstvu je bila jaka konkurencija. Borili smo se za treće mesto i cilj je bio pobediti Pik Seged ili Vesprem kod kuće. Imao sam veliku ulogu, hvala Matiću na tome. Sve što smo dogovarali kada je stigla ponuda je ispoštovao, zaslužan je za moj napredak i korak dalje u karijeri. 

Foto: EPAImages

Tuluz, nova promena države i saradnja sa Danijelom Anđelkovićem. 

- Danijel Anđelković je u prvoj sezoni bio pomoćni trener, Nemanja Ilić je prvo levo krilo dugi niz godina i Milan Jovanović koji je nažalost bio povređen. Tuluz je meni prvo inostrano iskustvo, mimo Mađarske gde sam proveo sam godina. Sve u Feniksu je na vrhunskom nivou, idealan izbor za mlade igrače. Imaju fenomenalne uslove za rad i organizaciju. Tu je i plejada iskusnijih igrača koji su vam u svakom momentu na raspolaganju, meni je najviše Nemanja (Ilić) pomogao da se adaptiram na novu zemlju - dodaje Borzaš, a potom nastavlja. 

- Francusko prvenstvo je drugo po jačini u Evropi, zna se da je Bundesliga najbolja. Ako nastave da ulažu kao do sada imaju potencijal da nadmaše i Bundesligu. 

Od početka rukometne karijere Uroš Borzaš na leđima nosi broj 13, ali dodaje da ne postoji poseban razlog za to. 

- Od kako sam počeo da treniram rukomet nosim broj 13, možda sam zbog Karabatića i Ilića odabrao to, ali nema neki poseban razlog. Spontano sam počeo sa rukometom, u Adi, mestu iz kog dolazim, to je glavni sport. Probao sam i ostalo, ali mi je rukomet bio suđen. Svi drugari iz škole su trenirali, zbog toga sam i ja počeo. Evo, i dan danas ga igram i živim od toga. Nije bio težak izbor, rukomet je bio najbolja opcija. Važno je nikada ne odustati jer sa verom u Boga može sve da se ostvari - podvukao je Borzaš.