Belić: Niko ne sme da omalovažava Partizan! (VIDEO)

Fudbaler crno-belih u razgovoru za Informer pričao o očekivanjima u novoj sezoni, navijačima, pojačanjima, iskustvu iz Engleske i Grčke, košarci, porodici, kumu zvezdašu...

Nisam se pokajao zbog dolaska u Partizan i povratka u srpski fudbal, ovo je klub koji volim i hoću da pomognem sad kad mu je najteže, ovako je Kristijan Belić (22) počeo razgovor za Informer tokom priprema u Sloveniji!

Klub iz Humske ulazi u poslednju fazu rada na Pohorju, ostalo je još da odigra kontrolni meč protiv Šturma u Gracu (14. jula), a potom sledi povratak u Beograd i generalna provera pred start domaćeg prvenstva. Ono što je glavni cilj jeste da se prošla sezona nikako ne ponovi, da četvrto mesto ostane samo ružna prošlost, a Belić je uveren da bolji dani tek dolaze.

Borbeni defanzivni vezista ne krije da je emotivno vezan za crno-bele i da mu je jedna od najvećih želja, pored dobrih rezultata, da se u što većem broju vrate i navijači na stadion.

Kako biste prokomentarisali stav vašeg saigrača Bibarsa Natha, koji je nedavno rekao da "parni valjak" ima jedan posto šanse za osvajanje titule?

- To što je Natho izjavio je njegovo lično mišljenje i svako ima pravo da ga iznese. Znamo kakav je igrač, ima ogromno iskustvo, mnogo toga je prošao u karijeri i verovatno stvari gleda iz neke druge perspektive. Da pričam sada nešto protiv njega, to ne mogu i ne želim, ali mislim da ne treba tako da razmišlja. Čak i da ima taj jedan promil šanse, opet znači da ona postoji i da treba da se borimo do kraja. U fudbalu može sve vrlo lako i brzo da se okrene, posle dve-tri dobre utakmice, može mnogo toga da se promeni. Možda je u Srbiji malo drugačija situacija u klupskom fudbalu, ali naš posao i obaveza su da učinimo sve što možemo.

 

 

Da li pratite šta radi konkurencija i kakva su pojačanja angažovali ovog leta?

- Ne, najiskrenije ne pratim šta rade drugi timovi, koga dovode Zvezda, TSC, Čukarički… Ne zanima me to, stvarno, znam samo ono što čujem od nekoga u prolazu. Mi treba da gledamo u svoje dvorište, da radimo jako i potrudimo se da imamo dobru sezonu. Nije nam prijatno kada nas neko potcenjuje i otpisuje, a sezona još nije ni počela. Zato sam i obrisao sve društvene mreže, jer ne želim da mi pažnju odvlače razne priče, uvrede i omalovažavanja. Na kraju, sve zavisi od nas samih i onoga što uradimo na terenu. Mi smo ti koji možemo da preokrenemo sve u našu korist.

Imate li utisak da je Partizan slabiji nego prošle sezone, s obzirom da su ekipu napustili Urošević, Vujačić, Rikardo, Traore…?

- To su momci koji će nam u ljudskom i u igračkom smislu nedostajati. Oni znaju šta Partizan znači, koliko je teško nositi se s pritiskom i očekivanjima navijača. S druge strane, drago mi je što su uspeli da ostvare transfere, jer su u najboljim igračkim godinama i imaće novi izazov u karijeri. Nije ih lako zameniti, nedostajaće nam, ali treba novajlijama dati malo vremena da pokažu ono što mogu.

Foto: Starsportphoto

Kakav je vaš prvi utisak o pojačanjima koja su stigla tokom ovog leta?

- Pre svega, to su sjajni momci. I meni lično je to izuzetno važno, da su dobri i pozitivni ljudi, lako su se uklopili i sigurno će nam pomoći. Čim su u Partizanu, znači da imaju i kvalitet, a verujem da će nam doneti i ono što nam je nedostajalo prošle sezone. Težak je period je iza nas, sada je malo drugačija situacija, mnogo je i mladih momaka u timu. Radili smo stvarno žestoko ovde na Pohorju, a prijateljske utakmice koje smo odigrali sigurno nisu naša prava slika. Kako vreme bude odmicalo i početak sezone se bude bližio verujem da će i težina u nogama nestati i da će sav taj trening dati pravi rezultat.

Kako vam se čini Frenk Kanute, sa kojim ste na utakmici protiv Drave odigrali prvo poluvreme kao tandem zadnjih veznih? I koliko je još pojačanja potrebno da bi se igra podigla na viši nivo?

- Odličan je Kanute, jak u duelu, ima dug korak, siguran je na lopti… Nedostajao nam je takav tip, pogotovo u veznom redu, gde se traže brzina i agresivnost, ali da može i da zapreti sa distance, da učestvuje u kreiranju igre. S druge strane, znamo da nije lako sada dovesti neka zvučna pojačanja. Pogotovo jer nemamo osiguranu grupnu fazu u Evropi, a ni klub nije toliko finansijski stabilan za neka veća imena. Mi koji smo tu dajemo sve od sebe i ovo je trenutno naša realnost. Verujte mi, voleo bih da dođe još deset najboljih igrača, jer je tim iznad svega. Što se mene tiče, konkurencije se ne plašim, volim je, a prvenstveno volim Partizan.

Godinu dana ste u Humskoj, prošli ste kroz lepe, ali i jako teške trenutke. Da li ste se ijednog momenta pokajali zbog dolaska u Partizan?

- Ne, nikada, jer mi je od malih nogu bila najveća želja da obučem crno-beli dres. Ovde sam ostvario svoj dečački san. Bez obzira na sve ono što smo prošli, a nije bilo nimalo lako. Meni je sada najlepše, u svojoj sam zemlji, svom gradu, tu mi je i porodica, što mi je jako važno, jer sam mlad otišao u inostranstvo. Znate kako, lako je biti tu kada ide sve kako treba, kada su super rezultati, puni stadioni i ima para, tada je svima lepo da igraju za Partizan. Sad kad je najteže treba da pokažemo srce i inat.

Foto: Informer

Bilo je mnogo kritika na račun vaše agresivnosti i velikog broja kartona koji dobijate. Koliko vam znači što sada sarađujete sa Duljajem, koji je igrao baš na istoj poziciji kao i vi sad?

- Dragoceni su mi njegovi saveti, imao je sjajnu karijeru i puno toga mogu da naučim od njega. Generalno, takav sam, to je moj stil igre, ta borbenost, agresivnost… Tako sam morao da igram kada sam bio u Engleskoj, jer bez toga tamo ne možeš ništa da uradiš. Pogotovo što sad igram za klub koji najviše volim, pa kada se tu uključe i emocija, ogromna želja za pobedom, onda se desi da ponekad i preteram. Prošle sezone je bilo baš teško, nije išlo ekipi, izgubi se glava u nekim momentima. Ipak, trudim se da to svedem na minimu, radim na sebi, pričao sam o tome često i sa Gordanom Petrićem dok je bio trener. On je igrao sa Gatuzom svojevremeno, pa me poredio s njim i tada mi je rekao da će mirnoća doći i s godinama. Kako postaješ zreliji i iskusniji, naučiš da energiju kanališeš na drugačiji način.

Da li vam nedostaju navijači i atmosfera kao što je, recimo, bila prošle sezone na košarkaškim utakmicama?

- Volim da gledam košarku, bio sam nekoliko puta u Areni i uživao. Neverovatna ekipa, trener, odlični rezultati, vrhunska atmosfera… Pomislio sam često kako bi bilo dobro da i mi imamo takvu podršku na stadionu. E sad, postoji nekoliko razloga zbog čega to nije tako. Srećan sam što je makar u nekom drugom sportu Partizan uspeo da dođe do titule, dostigao je vrhunski nivo. Sad mi, fudbaleri, moramo da učinimo sve da publiku zalaganjem i dobrim igrama vratimo na tribine. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da u domaćem prvenstvu da na svakom meču imamo 10-15.000 ljudi uz nas.

Imali ste zanimljiv fudbalski put. Koliko je Engleska uticala na vaš razboj?

- Mnogi mi kažu da sam prerano otišao u inostranstvo. Meni je ta škola bila zlata vredna. Prošao sam nešto potpuno drugačije, taj nivo profesionalizma i rada na Ostrvu ne može nigde više da se doživi. Odnos između igrača, klubova, trenera, navijača… Uslovi koji ti pomažu da napreduješ, da učiš, da se razvijaš na pravi način. Bilo je teških momenata, bio sam i sam, ali sad kada vratim film, sve to me dodatno ojačalo. Svaki trening je takmičenje, bukvalno. Neverovatno visok intenzitet, mnogo se radi, trči, puno je duela… I u mlađim kategorijama nije prioritet rezultat. Kao recimo kod nas, kada krenu na decu od 14-15 godina da vrše pritisak i očekuju nerealne stvari.

Igrali ste protiv nekih od aktuelnih najvećih zvezda engleskog fudbala, a ko je ostavio najbolji utisak?

- Uh, bilo je tu baš puno asova. Sančo, Rajs, Ris Džejms, Galager, Hadson Odoi… Ipak, definitivno najjači utisak ostavlja Foden. Ozbiljan igrač, neverovatan individualac, što i dokazuje u Sitiju. Sve su to momci koji sada vrede milione evra.

Koliko vam je značilo što ste uz sebe imali i oca Dušana, bivšeg golmana i nekoga ko je prošao mnogo toga u karijeri?

- To je ključno, od malih nogu je tako. Kad mi ne ide, kad ne odigram kako treba, uvek mi otac kaže istinu, kritikuje me, ali i bodri, savetuje. Čak i kada je dobro, ume da me pohvali, ali i da naglasi šta moram da popravim. Ne samo na terenu, nego i van njega. Tu je i stariji brat Luka i on je igrao fudbal, pomaže mi puno.

Posle Ostrva usledila je Grčka. Da li je Olimpijakos bio pravi izbor?

- Ogromno iskustvo. Upisao sam debi za prvi tim, ušao u svet seniorskog fudbala. Bio sam čak i kapiten B tima. Trener Nikopolidis je možda imao i najveći uticaj na moj razvoj i karijeru, puno mi je pomogao. I dan-danas se čujemo, imamo super odnos. Imao sam od koga i na terenu da učim, Mvila, Giljermo, Podense, Sa… Igrali su tada Ligu šampiona, baš lep period za mene.

Foto: FK Partizan

Šta misliš o aktuelnom trendu i masovnom odlasku vrhunskih fudbalera u Saudijsku Arabiju?

- Ne mogu nikoga da osuđujem, ogroman novac je u igri. Fudbal je postao takav, to je biznis, ogromna su ulaganja i svako bira ono što misli da je za njega najbolje. Nemam loše mišljenje u Saudijskoj Arabiji, ali videćemo na šta će sve to da liči. Velika imena su otišla sada tamo i to u najboljim igračkim godinama.

A, gde Kristijan Belić vidi sebe posle Partizana?

- Jedina želja mi je da se vratim u Englesku. Ništa ispod toga ne priznajem. Sad sam ovde, maksimalno koncentrisan na crno-bele, ali voleo bih da se ponovo oprobam na Ostrvu. Mislim da mi po mom stilu i načinu igre, njihov fudbal najviše odgovara i leži.