Partizanov heroj ima retko oboljenje glave! Ovo o Karliku Džonsu sigurno niste znali!

Karliku Džonsu je kao dvogodišnjaku dijagnostikovana bolest koja se zove kraniosinostoza i koja utiče na oblik glave.

Partizanov "meč-viner" u Berlinu i najkvalitetnije pojačanje tokom leta, Karlik Džons, ima veoma dramatičnu životnu priču. Lako je moglo da se desi, usled retke bolesti, da mu bude zabranjeno da se bavi bilo kojim sportom.

Džonsu je, naime, kada je imao samo dve godine, dijagnostikovano retko oboljenje koje se zove kraniosinostoza koja utiče na oblik lobanje.

Ipak, to nije bio najveći problem u vezi sa spomenutim simptomima, pošto je postojala opasnost da Karlikovo formiranje glave utiče i na razvoj mozga. Roditelji su ga često vodili kod neurologa, koji je ustanovio da Džons nikada neće moći da se bavi nekim kontaktnim sportom.

- Kao roditelj, uvek si zabrinut da ti dete ne udare glavu negde, ali u našem slučaju, bili smo još više nervozni. Naša briga nisu bili sportovi, nego kakav je on kao osoba, briga oko toga da stekne sposobnost da funkcioniše kao "normalno dete" - rekla je jednom prilikom Karlikova majka Felisija.

Srećom, pošto je napunio četiri godine, Karliku je ustanovljeno da se mozak razvio u potpunosti i da neće imati nikakve smetnje u životu, pa mu je bilo odobreno da krene da trenira košarku, što je samo po sebi bila određena prepreka.

 

 

"Previše nizak, ne ume da šutira, previše nizak, ne ume da šutira, previše nizak, ne ume da šutira..."

Ove reči su ga pratile kroz čitavo detinjstvo, pubertet, a kasnije i kao seniora. Naporno je radio, znao je da je blagosloven što uopšte može da se bavi sportom koji voli...

- Živim u sali, treneru. Radim sve što treba. Zašto više koledža ne želi ne želi da me regrutuje? - u očaju je jednom rekao Džons.

S obzirom na to da ga nijedan prestižni univerzitet nije želeo, Karlik se odlučio da upiše malo poznati Redford, gde je radio kao bik ne bi li se postarao da sebi obezbedi profesionalnu karijeru.

Karlikova posvećenost se u jednom trenutku graničila sa samodestrukcijom, pošto je šuterska ponavljanja povećao sa 300 i 500 na 750, da bi u poslednjoj sezoni u Redfordu cifra dostigla 1.000 ubačenih šuteva po danu!

Perspektive radi, morate znati da nisu svi šutevi bili precizni, pa su Džonsu verovatno bili potrebni sati i sati kako bi ispunio dnevnu kvotu pogođenih koševa.

Kako to obično biva, naporan rad se uvek isplati, pa su mu procenti šuta naglo porasli i dostigli sjajnih 40,9 odsto za tri poena, što je uticalo na to da poslednju koledž godinu provede u renomiranom Lujvilu.

Na NBA Draftu nije izabran, pa je seniorsku karijeru započeo u G ligi, kao član Teksas Ledžendsa. Nešto kasnije je dobio kakvu-takvu šansu u najjačoj ligi sveta, ali je za Denver, Čikago i Dalas odigrao ukupno samo 12 utakmica. Potom se preselio u Kinu, da bi ga put potom odveo u Partizan, gde je najbolji igrač.

Celog života, Karlik Džons je prolazio "ispod radara". Niko ga nije primećivao, uvek je bio potcenjivan i nedovoljno poštovan, a radi se o izuzetno kvalitetnom i zrelom igraču, što, na kraju krajeva, svakodnevno pokazuje u crno-belom dresu.

- Svake sekunde sam bio svestan da možda neću moći da se bavim sportom koji volim. Ovo vidim kao blagoslov. Planiram da ostanem motivisan i da ostvarim svoje snove.