Zovu me tetka na stazi zato što sam najstarija! Ivana Španović o prvom rekordu, konkurenciji na OI, kuvanju!

Olimpijske igre u Parizu su sve bliže, do početka je ostalo manje od dva meseca, a jedna od najveći uzdanica Srbije u napadu na medalje biće Ivana Španović.

Naša najbolja atletičarka pričala je o najvećim konkurentkinjama za zlato u skoku u dalj i ko može da iznenadi. 

- Najbitnije je da svako od nas sačuva zdravlje i da izađe na borilište stazu, ima malo sportske sreće i uradi to što radi najbolje na svetu. Od Nemice Mihambo očekujem da bude na svom nivou, Tara Dejvis Vudhol, devojka koja je bila druga u Budimpešti, svetska dvoranska šampionka sveta, ona je konstaantna, Italijanka Japoćino, sa njom sam i privatno bliska i od nje očekujem da će biti u konkrenciji za vrh. Ono na šta se ja uvek oslanjam je to što ja imam sa svojim timom, oslanjam se na naše iskustvo, znanje. Lično ovo dosadašnje iskustvo i manjak zlatnih medalja ne bih menjala ni za šta na svetu - ispričala je, između ostalog Ivana u podkastu OKS. 

Naša šampionka vratila se i malo unazad, govorila i o samim počecima...

- U osnovnoj školi skakala sam preko pet metara, do 15 godina prvo državno prvenstvo i 5.60 i sve zato što mi je mama obećala da ču dobiti mobilni telefon. 

Foto: printscreen instagram

Španovićeva je otkrila da voli da kuva i da obožava slatko.

- U principu što se ishrane tiče tu sam najviše eksperimentisala sama sa sobom, jer sam shvatila šta mi u kom momentu treba, a šta ne treba. Kao i nekim drugim stvarima, uvek treba dati vremena nečemu. Volim da se bavim hranom, volim da kuvam, to mi je poseban doživljaj, nemam potrebu za ne znam kakvom hranom, ali volim slatko.

Ivana je prokomentarisala i jedan trednutak po povratku iz Budimpešte prošle godine i osvojenog zlata

- Da, bila sam umorna, ali ne zbog takmičenja nego umorna od života. Dok je moj tata vodio razgovore sa trenerima da me sačuvaju da fiziološki treba da se gradim onako kako treba i ideja je bila da trajem, a to moje trajanje traje! Od 2013. i prve medalje to i dalje traje. Ja i dalje volim atletiku, treninge, zatreperim i dalje, kad izađem na stazu, Svake godine me na nov način uzbuđuje, to što radim isto na drugačiji način, pa čak i to što me zovu tetka i što mi se obraćaju sa vi, što sam najstarija tamo gde sam.