Natho otvorio dušu: Tužan sam što nemam trofej s Partizanom, ali ne odustajem

Izraelski fudbaler Bibars Natho (36) počinje šestu godinu u klubu iz Humske i još nije uspeo da podigne neki pehar. Dva puta je bio jesenji prvak sa crno-belima, tri puta igrao finale Kupa Srbije, ali se dosad nije radovao trofeju.

Zalaganjem, posvešćenošću, učinkom na terenu, vernošću i ljubavlju prema Partizanu kupio je Bibars Natho sve navijače. Otkako je leta 2019. stigao na Topčidersko brdo iz Olimpijakosa, postao je lider tima, a sada sasvim zasluženo pripada grupi stranaca koju "grobari" obožavaju, poput Lamina Dijare, Almamija Moreire, Žuke, Klea...

Ipak, ostaje ogromna žal što se u minulih pet godina nijednom nije radovao osvajanju makar jednog pehara. I on sam to nikada nije krio, a nije se ni libio da otvoreno priča o stanju u srpskom fudbalu, suđenju, nepravdi...

Nekadašnji kapiten reprezentacije Izraela priznaje da su mu čak i simpatizeri "parnog valjka" rekli da je u pogrešno vreme došao u Humsku.

- Tužan sam zbog toga, nadao sam se osvajanju trofeja. Kad sam došao, razumeo sam situaciju, ali sam istovremeno morao da budem realan. U Srbiji nemate mnogo šansi da osvojite titulu sa Partizanom. Ako uopšte imate. Možda neki ljudi ne vole da pričaju o tome, ali to je istina. Meni je jasno. Triput smo bili finalisti Kupa, svaki put izgubili, od čega dvaput na penale, koji su lutrija. Mnogi navijači su mi rekli da sam u pogrešno vreme došao, ali ne možete u karijeri proživljavati samo lepe stvari - kaže Natho za portal "Mocart sport".

Foto: Starsportphoto

On dodaje da se, bez obzira na sve, nikada nije pokajao što je došao u Beograd, jer je ovde uspostavio posebne odnose.

- Srećan sam što sam deo ovog kluba. Lepše bih se osećao da smo uzeli titulu ili kup, ali postoji nešto što se zove povezanost sa klubom i navijačima. U teškim trenucima jasno možete da shvatite ko su ljudi kojima je stalo do Partizana, koji žele da urade nešto bitno. Nije dobar osećaj, ali se nadam da će u budućnosti biti drugačije - priznaje Natho.

Crno-bela "desetka" smatra da su promene u srpskom fudbalu neophodne što pre.

- Hoću da pričam o tome, ali neću sam sebi da ubijem karijeru. Prijateljima govorim sve, oni znaju o čemu je reč, ali isto tako znam gde živim i moram da poštujem ljude. Ne mogu da kažem baš sve što želim. Svako ko gleda srpsko prvenstvo može da se uveri u činjenice - podvlači Natho, a potom nastavlja:

Foto: Starsportphoto

- Tokom karijere sam puno utakmica izgubio, sigurno više od 40 odsto. Kad si dete počinješ da se baviš sportom znajući da je normalno da pobediš ili izgubiš, ali mora uvek da postoji fer-plej. Da svi imaju identičnu startnu poziciju. U Srbiji to nije slučaj. Isto kao što tokom sezone ne dobijaju svi isti tretman. Zato mi je jasno šta se dešava. Samo se nadam da će ljudi iz Saveza i odgovorni u ligi uraditi sve kako bi prvenstvo podigli na viši nivo. Verujte mi da ću biti prvi koji će im pomoći - poručuje Izraelac.

Međutim, iako su okolnosti za klub loše, njemu motiva ne fali. Ušao je u 37. godinu, ali i dalje je jedan od najboljih igrača u Superligi. Ove sezone je dao sedam golova i upisao deset asistencija.

- Da vam kažem iskreno, mislim da sam lud. Čak mi je supruga pitala: "Zašto uvek moraš da zapinješ". E, takav sam. To radim zato što volim fudbal i hoću da pobedim i u najglupljoj mogućoj igri tokom treninga, što ne vidim kod dečaka od 16 ili 17 godina. To je mentalitet. Ne želim da ga menjam - jasan je Natho.

Foto: Starsportphoto

Takav mentalitet i radne navike je, kako sam kaže, nasledio od pokojnog oca.

- Otac je bio baš strog, težak tip, ali pošten i direktan. Vodio me na svaki trening, gledao pažljivo i baš zbog njega nisam smeo da zabušavam. Predstavljao je dominantnu figuru u mom životu, sve do moje 18 godine dok nije poginuo. Bio je u armiji više od tri decenije. Saznanje da sam ostao bez oca me je u sekundi promenilo, pretvorilo je dečaka u muškarca. Odrastao sam u jednom danu, preuzeo brigu o porodici, jer sam kao jedino muško morao da brinem o mami i tri sestre. To se zove odgovornost. Takav sam i u sportu - objašnjava Natho i dodaje:

- Ostalo mi je urezano od njega da nikada ne varam i nikada ne tražim izgovore. Baš zato sam se trudio da celog sebe dajem tokom treninga i utakmica. Ako nisam u stanju tako da se ponašam, neću ni da treniram, kamoli da igram. Rešio sam da svoj um i telo stavim u službu Partizana i njegovih pristalica. Kad budem primetio da ne mogu maksimalno da treniram, završiću karijeru. Zato se borim, dajem sve od sebe, a ono što je oko mene ne mogu da promenim.

Foto: Starsportphoto

Na kraju, sjajni vezista priznaje da su mu planovi i po završetku igračke karijere vezani za fudbal i crno-bele.

- Važno mi je da budem deo istorije, jer ovaj klub je više od nekog običnog u mojoj karijeri. Ovde osećam kao da sam kod kuće. Zato sam i ostao duže od pet godina. Radije bih osvajao trofeje sa ekipom nego što bih poboljšavao statističke parametre, ali je za mene velika čast što sam i to uradio. I uvek će moj prvi izbor biti Partizan, ali će zavisiti i od čelnika. Ne znam da li želim da budem trener, iako mi se ta uloga sve više sviđa. Nadam se da ću ostati u fudbalu i želeo bih da to bude u Partizanu, jer ga stvarno volim i i baš sam se povezao. Priželjkujem da još godina, dugih i lepih, provedem ovde - zaključuje Natho.