Možda nekome nije drago što sam se vratio! Zoran Terzić: Biće promena!

Legendarni odbojkaški trener Zoran Terzić krajem 2024. godine vratio se na mesto selektora ženske odbojkaške reprezentacije Srbije i time oduševio sve ljubitelje sporta u našoj zemlji!

Popularni Terza, međutim, kaže da možda nekome i nije drago što je on ponovo tu, ali uprkos svemu, poručuje da će dati sve od sebe da naša ekipa ponovo osvaja medalje, kao za vreme prvog mandata jednog od najtrofejnijih stručnjaka koje smo ikad imali.

Ženska odbojkaška reprezentacija nije imala selektora od prošlog leta, kada je nakon neuspeha na Olimpijskim igrama u Parizu došlo do prekida saradnje sa italijanskim stručnjakom Đovanijem Gvidetijem.

Još tada bilo je jasno da će čelnici Saveza morati da urade sve što je u njihovoj moći da na klupu vrate legendarnog Zorana Terzića, čoveka koji je od 2002. do 2022. godine ženskoj seniorskoj reprezentaciji, zajedno naravno sa odbojkašicama, doneo 20 medalja!

Foto: Starsportphoto

 

Zorane, Vaš povratak na mesto selektora obradovao je celu sportsku javnost. Kako Vi gledate na to?
- Znate kako to kod nas ide otprilike... Ima onih koji su se obradovali, ima možda i onih koji nisu, što je normalna stvar. Rezultat je taj koji donosi rasploženje kod ljudi koji prate odbojku. I prema treneru i prema ekipi. Najviše prema treneru. Ako je rezultat loš, trener je kriv i treba ga menjat. Videćemo kako će ići dalje. Meni je važno da su ljudi iz odbojke zadovoljni i srećni. Nadam se da će i igračice biti zadovoljne saradnjom.

Da li ste, možda, dobili poziv da se vratite još letos, kada je Gvideti otišao posle neuspeha na OI?

- Ne, nismo tada došli u kontakt. Ljudi iz Saveza bili su ubeđeni da sam pod ugovorom sa Rusijom četiri godine, a bio sam tri, do kraja 2024. U jednom momentu, kada sam izjaio da mi ističe ugovor, u nekoj neobaveznoj priči dobio sam poziv iz OSS da sednemo i razgovaramo. Ispalo je ovako.

Da li Vaš povratak podrazumeva i velike promene u igračkom kadru naše reprezentacije?

- Da će biti promena, biće. Koliko? Videćemo. Bilo je nekoliko igračica koje su najavile povlačenje, razgovaraću sa njima. Da bidim kakvo je njihovo razmišljanje, ko bi eventualno mogao da promeni odluku. Iskreno govoreći, ne bi valjalo da se pravi drastična smena generacija i da ode odjednom mnogo igračica. Bilo bi bolje da se to odvija u nekom dužem vremenskom periodu. Godinu, dve, tri... Da polako mlađe pripremamo za tu priču, kao što smo radili ranije.

Foto: Starsportphoto

 

Olimpijske igre bile su neuspešne i to nije tajna. Hoće li Srbija sa Zoranom Terzićem ponovo osvajati medalje?

- Ne bih se prihvatao posla da ne verujem u medalje. Verujem da možemo i da imamo kvalitet. Ne samo kvalitet, već i snage i motiva pre svega. To su jedne Olimpijske igre... Jedno takmičenje gde smo ostali bez medalje i ne treba ga shvatati kao tragediju. Desetak godina smo na svakom takmičenju osvajali medalje, normalno je da dođe godina bez odličja. Ništa strašno. Ali, da pre svega, napravimo dobar plan. Ispoštujemo sistem koji smo napravili davnih godina, počev od 2005, 2006, 2007. godine. Pa onda da seniorsku reprezentaciju zadržimo u vrhu i da pre svega mlađe kategorije napravimo da rade malo bolje u tom smislu. Potrebno je da dolazi veći broj kvalitetnih igračica iz mlađih kategorija. Tu smo malo oslabili.

Važite za jednog od najuspešnijih selektora u istoriji naše zemlje. Prija li vam podrška ljubitelja sporta u našoj zemlji?

- Ne znam baš da li sam najuspešniji ili nisam. Deki Savić ima pregršt medalja u vaterpolu, mnogo je tu stručnjaka koji imaju veliki broj medalja i prvenstava. Ali, naravno da mi godi. To nije ništa sporno. Drago mi je kada se prepozna neki naš zajednički rad. Uložili smo u to 20 godina, svi mi, ne samo ja. Igračice, saradnici... Naravno da mi to prija. E sad... Nadam se da će i javnost i Savez sada imati malo strpljenja da napravimo neku novu reprezentaciju, trebaće malo vremena.

Foto: Starsportphoto

 

Kako vam je bilo u poslednje dve i po godine, kada niste bili selektor Srbije?

- Iskreno, mislio sam da će biti mnogo teže, nije mi bilo lako dok sam gledao utakmice, ali bilo je lepo neobično to što sam imao vremena za neke stvari za koje nisam imao vremena, ali onako navijački sam sve to pratio i nervirao se i komentarisao.