LJUBIMAC GROBARA ZA INFORMER! Stanojević i ja nismo neprijatelji, može da vrati titulu Partizanu!

Meni Aleksandar Stanojević nije neprijatelj, odavno smo rešili nesuglasice, on je izvanredan trener i želim mu svu sreću na klupi Partizana * Kad bih mogao opet da proživim neke trenutke iz krijere to bi bio period iz Humske

 

Aleksandar Stanojević je odličan trener i pravi čovek da Partizanu vrati titulu, poručuje bivši as crno-belih Almami Moreira u intervjuu za Informer. Plejmejker iz Gvineje Bisao napustio je Humsku u prvom mandatu Stanojevićevom mandatu.

Od tada među pojedinim navijačima Partizana vlada mišljenje da je upravo Stanojević oterao Moreiru i to se aktuelnom treneru crno-belih piše kao veliki minus.

Stanojević mi nije neprijatelj

- Stanojević i ja se nismo razišli u lošim odnosima. Nismo prijatelji, ali nismo ni neprijatelji. Neke stvatri nisu funkcionisale dobro u početku, na relaciji trener-igrač, ali razgovarali smo kao odrasli ljudi i rešili sve nesuglasice. Posle toga imali smo normalnu komunikaciju. Nismo neprijatelji. Štaviše, želim mu svu sreću na klupi Partizana i da vrati Partizan tamo gde mu je mesto, na čelo tabele, da mu donese trofeje. 

Foto: Starsportphoto

Verujete li da on to može?

- Apsolutno. On je izvaredan trener, izvanredan! Iskren da budem. On je taj koji može da vrati titulu tamo gde joj je mesto.

Ako nije problem sa Stanojevićem bio razlog, zašto si otišao iz Partizana svojevremeno? 

- Stvar je prosta, meni je iz kluba saopšteno da više nisam poteban. Da sam slobodan da idem. Bio sam šokiran, nisam želeo da idem, već da završim karijeru u Partizanu i da možda posle toga ostanem da radim u klubu. Bio sam neprijatno iznenađen, ali rekli su mi da sam slobodan da idem. Posle toga sam rekao OK. Šta je trebalo da uradim? Šta sam mogao? To je kao u braku, ako žena kaže ne volim te više i želim da odem, šta možeš? Ništa, prihvatiš to i ideš dalje. Ja sam se pomirio s tim da me više ne žele, razmotrio druge opcije i na kraju otišao u Kinu. To je cela priča i čitava istina. 

Pratiš li Partizan?

- Iskreno, pratim sporadično, kad stignem ili pitam prijatelje... Vidim da nismo u formi kao ranije, vidim da nedostaju trofeji, ali se nadam da će se taj period uskoro završiti i da će Partizan igrati kao ka sam ja bio tamo, da će opet osvojti titulu. 

Šta je uzrok Partizanove višegodišnje krize?

Foto: Starsportphoto

- Nisam u klubu, pa mi je teško da pričam o tome. Verujem da Partizan ima dobar i talentovan tim, ali nisam unutar sistema, nemam dovoljo informacija da bih mogao da pričam o tome.

Znaš li da te navijači doživljavaju kao legendu kluba i u svakom prelaznom roku traže "novog Moreiru"?

- To je velika čast. Srećan sam što je tako. Najbolje godine karijere provereo sam u Parrizanu. Bile su to stvarno fantastične sezone. Osećao sam veliku ljubav i podršku od navijača, a i ja prema njima gajim ljubav i ogromno poštovanje. Iz moje fudbalske karijere najviše mi nedostaje Partizanov stadion i ona atmosfera. Kad bih mogao da opet proživim neke trenutke iz karijere, samo bih se vratio 10 godina unzad u vreme dok sam igrao u Paritzanu. Tu sam proživeo neke zaista magične momente.

Na šta sve misliš?
 

- Titule, pobede, igranje u evrokupovima, jedan od najdražih golova mi je onaj u derbiju u poslednjim trenucima meča.

Pamtiš li i one teške momente kao kad si igrao protiv APOEL-a iako ti je majka umrla?

- Naravno. Uvek sam igrao sam s mnogo ljubavi, za navijače, a tada i za moju majku... Pokušao sam da uradim nešto lepo, u sećanju na majku. Pobedili smo, ali nismo prošli dalje... Bilo je teško, veoma težak i dirljiv momenat, ali dao sam najboljeg sebe Partizanu.

Prva generacija sa kojom si igrao, gde su bili još Dijara, Žuka, Jovetić, Tošić, bila je jedna od
najtalentovanijih.

- Pogledajte samo gde su svi oni završili, gde su kasnije igrali i kakve su imali karijere. Partitan je uvek imao mlade igrače top klase. Svi možemo da budemo ponosni na taj period. Imali smo podršku iz kluba, tad su bili Ivan Tomić i Gordan Petrić, koji su nam davali ogroman vetar u leđa i znali smo da možemo da uradmo nešto veliko. 

Danas radiš kao menadžer. Gde imaš najviše igrača, u kojima ligama najviše radiš, koje fudbalere zastupaš?

- Pre oko godinu dana moj partner i ja počeli smo aktivno time da se bavimo. Imamo školu fudbala u Africi, u Gvineji Bisao i Zelenortskim ostrvima, a počeli smo da radimo sa mladim igračima. Sa veoma mladim momcima, kojima pružamo sve neophodne uslove da serazvijaju i da napreduju. To su momci od 16, 17 godina. Naš cilj je da oni počnu u Portugalu.

Pomoć Partizanu 

Imaš li nekog da preporučiš Partizanu?

- Iskren da budem ne u ovom trenutku. Partizan traži top klasu, vrhunske igrače, a ja sad imam mlade momke. Možda za koju godinu, tj. tad sigurno, imaću odlične igrače i imaću šta da ponudim Partizanu. 

Postoje li neki mladi igrači iz Partizana ili srpske lige kojima bi voleo da vodiš karijeru?

Foto: Starsportphoto

- Zbog svih problema sa korona virusom, ograničenim putovanjima, ali i zbog obaveza u mojoj školi fudbala, ne pratim u toj meri Partizan i srpski fudbal. Ne znam Partizanove mlade igrače u ovom trenutku. Ali želja mi je i nadam se već naredne godine, naredne sezone, da će korona biti prošlost, da ćemo normalno putovati i da ću doći u Srbiju i da ću videti neke momke, mlade igrače.

Igrači koji su poput tebe bili lideri na terenu i van njega, često postanu dobri treneri. Jesi li razmišljao o trenerskom pozivu?

- I meni su mnogi bivši treneri rekli da bih bio odličan trener. Ne razmišljam sad o tome, počeo sam da radim nešto drugo, ali ko zna, možda se za koju godinu prebacim na trenerski posao. Sad mi se sviđa posao koji radim.

Bonus video