• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: J. N.

01.03.2024

12:19

Drama srpske odbojkašice: Napadnuta nožem, pa pištoljem

profimedia

Ostali sportovi

Drama srpske odbojkašice: Napadnuta nožem, pa pištoljem

Podeli vest

Veliku dramu preživela je srpska odbojkašica Aleksandra Uzelac (19), koja je u dva navrata jedva izvukla živu glavu. Ona trenutno nastupa za brazilski Fluminense i za kratko vreme u Rio de Žaneiru dva puta je napoadnuta, jednom nožem, a drugi put pištoljem.

Oba puta stravične situacije desile su joj se na putu ka kući, gde prolaze ljudi, automobili, biciklisti i život se odvija normalno.

Prvi put, vraćala se sa drugaricom sa večere, kada su ih napali razbojnici sa noževima. 

- Vraćala sam se sa drugaricom sa večere, vozile smo bicikl po stazi koja je predviđena za to. Pored je trotoar za pešake, onda deo gde je zasađeno drveće - okolo je korenje i kamenje, pa onda put kojim idu automobili - koji je niži, nije u istoj ravni. U suštini nemoguće je sa staze da izađeš bicklom na put... Ja sam išla prva, ona iza mene. Kako sam se zaletela - dvojica su naletela na mene. Podigli su majice i izvadili noževe. Ma to su bukvalno bile mačete - baš ogromni noževi. Ne znam ni kako su im stali ispod majica. Počela sam da vrištim i nisam znala šta ću. Skrenula sam na taj put... Mogu da kažem da me sam Bog spasao, jer nisam čak ni pala s bicikla, a izletela sam na put gde su automobili, motori - počela je za "Mocart sport" priču odbojkašica. 

Foto: profimedia

Aleksandra Uzelac

Tu nije bio kraj, već su napadači nastavili da jure, jedan nju, a drugi njenu drugaricu. Policija maltene nije ni reagovala.

- Mogao je da me udari auto ili bilo šta drugo. Drugarica nije uspela da pređe, nego je pala. Ja sam vozila preko tog korenja kao nikad u žvotu... Jedan je krenuo za mnom, a drugi je otišao kod nje. Stala sam, bacila bicikl, sačekala nju i zaustavljala kola. Nisam mogla ništa drugo... Stao nam je taksi, nekako smo uletele i zajedno smo otišle do policije. Tamo nisu ništa uradili, samo su nas odvezli kasnije kući. Sve se to desilo vrlo blizu policijske stanice. Veoma sam se istraumirala, bilo je baš jezivo i nikako ne mogu tu sliku - kada oni kreću na nas noževima - da izbacim iz glave. Niko nije prišao da nam pomogne jer ljudi ne znaju šta tim napadačima može da padne na pamet i na šta su spremni - prisetila se Uzelac. 

Nekoliko dana kasnije doživela je još veću traumu. Ovaj put, kriminalci sa pištoljem presreli su taksi vozilo u kojem je bila.

 

 

- Vraćala sam se iz kluba do stana, bila sam sa drugaricom na večeri. Pre toga smo gledale fudbalere Fluminensea, sve je bilo super. Zaustavile smo Uber, ušle u kola... Ja sam mom dečku Danilu napisala poruku da je sve u redu i da stižem kući za 30 sekundi, pošto živim 100 metara od kluba. Gledala sam u telefon, a drugarica me uhvatila za ruku i počela da viče: "Uzi, Uzi, Uzi...". Ja pogledam, kad ono ispred nas stoje dva auta, iza takođe, pored dva motora. Izlaze muškarci sa fantomkama i pištoljima. Dvojica su stala ispred kola, a ostali su na svaka vrata pokucali sa pištoljem. Na portugalskom su vikali da im damo sve što imamo. Otvorili su vrata i uperili nam pištolje u glavu - prepričala je mlada odbojkašica stravičnu scenu. 

Horor je trajao neko vreme, ali uspele su i ovaj put da se izvuku. 

- Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona sa prigušivačima su nam bila oko glava. Ispretresali su nas, a jedan je krenuo i da uđe u kola, ali smo mi nekako uspele da iskočimo i krenemo da trčimo. Ništa nam nije bilo u glavi, samo da dođemo do kluba, jer smo znale da ćemo tamo biti bezbedne. Sve to je bilo u mojoj ulici... Kad smo stigle i spasile se, dali su nam vodu. Bile smo u šoku, počele smo da plačemo... - objasnila je ona. 

Šta se dalje dešavalo, teško joj je i da opiše rečima, jer za većunu ljudi takve scene su samo filmske. 

- Ja nisam imala torbu, niti bilo kakav nakit... Pošto je auto bio zatamnjen, znala sam da ne mogu da me vide, pa sam telefon bacila iza sebe i sela na njega. Dok su me pretresali nisu primetili mobilni. A kad smo krenule da trčimo, ja sam ga stavila u šorts. Tačno se vidi na snimcima koje smo kasnije pregledale kako držim telefon. I vozač je pobegao sa nama. Drugarici su uzeli torbicu, dokumenta, ključeve od stana... Meni su samo ključ od stana. Sve to teško može da se opiše. Mi u Srbiji smo tako nešto videli samo na filmu. Tek kad ti se stvarno nešto tako desi, vidiš koliko je strašno - istakla je odbojkašica. 

 

 

Iako nije fizički doživela posledice, potrebno će biti dugo vremena da psihički prevaziđe ono što joj se desilo. Trenutno ima noćne more. 

- Došla sam sa drugaricom u moj stan, bila je tu kod mene, nisam spavala uopšte... I posle svega su mi krenuli napadi panike. Jedno veče je bilo baš strašno, uplašio se i moj Danilo, a ja se ne sećam ničega. Samo sam se probudila u sred noći i počela da vrištim, da vičem, mislila sam da me neko juri. Zvala sam mamu i rekla da hoće da me ubiju u stanu. Mislila sam da me neko zove: Uzelac, Uzelac... Trauma je velika. Baš taj vozač, koji inače nije iz Rija, nego je stranac, nam je ispričao da je viđao slične situacije i da se dešavalo i da ubiju ljude. Njima je to kao dobar dan - kaže Uzelac. 

U periodu posle tog napada, izbegavala je da ostaje sama i vreme je provodila sa dečkom i sa saigračicama. 

- Odmah posle toga smo putovali na utakmicu, tako da nisam bila u Riju. Teško mi je baš da spavam, sad koristim tablete zbog tih košmara. Preko dana mi je OK, ali uveče mi je teško. Još me stiže i umor sad jer danima nisam spavala uopšte. Tek sad uspevam malo da sklopim oči. Pokušavam da se fokusiram na odbojku, jer želim da se izborim sa tim i nastavim dalje... Neću da me to poremeti toliko - ističe mlada odbojkašica. 

Pre ovih napada, Aleksandra je s ljubavlju pričala o Brazilu, suncu, moru, plažama i planovima da možda duže ostane tamo. Sada razmišlja drugačije i nije sigurna ni da će sezonu završiti u Fluminenseu.

 

 

- Mama i tata su hteli odmah da dođu i da idemo zajedno kući. Naravno da nisu sigurni da treba da ostanemo ovde, jer ko bi bio siguran da se tako nešto desi njegovom detetu. Ja se probudim u sred noći i zovem mamu. Vrištim na telefon. Posle svega ovoga nisam sigurna ni da ću završiti ovu sezonu u Fluminenseu. Vrlo je moguće da ću se posvetiti sebi naredna dva meseca i spremati se za reprezentaciju. Ako budem tražila neku pomoć psihologa, to će sigurno biti u Srbiji, a ne ovde. U klubu me podržavaju, tu su za sve, ali ja moram da vidim šta je najbolje za mene. Teško je kada ti se nađe život u opasnosti. Ovo se odrazilo i na moje partije. Tačno se vidi razlika. Prva utakmica posle toga je bila katastrofa. Najviše me vuče ka napred to što znam da je blizu prilika da odem na Olimpijske igre, da budem ponovo sa seniorkama - zaključila je Uzelac. 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set