Adriana Vilagoš za Informer: Kopljem sam srušila krov, a zalet smo hvatali od policijske stanice!

Adriana Vilagoš je u intervjuu za Informer otkrila kako je u detinjstvu trenirala u blizini policijske stanice, a jednom prilikom je od njenog hica stradao krov pomoćnih prostorija kluba u kom je trenirala.

Adriana Vilagoš je jedna od najperspektivnijih zvezda ne samo srpske nego i svetske atletike, dvostruka vicešampiona Evrope uprkos činjenici da ima svega 20 godina govori o njenom neverovatnom potencijalu.

U razgovoru nam je otkrila kako je počela da baca koplje, ko joj je bio najveća podrška i da je malo nedostajalo da napusti Srbiju bavi se sasvim drugim sportom.

Kako provodiš praznike ove godine?

- Nisam kod kuće, trenutno sam u Dohi. Ovde se pripremam za narednu sezonu.

 

 

Kako ti prija boravak u Dohi? Pretpostavljam da je toplije nego kod nas.

- Da, ovde je trenutno oko 20 stepeni, što je veoma prijatno. Sasvim drugačija atmosfera nego kod kuće.

Znamo da si u detinjstvu trenirala i rukomet. Kako je došlo do toga da pređeš na atletiku?

- Godinama sam trenirala oba sporta paralelno. Odluku da probam atletiku doneo je moj nastavnik fizičkog, koji me je poslao na takmičenje u bacanju vorteksa. To je bio trenutak koji je promenio sve – od tada sam počela ozbiljnije da se bavim atletikom. Ipak, dugo sam radila oba sporta istovremeno, ali u jednom trenutku sam morala da odlučim. Shvatila sam da u atletici imam veće snove i ciljeve.

 

 

Većina ljudi kod nas nije čula za vorteks, pa kakva je tvoja reakcija bila kada ti je nastavnik rekao da ideš na takmičenje?

- Nisam znala šta je to, čak ni moj nastavnik nije znao da objasni jer ga naša škola tada nije imala kao opremu za takmičenja. Otišla sam da i izguglala ga da vidim kako izgleda. Prvi put sam ga videla na samom takmičenju, tako da nisam mogal da se spremim ranije jer niko u selu to nije imao. Pobedila sam tamo i plasirala sam se na SOŠOV (Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine), a kasnije mi je kuma iz Mađarske kupila vorteks, jer kod nas nije bio dostupan.

Koliko je tvoja porodica, posebno majka, uticala na tvoj razvoj?

- Bez nje ne bi bilo ništa od ovih rezultat. Ona je inače pravnik po struci, ali je pored toga držala treninge rukometa. Time se bavila i pre mog rođenja, a onda sam posle i ja počela sa njom da treniram rukomet.  Kada sam počela da bacam vorteks ona je odlučila da mi pomogne u tome, pa je završila školu za atletiku da bi postala trener, naučila je kako treba da izgleda tehnika bacanja, pa i sami treninzi. Na kraju napustila je posao pravnika da bi sada bila moj trener.

Kada si bila u osnovnoj školi, imala si ponudu da odeš u Mađarsku zbog rukometa. Zašto si odlučila da ostaneš u Srbiji?

- U tom trenutku sam već donela odluku da želim da se bavim atletikom profesionalno. Prosto želela sam više da bacam koplje i to je odlučilo. Znala sam da je to pravi put za mene i odlučila sam da ostanem.

Foto: EPA

Pronašao sam podatak da je jedan tvoj hitac pogodio policijsku stanicu u Malom Iđošu, tokom tvog treninga, da li je to tačno?

- Nije baš sasvim tačno. Mi smo imali prostor na kome smo trenirali i koji je bio pored policijske stanice. Tu je bila izbetonirana staza koja je vodila do garaže policije i mi smo se odatle zaletali, da bi gađali prema tom našem prostoru. Desilo se jednom da sam toliko bacila koplje da sam prebacila taj prostor i porušila krov prostorija našeg kluba.

Kako se sećaš svog prvog nastupa u seniorskoj konkurenciji na Evropskom prvenstvu u Minhenu 2022. godine kada si se vratila sa srebrom kući?

- I ja sam bila iznenađena srebrnom medaljom. Mnogo je to drugačije od juniorskih takmičenja, gde bacam sa svojim vršnjakinjma i prosto bacim najviše i pobedom. Ovde su uglavnom sve moje protivnice imale bolje lične rekorde. Ono čega se na momente sećam jeste da je bilo jako stresno, sećam se i radovanja na kraju. Znala sam da sam u dobroj formi i nakon Svetskog za juniore u Kolumbiji, ali sam imala manje problemčiće pa sam morala malu pauzu da pravim pred Minhen. Nisam zapravo znala gde sam jer dve nedelje nisam bacala koplje. I kvalifikacije i finale su bili stresni, puno puta sam bila u poziciji da ako treći hitac ne bacim kako treba ispadam. Na kraju uspela čak da prebacim Špotakovu, koja je legenda u našoj disciplini, to je bila velika sreća za mene.

Foto: EPA

Godine 2022. si dobila nagradu „Zvezda u usponu“ od Svetske atletike. Kako si doživela to priznanje?

- To je bilo veliko priznanje za mene. Osećala sam se ponosno jer je to potvrda da moj trud i rezultati nisu prošli nezapaženo.

Kako bi ocenila 2024. godinu, u kojoj si odbranila srebro na Evropskom prvenstvu u Rimu, izborila normu za Olimpijske igre i oborila državni rekord?

- Zapravo bih se vratila na 2023. godinu, jer je ona za mene bila veoma teška. Imala sam problema sa povredama, i svaki hitac je bio izazov. Trebalo je prevazići te strahove povezane sa bacanjem koplja, cilj je bio da ostanem zdrava. Unapredila sam tehniku i vratio mi se osećaj. 

A 2024. godina? Kako je izgledala?

- Evropsko prvenstvo u Rimu mi je bilo posebno drago jer sam uspela da odbranim srebro, što nije lako. Prbacila sam i 64 metra što sam čekala već neko vreme. Obaranje državnog rekorda je bio trenutak za pamćenje. I, naravno, izboriti normu za Olimpijske igre – to je nešto čemu sam težila godinama. Sada sam potpuno fokusirana na Igre u Los Anđelesu i želim da dam sve od sebe.

Foto: EPA

Kako ti je izgledao nastup na Olimpijskim igrama u Parizu? Malo je nedostajalo da uđeš u finale.

- Da, bila sam 13. i finale mi je izmaklo za jedno mesto. Iako sam bila razočarana što nisam ušla u finale, to iskustvo mi je mnogo značilo. Znam šta treba da popravim i kako da se bolje pripremim za naredne Igre u Los Anđelesu.

Kakav su utisak na tebe ostavile Olimpijske igre i sam Pariz?

- Na početku sam bila malo uplašena tako velikim događajem, a onda sam na kraju bila tužna što moram da idem. Mogla bih da kažem da nemam baš idealne uspomene. Sve u svemu, to je drugačije nego ostala takmičenja, održava se jednom u četiri godine, energija ljudi u selu koji žive tu sve je to nekako posebno.

Kako vidiš popularnost atletike u Srbiji? Čini se da ste ti i Angelina Topić donele novi talas interesovanja za ovaj sport.

- Mislim da je fantastično što smo obe skrenule pažnju na atletiku. Skoro samo isto godište i obe smo napravile perspektivne rezultate. Nadam se da će to motivisati mlade da se bave ovim sportom kako u Srbiji tako i u okolini.

Foto: Starsportphoto

Koji su ti planovi za narednu godinu?

- Fokusirana sam na Evropsko prvenstvo za U23 i Svetsko prvenstvo za seniore. Glavni cilj mi je da ostanem zdrava, napredujem iz godine u godinu i ostvarim što bolje rezultate.