Igrao LŠ, postao predsednik, sad će u trenere - Čuveni as odsvirao kraj: Strancima je Partizan posao, deci emocija

Nedavno penzionisani srpski fudbaler Aleksandar Lazevski (37) u intervjuu za Informer poručio je da je njegov bivši klub Partizan doneo odličnu odluku kada je rešio da se oslanja na mlade fudbalere iz svog pogona, a otkrio je i da će se nakon završetka karijere baviti trenerskim poslom.

Čuveni levi bek, koji je sa crno-belima igrao u Ligi šampiona 2010. godine, osvojio šest uzastopnih titula i igrao protiv nekih od najboljih fudbalera na svetu, u "odjavi" karijere za naš portal govorio je o brojnim zanimljivostima koje su ga pratile tokom 20-godišnjeg profesionalnog "putovanja".

Lazevski je pre dva dana originalnim video snimkom na Instagramu stavio tačku na profesionalni fudbal barem što se tiče terena. Nekadašnji reprezentativac Severne Makedonije već nekoliko godina je predsednik OFK Vršca, kluba iz njegovog rodnog grada, a kako otkriva, ubuduće će se baviti i trenerskim poslom, pa iako ga nećemo više gledati na terenu, biće itekako prisutan u najpopularnijem sportu na svetu.

Jedan od miljenika "grobara", prepoznatljiv po tome što je uvek davao sve od sebe, kao izdanak Partizanove škole poručuje da mu je drago što njegov nekadašnji klub ponovo forsira sopstvenu decu. Da je to pravi put videlo se protiv Oleksandrije u kvalifikacijama za Ligu konferencija, a Lazevski se slaže sa ocenom mnogih da je to daleko bolja opcija nego dovođenje preplaćenih stranaca.

Prvo postao predsednik, pa završio karijeru

Između ostalog, govorio je o planovima, čuvenim saigračima, legendarnom podvigu u Briselu protiv Anderlehta, ali i o trenerima i ličnostima koji su obeležili njegovu karijeru.

Pa onda, da krenemo od najnovije vesti?

- Doneo sam odluku da završim karijeru, već mesec dana sam imao ideju da se oprostim jednim originalnim snimkom. Sve danas ću, sutra ću, a sve hoću da igram još malo. I onda je neko objavio da sam okačio kopačke o klin, pa sam napravio taj video i eto. Vidim svideo se ljudima.

Šta dalje?

- Ostajem u fudbalu definitivno. I dok sam igrao za OFK Vršac bio sam predsednik kluba, krenuću sa trenerskim poslom u omladinskoj selekciji. Sve u svemu - ostajem u fudbalu. Završio sam A licencu za trenera, to je neki moj put gde sebe vidim u budućnosti. 

Ponavlja li se istorija iz 2007. godine?

Foto: Starsportphoto©

Navijači i dan-danas pamte Ligu šampiona, čuveni Brisel i 2010. godinu. Je li to kruna karijere?

- Liga šampiona sa Partizanom je momenat koji će ostati urezan. Bio je to moj san, san svih navijača Partizana. Tu su titule, Kupovi... Na debiju u seniorskom fudbalu sam postigao gol, bilo je tu mnogo detalja, uglavnom lepih. Bilo je i povreda, operacija... Igrao sam protiv velikana u LŠ, ali i u reprezentativnom fudbalu protiv Belgije, Švedske, Hrvatske... Ozbiljne utakmice. Lepo jedno putovanje. Ali, ta Liga šampiona je nešto nezaboravno. Slike, video snimke, sve pogledam ponekad. Posle 2:2 u Beogradu niko nam nije davao velike šanse...

I sad ljudi komentarišu da nikad nije ušao u LŠ sa manjim ulaganjima...

- Sećam se. Zato je fudbal lepa igra, nosi čari sa sobom. Nekad uložiš minimalna sredstva, a nekad nemaš garancije ni da platiš 50 miliona evra za jednog igrača.

A tu je i onih čuvenih šest vezanih titula od 2008. do 2013. godine...

- Ako me sećanje dobro služi, a mislim da da, jedini sam igrač u istoriji Partizana koji ima šest vezanih titula. Od 2007. do 2013. godine. Ne znam može li to da se proveri negde, ali mislim da nije niko osim mene. Neca Tomić je vezao pet titula, ali on je došao posle mene.

Ovaj sadašnji trenutak možda malo podseća na tu 2007. godinu. Partizan je sad, kao i tad, bio primoran da se okrene deci iz svog pogona, uz nekoliko kvalitetnih stranaca. Ima li sličnosti?

- Pa može da se kaže. I tad je tim napravljen za mali novac, pa je napravio uspeh. Ali, to sad mogu da ispratim iz ove perspektive kad sam stariji. Tad sam bio klinac, niti sam znao da se ekipa sklapa od sitno para, nit išta. Samo gledaš da dobiješ šansu u prvom timu nekako. To tad, za tih šest meseci, što sam naučio kod Đuke (Miroslav Đukić, prim.aut.), ostalo mi je urezano za čitav život. Uvek kažem, sa Partizanom sam prošao školu, a znanje koje sam upio od njega došlo mi je kao fakultet. Kako je znao da objasni gde da se postaviš, kako da igraš...

Je li još neki trener imao takav uticaj?

- Kod Jokana (Slaviša Jokanović, prim.aut.) i Plavog (Goran Stevanović, prim.aut) nisam mnogo ni igrao. Polomio sam metatarzalnu kost, pa onda još jednom. Posle sam išao u Teleoptik. Onda sam kod Stanoja (Aleksandar Stanojević, prim.aut). Eto, on i Đuka su imali najveći uticaj na moj razvoj.

Bolje naša deca, nego stranci koji ne osećaju klub

Foto: Starsportphoto

Kako trenutna situacija u Partizanu deluje sa strane? 

- Nema šta, drago mi je da su deca priključena prvom timu. Bilo je mnogo nas iz omladinske škole i onda kad sam ja počinjao u Partizanu. To su sve dečaci koji osećaju klub. Kad dođe stranac uglavnom mu je najvažnija stvar to što igra za platu. To mu je posao. Nema to iznutra što imaju ova deca. Drago mi je što su pobedili Oleksandriju. 

Da li je bilo možda malo sumnje uoči starta ove sezone da ovaj projekat možda neće uspeti?

- Sigurno je bilo skeptičnih. Oslanjati se na omladinski pogon, to je mač sa dve oštrice. Ili ode gde treba, ili ode dođavola. Evo sad protiv Oleksandrije imali smo Bugarina Karabeljova i golmana Miloševića starije, ostalo su sve mladi.

Sledeći posle Oleksandrije je Hibernijan, šta tu može da se očekuje?

- Videćemo. Mislim da ovi momci imaju kvalitet da prođu dalje. U Evropi, pogotovo u kvalifikacijama, mnogo toga zavisi od kola do kola, sreće na žrebu. Mislim da Hibernijan može da se izbaci.

Ko su fudbaleri monstrumi i Ronaldinjo sa Karpata

A protivnici?

- Ibrahimović, Daglas Kosta i Azar. Protiv njih sam igrao, a ostavili su najjači utisak na mene. To su monstrumi, to nisu ljudi. Šta oni rade i kako izgledaju na terenu, to ne može da se opiše.