Antić otvoreno o povratku u Partizan, igranju za Zvezdu, Lukašenku, Rusiji…

Novajlija u crno-belo taboru u razgovoru za Informer otkrio interesantne detalje iz karijere.

Krenuo je od Partizana, pa se preko Crvene zvezde i Vojvodine vratio u Humsku da završi započeto - tako izgleda fudbalski put Nikole Antića (29)!

Pojačanje „parnog valjka“ u ovom prelaznom roku, od kojeg se očekuje da adekvatno nadomesti odlazak kapitena Slobodana Uroševića, poručuje da se ne stidi prošlosti, ali da je oduvek maštao samo o tome da ponovo obuče crno-beli dres.

Iskusni levi bek tako će postati i jedan od retkih igrača u srpskom fudbalu, koji je tokom karijere imao priliku da brani boje tri najveća srpska kluba.

- Ne bih se puno vraćao na taj period kada sam bio u Zvezdi. Bio sam klinac, a u životu nikad ne znaš šta te očekuje. Pre svega sam radnik, fudbalski čovek i tada sam tako izabrao. Prošao sam svašta i naučio mnogo, ojačao vremenom i sada sam u klubu u kojem sam oduvek sanjao da budem. Od malih nogu, pa kroz celu karijeru i zbog toga mi je puno srce – kaže Antić za Informer.

Foto: FK Partizan

Svestan je snažni defanzivac, kao neko ko je prošao omladinsku školu Partizana, da će to što je jedan period proveo na „Marakani“ uvek biti zanimljivo zbog velikog rivalstva.

- Sad je već zavidan broj igrača koji su igrali za jedne i druge. Možda nekome to smeta, ima onih kojima je to i dalje tabu tema, ali ja se ne stidim svog puta. Kao klinac sam krenuo iz Humske, ali me sudbina odvela skroz na drugu stranu. Gde god da sam bio, u bilo kojem klubu, uvek su mi crno-beli bili u mislima. Životna želja mi je bila da zaigram za Partizan i presrećan sam što imam priliku da je napokon ostvarim. Sam onaj osećaj kada sam došao i obukao opremu bio je fantastičan. Verujem da ću se izboriti za minutažu i da ću pomoći ekipi koliko god je u mojoj moći – jasan je Antić.

Sa Slobodanom Uroševićem je bio saigrač u mlađim reprezentativnim kategorijama, a sada će imati težak zadatak da ga zameni.

- Čaki je postigao mnogo, bio je kapiten, standardan prvotimac i svi znaju koliko je dao Partizanu. Podigao je lestvicu visoko. Meni to može da bude samo podstrek, da guram još jače, jer ne smem da budem slabiji, samo bolji. U fudbalu ne postoji juče, samo sadašnjost, a svaki novi dan je šansa za dokazivanje. Ovaj dres i grb koji nosim je sam po sebi najveći motiv koji imam – tvrdi Antić.

Foto: Informer

On dodaje da mu ne smeta to što mnogi pred start takmičenja potcenjuju crno-bele i govore kako će i naredna sezona biti slaba.

- Takve stvari ne mogu da utiču na mene, u smislu da me poremete i sputaju. Verovatno nekim momcima to pravi problem, jer nismo svi isti. Suština je da ne treba da se obaziremo previše na to, već da radimo naš posao maksimalno. Kada si u ovako velikom klubu onda su očekivanja najveća i u centru si pažnje, bilo dobro ili loše. Uvek će biti raznih komentara, ljudi vole da pričaju svašta, a na nama je da na terenu pokažemo ko smo i šta smo – naglašava Antić.

Iskustvo, kako igračko tako i životno, koje je rođeni Beograđanin stekao nastupajući za Šahtjor Soligorsk je dragoceno.

- Belorusija je specifična sredina. Pre svega, nevervatno čista i pedantna zemlja. Prvi put kada sam došao u Minsk, bilo je oko sedam ujutru, vozili su me kroz grad sa aerodroma i video sam 30-40 žena napolju, koje su izašle da čiste fasade od zgrada. Bezbednost je na jako visokom nivou, stopa kriminala praktično nula. Možete tamo bez problema da ostavite otvoren auto, vrata od kuće ili stana i ništa se neće desiti. Kazne su izuzetno rigorozne i ljudi su zbog toga i disciplinovani. Te četiri godine i taj period mi je ostao samo u lepom sećanju. Napredovao sam na profesionalnom planu, osvajao trofeje, bio najbolji igrač i asistent lige, a i na privatnom jer mi je supruga tamo i zatrudnela. To je bio pun pogodak posle odlaska iz Vojvodine – priznaje Antić.

A, kada je život praktično stao i ceo svet strepeo zbog epidemije koronavirusa, Nikola je bez problema igrao utakmice i vodio normalan život.

- Predsednik Lukašenko nije priznavao koronu, tako da mi tamo epidemiju nismo ni osetili. Ceo svet je bio u karantinu, sve zatvoreno, a tamo su se sv i družili, radili su i marketi, kafići, klizališta… Jedino su kasiri u prodavnicama nosili maske i to je bilo sve. Mi smo trenirali, liga se igrala po planu. Uopšte nisu pridavali značaj kovidu, verovatno je neko i umro od toga, ali je to tamo predstavljeno kao upala pluća. I supruga i ja smo bili zaraženi, bili smo u kućnom karantinu samo sedam dana i potom smo normalno mogli da se krećemo – objašnjava Antić.

Foto: FK Partizan

U Rusiji je, međutim, bila potpuno drugačija priča.

- Istekao mi je ugovor sa Šahtjorom, odmarao sam s porodicom na Zlatiboru kada je stigao poziv sportskog direktora Himkija. Neki plan je bio da se ekipa stabiizuje i izbori opstanak, a da se potom od ove sezone napadne gornja polovina tabele, odnosno top osam. Međutim, razne okolnosti su dovele do toga da ne uspemo da ostvarimo cilj i ispali smo u niži rang. Ekipa nije bila dobro izbalansirana, mnogi su gledali lični interes ispred timskog i na kraju smo se rastali posle šest meseci. S jedne strane mi je žao, jer se ispostavilo da to nije bio pravi potez, a s druge sam zadovoljan jer sam imao priliku da igram u tako jakom takmičenju kao što je Premijer liga, gde su uslovi vrhunski, a stadioni fenomalni – poručuje Antić.

Politička situacija i rat između Rusije i Ukrajine nije mu predstavljao problem.

- Rusija je megalomanska zemlja, svetska sila i niko i ništa joj ne treba. Čak i ova aktuelna politička situacija, ne remeti ih, o ratu skoro niko i ne priča, tako da ništa od toga tamo nisam ni osetio – zaključio je Antić.

A, šta je još novopečeni prvotimac Partizana rekao o predstojećoj sezoni, osvajanju titule prvaka Evrope 2013. sa omladinskom reprezentacijom, školovanju, knjigama, filmovima, Nikoli Jokiću i Novaku Đokoviću možete pogledati u našem video-prilogu.