Trifunović oduševio sve: Nema starijih, moraš ti - Mi ne igramo za Partizan, mi živimo Partizan

Nemanja Trifunović ističe da mladi igrači Partizana igraju i žive klub kroz jaku bratsku atmosferu, gde nema starijih koji bi nosili teret, već svi zajedno dižu tim.

Nemanja Trifunović, jedan od igrača koji je ovog leta napravio najveći napredak u Partizanu, otvoreno govori o atmosferi u timu i kako se mladost i zajedništvo stapaju u jednu jaku porodicu.

- Mi jedni za druge živimo. Nisam ni mogao da pretpostavim da ću ovakvu atmosferu doživeti u seniorima Partizana. Naravno da mi je bilo lepo u kadetima i omladincima, tamo sam bio sa svojim godištem, ali ovo što se sad dešava u prvom timu je – bajka. Ne znam kako drugačije da objasnim naše odnose. Znate li da idem na trening srećan? A pre i posle treninga smo neprestano zajedno. Kao porodica. Kad je tako, mi smo spremni da poginemo jedni za druge kad izađemo na teren. A i van njega. Još kad vidimo veliki broj navijača koji dolaze da podržavaju decu, bukvalno se naježim - ističe Trifunović za "Mocart sport".

Foto: Starsportphoto

Mladi fudbaler naglašava da u timu nema starijih koji nose teret, već da svi zajedno snose odgovornost:

- Takva smo ekipa. Sve bismo dali za drugove. Baš sve. Mi smo klinci i znaš kakav je osećaj kad maltene sami izlazimo na utakmicu. Nema starijih igrača kao pre da te posavetuju. Naravno, tu su Natho, Mare Milošević, Aranđel Stojković, Zahid, ali čoveče mi smo u omladincima igrali pred 200 ljudi pre samo dve godine. A sad igrač pred 27.000 navijača i od tebe sve zavisi. Nema starijih, moraš ti! Znaš zašto se sve ovo dešava? Zato što se mi i van terena družimo! Mi ne igramo za Partizan, mi Partizan živimo.

Ova zajednička energija ogleda se i u odnosu igrača prema klubu, ali i prema navijačima. Trifunović priznaje:

- Naježim se kad kažem da mi živimo naše snove. Sećam se da sam sa starog juga posmatrao utakmice protiv Kelna, Nice, Sparte, Fajenorda i hteo sam da doživim atmosferu u kojoj je publika uz tim... Svako od nas je radio naporno da tako nešto oseti. I sad kad se to dešava mi letimo. Kako drugačije posle pesme ’Da volim crno-bele’. Još sa svojim drugarima.

Foto: Starsportphoto

Mladi igrač priznaje da je karijeru gradio na upornom radu, ali i na podršci trenera Srđana Blagojevića, koji mu je dao poverenje i motivaciju:

- Kad je došao Srđan Blagojević, moj utisak je da mi veruje. Prijaju mi njegovi treninzi, rad sa njim, sistem koji forsira. I kad nisam igrao, govorio mi je da moram da budem spreman da iskoristim šansu da mi se ukaže. Neće se prilika ukazati baš 100 puta.

Pored fudbalskih tema, Trifunović otkriva i koliko mu znači podrška porodice i prijatelja, ali i to kako je naučio da prihvata kritike:

- Nisam podnosio kritike, uglavnom dobronamerne, bez obzira da li dolaze do ukućana, saigrača ili trenera. Bio sam zatvoren. Pre sam se durio, bio prznica, ne zato što sam nekulturan, nego sam mislio da najbolje znam, sve dok nisam shvatio da svi ti ljudi žele da mi pomognu. Sad ne slušam samo šefa stručnog štaba, nego sve trenere, pa i trener golmana. Znači mi.

Na kraju razgovora, Trifunović poručuje da je Partizan za njega mnogo više od kluba:

- Mi ne igramo za Partizan, mi živimo Partizan.