ŠOK U HUMSKOJ! Vladimir Vuletić podneo ostavku!

Potpredsednik Partizana Vladimir Vuletić, podneo je ostavku na pomenutu funkciju posle pet godina rada u klubu iz Humske

Kako je naveo u zvaničnom saoštenju, kako prenosi Telegraf, odlučio se na ovakav korak zbog višednevnog tabloidnog napada na klub, prouzrokovanim hapšenjem navijača, javnog linča i crtanja meta čelnicima crno-belih, sa kojima, bar sa onim najbližim saradnicima, kako je naveo, takođe više nije bio na istim talasnim dužinama.

 

Foto: Starsportphoto

Vuletić je takođe naveo da se Partizan i Humska ulica medijski izjednačavaju sa ozloglašenom Šilerovom, nekadašnjom bazom zemunskog klana, a da je “jedan univerzitetski profesor na mandatnoj funkciji potpredsednika u klubu, zasigurno znao ono što oni (navodno) nisu..

- Podnoseći ovu neopozivu ostavku na mesto potpredsednika i člana UO FK Partizan, želim svim brojnim divnim, javnosti nevidljivim, ljudima u klubu, tim pravim tihim herojima, igračima i stručnom štabu svaki dalji uspeh i borbu neprestanu, brehtovskim rečima:"U mračna vremena, hoće li biti pesme? Da, biće pesme o mračnim vremenima - stoji između ostalog u Vuletićevom saopštenju.

Saopštenje Vladimira Vuletića prenosimo u celosti.

Fudbalski klub Partizan duži niz godina živi najteži period u svojoj istoriji. Nipodaštavanje, degradacija, bolno i sistemsko svođenje ovog kluba na efemerni i potčinjeni, kulminira ovih dana zlehudim nastojanjem da se jedan fudbalski klub medijski kriminalizuje i oglasi za leglo organizovanog kriminala u Republici Srbiji.

U tom pokušaju prednjače tabloidni mediji, penzionisani bezbednosni analitičari, neki političari, jurišni akademici, dramski pisci i filmski reditelji, koji se ne bave uzročno-posledičnim obeležjima aktuelnih dešavanja, već zubato sude i presuđuju, crtaju mete i pozivaju na javni linč neke od funkcionera fudbalskog kluba Partizan, uvereni da je jedan univerzitetski profesor na mandatnoj funkciji potpredsednika u klubu, zasigurno znao ono što oni (navodno) nisu.

Oni o pravu i pravnoj državi ne znaju mnogo, ali su im usta puna pravde i pravice.

Oni o pravilima postupka ne znaju ništa, ali bi da ograđuju stadion Partizana i ukidaju klub.

Sve pod parolom da su, inače, navijači Partizana.

“Ne bojim se od vražjega kota, nega ga je ka na gori lista, no se bojim od zla domaćega”, veli Njegoš, a ja im moram poručiti da Humska nije Šilerova, da je Partizan umetnost do koje oni nikada dosegnuti neće, da je jedan univerzitetski profesor onaj ko se u klubu bavio pravnim a ne pitanjima organizovanog kriminala i da u Humskoj ne stanuju lica sa Interpolove poternice i mafijaške pudlice.

Pravna država je malo i moj ideal!

U toj pravnoj državi valja iskreno i svesrdno podržati sveukupnu borbu protiv organizovanog kriminala. Međutim, u tom nastojanju ona bi trebalo da bude apersonalna i univerzalna, da se sudi onda kada se podigne optužnica a ne da se čeka zastara dela, da se ne oprašta 17 miliona evra duga državnoj banci klubu pod tenkom, da se ne falsifikuje istorija na skupštinama FSS i da se jedno fudbalsko prvenstvo (kao jedino u Evropi!) ne modifikuje po želji jednog kluba, ukidajući play off u sred takmičenja.

Sve je ovo nešto pred čim ne mogu da ostanem nem. U fudbal sam ušao čista srca i bavio se isključivo pravom u fudbalu. Ovo nije ono za šta sam se borio, izgarao narušenog zdravlja i nisam uzmicao, čak ni kada sam razapinjan na tabloidnim stranama znajući da je, kako reče Šekspir  “bolje je umreti u borbi nego u strahu. Smrt pobedi ko u borbi nađe grob. Ko umre u strahu, taj je smrtni rob.”   

Zato je vreme da me neko drugi, bolji i umešniji, nasledi.

Međutim, ponosan sam na odbranu institucije FK Partizan 2016. godine. Ponosan sam na jednu (kažu, najvoljeniju) duplu krunu i jedan tango smrti.

Ponosan sam na moj, brojem mali ali snagom uma veliki, pravni tim i izradu novog Statuta i svih ostalih relevantnih podstatutarnih akata i pravilnika FK Partizan.

 Ponosan sam na neposredno i posredno zastupanje FK Partizan u svim arbitražnim, sudskim i drugim pravnim postupcima pred organima FSS i domaćih sudova.

Ponosan sam na neposredno zastupanje FK Partizan u svim postupcima koje je Disciplinska komisija UEFA vodila protiv našeg kluba.

Ponosan sam na predstavljanje i zastupanje FK Partizan na sednicama nadležnih organa FSS i Zajednice klubova Super lige i Prve lige Srbije.

 Ponosan sam, najzad, na zajednički pravni trijumf u postupku vraćanja svojine nad stadionom Partizana pod okrilje JSD Partizan.

U ovim poslovima i bitkama, nisu uspeli da me osujete čak ni razni klupski klimoglavci, “savetnici”, “prijatelji”, “ukorenjeni doprinositelji”, “dva loša što ubiše Miloša”, razne sitne “evet-efendije” i blagoglagoljivi denuncijanti, svi prisutni do poslednje kapi svog sitnosopstveničkog interesa.

Radio sam po onoj Ulpijanovoj: honeste vivere (časno živeti), alterum non laedere (drugoga ne štetiti), suum cuique tribuere (svakome po zasluzi dati).

Znam da je sada vreme za jezivi smeh hijena.

 Međutim, znam i da će, kako to reče mudri vojvoda Stepa, “istorija svakog postaviti na svoje mesto, pa i mene, i ako nisam nešto dobro uradio ona žigosati i bez moje odbrane, kao što će priznati ono veliko, i pored svih napada.”

Podnoseći ovu neopozivu ostavku na mesto potpredsednika i člana UO FK Partizan, želim svim brojnim divnim, javnosti nevidljivim, ljudima u klubu, tim pravim tihim herojima, igračima i stručnom štabu svaki dalji uspeh i borbu neprestanu, brehtovskim rečima:

“U mračna vremena, hoće li biti pesme?

Da, biće pesme o mračnim vremenima!”

Živeo Partizan!