„Grobarska molitva“: Kup naš nasušni daj nam danas...

Navijači Partizana, naviknuti od košarkaša iz crno-bele porodice da pola veka unazad raznoraznim trofejima pune riznicu, teško su podneli sušan period od odlaska Duška Vujoševića do povratka Željka Obradovića i „dana pobede“. Posebno pamte generaciju koju je pre šest-sedam godina vodio Aleksandar Džikić i koja se poput Spartanaca u Termopilima srčano i do poslednje kapi znoja suprotstavljala daleko moćnijem protivniku.

Kao što su Spartanci izginuli svi do jednog, tako se ni Partizan tih godina nije osladio barem nekim trofejom, ali je generacija Vrapca, Cvetkovića, Vilsona, Džonsa (koji su bili tu kad niko drugi nije hteo) ostala upamećena kod navijača pod nadimkom „čuvari vatre“ i stekla simboličnu i teško objašnjivu naklonost i simpatije.

Slična je situacija danas kod fudbalskog kluba, koji već četiri godine ne zna ni za jedan trofej, a ostane li i ove sezone bez Kupa, biće to drugi najduži niz u istoriji slavnog kluba bez ikakvog odličja. Prvi je počeo, gle čuda, posle najvećeg uspeha i finala Kupa evropskih šampiona 1966. i trajao je punih deset godina. Drugi je trajao od 1979. do 1983, odnosno četiri godine trofejna sala u Humskoj nije otključavana.

Aktuelni crni niz počeo je, kako rekosmo, 2019. godine kad je osvojen Kup i to baš u finalu protiv Crvene zvezde odigranom na "Marakani".

 

Foto: Starsportphoto

 

 

I da se razumemo, danas se na stadionu „Rajko Mitić“ tamo negde oko 21 čas ili kasnije (budući da utakmica počinje u 19.00, ali su mogući i penali, a videli smo pre nekoliko dana i nadoknada od 15 i kusur minuta), kad god se završi utakmica, a nadamo se da će se završiti, neće deliti trofeji. Međutim, pobednik večitog derbija u polufinalu Kupa Srbije biće za ogroman korak bliži peharu, biće favorit u finalu ma ko bio rival s druge strane, a na kraju krajeva svaka pobeda u derbiju za navijače je poseban mali trofej.

Eventualni trijumf večeras „grobarima“ bi značio i više od „obične pobede“, zbog uvertire koju je imao ovaj sudar večitih u masovnijem domaćem takmičenju. Partizan je u 2024. godinu ušao kao lider prvenstvene trke i tim rešen da konačno prekine dominaciju Crvene zvezde.

Sve što je građeno mesecima srušilo se kao Skadar na Bojani preko noći, odnosno u roku od mesec dana, od 172. do 173. večitog derbija. Taj 172. okršaj sa najvećim rivalom Partizan je nekako preživeo (2:2), mada je i posle tog meča, uprkos četiri viđena gola, centralna tema bio čudan sudijski kriterijum arbitra Pavla Ilića.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Kome je u FSS, zbog čega i sa kojim ciljem palo na pamet da istog, nedokazanog sudiju, sa čak problematičnom biografijom (UEFA sumnjala da je nameštao utakmice) pošalje ponovo da sudi derbi samo mesec dana kasnije, ostaće večita misterija. Ili će je nekad neko iz FSS razjasniti, ali to neće biti skoro...

Ako je posle prvog derbija dočekao „pet minuta slave“, onda je posle onog odigranog prošle subote Ilić doživeo „holivudsku popularnost“. Objavljivane su mu nikad veće fotografije, izlazili su brojni tekstovi, kolumne i komentari na njegov račun, o njemu a ne o sebi pričali su igrači i treneri... Zbog njega, njegovog suđenja, onih koji su ga poslali da sudi, umalo se desilo da prvi put u istoriji jedan od večitih rivala reši da ne dođe na derbi. Tako barem tvrde iz Partizana uz apel da Ilić nikad više ne bude deo derbija, pa čak ni na tribinama (a tvrde da imaju dokaze da je osvedočeni navijač Zvezde).

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Međutim, kad su već prelomili, ili se nagodili s upravom, ili dobili ucene od čelnika kluba (kako neki navijači spekulišu) da igraju današnju utakmicu, onda su Igor Duljaj i njegova četa rešili da na „Marakanu“ odu da igraju kao da im je poslednji meč u životu. Povređeni će da zaborave na bol (čak je i Kastiljo tražio da igra sa sveže slomljenim nosom), umorni će da igornišu grčeve, nezadovoljni minutažom bili bi srećni da makar sede na klupi ovaj put...

Posle svega viđenog ove sezone, počev od one turobne noći kad je izvesni Nordsjeland osramotio crno-bele i zabio im pet komada, preko prvog mesta na tabeli sačuvanog posle dva derbija, a izgubljenog posle Napretka i Čukaričkog, posle dva preživljena penal-ruleta u Kupu protiv niželigaša Grafičara a onda i Voždovca, Partizan danas može samo da izgubi čast i dostojanstvo. I ništa više. Kladioničari, poslovnično dobro obavešteni i odlični u predviđanju ishoda od fudbaskih utakmica, preko dodele Oskara do predsedničkih izbora, već su mu upisali poraz. Ni navijači, prepolovljenog broja na južnoj tribini u dva derbija odigrana u mesec dana, ne očekuju izgleda mnogo od „parnog valjka“.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Da li bi novi poraz, uticao sudija Miloš Milanović na njega ili ne, nekog iznenedio? Definitivno ne bi. Iznenađenje, neprijatno, bilo bi da Zvezda ponovo ima „15+“ šuteva ka golu Partizana, da se kao u prvom poluvremenu martovskog derbija konstantno igraju „ševe“ na crno-beloj polovini, a najneprijatnije da realizacija šansi njenih napadača ovaj put bude na većem procentu. Onda bi mogla da se desi katastrofa...

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Pobeda Partizana, na gostujućem terenu na kojem je mnogo propatio u poslednjih mesec dana, sa nedovoljno oporavljenim liderima tima Saldanjom i Jovanovićem, zastrašenog suđenjem, rastrzanog između „hoćemo igramo-nećemo igramo“, slomljenog ligaškim neuspehom, ostavljenog na vetrometini od strane uprave, pomalo zaboravljenog od navijača, otpisanog u javnosti, predstavljala bi pravo sportsko čudo.

Za čudo se treba boriti lavljim srcem, verovati u njega kad su svi drugi već okrenuli glavu, ali i moliti se višoj sili.

Nešto kao: „Oče naš koji si na nebesima... Kup naš nasušni daj nam danas...“