Mnogi ne znaju ko je Đuša iz Đušine ulice! Njegov život i danas je misterija

Na prvi pogled jasne, ove tabla više skrivaju nego što otkrivaju, jer su i Đušin života, a potovo pogibija, predmet nagađanja i oprečnih podataka.

Smeštena između ulica 27. marta i Cvijćeve, u neposrednoj blizini Botaničke bašte "Jevremovac", Đušina ulica je najpoznatija po zgradi Rudarsko-geološkog fakulteta. A na zgradi preko puta fakulteta nalaze se dve table od kojih svaka na svoj način donosi šturu informaciju o tome ko je bio Đuša po kome je ulica ponela ime: Đuša Vulićević.

Vojvoda u I srpskom ustanku

Na prvi pogled jasne, ove tabla više skrivaju nego što otkrivaju, jer su i Đušin života, a potovo pogibija, predmet nagađanja i oprečnih podataka.

Vojvoda Smederevske nahije

Na osnovu šturih izvora u kojima se spominju život i delo srpskih ustanika, moguće je saznati da je Đuša Vulićević rođen u Azanji pored Smederevske Palanke negde oko 1771. godine. U vreme izbijanja Prvog srpskog ustanka, već je bio poznat kao uspešan trgovac i ugledni domaćin. Ovo je i bio razlog zašto je posle Seče knezova stao na stranu nezadovoljnih narodnih prvaka koji su pokrenuli ustanak za oslobođenje Srbije od turske vlasti. Povod je bio i ubistvo srpskog buljubaše Teofana od strane smederevskih janičara. Uznemireni narod digao se na oružje, te za vođu izabrali Đušu i krenuo u boj protiv Turaka. Smatra se da je u to vreme Đušina grupa već tada je imala oko 200 (po nekim izvorima 400) naoružanih seljaka koje stavlja na raspolaganje Karađorđu.

Foto: wikipedia.org

Videvši da se narod ne može umiriti, Turci se povlače sa porodicama u Smederevsku tvrđavu, ali se sukobi oko grada između Srba i Turaka nastavljaju.

U pomoć im dolazi Karađorđe posle oslobođenja Požarevca, koji u znak upozorenja sa visa iznad Smederava ispaljuje nekoliko topovskih plotuna. U želji da izbegnu krvoproliće, Turci pristaju na pregovore u kojima dobijaju pravo da i dalje borave u tvrđavi, ali da ne ulaze u bilo kakve sukobe sa Srbima. Takođe, dogovorom je potvrđeno da upravnik smederevska nahije postane Đuša Vulićević, koji je od tada bio u tesnoj vezi sa voždom.

Odaziva se i na poziv Karađorđa da mu pomogne u opsadi Beograda, te sa svojim ratnicima kreće put Boleča gde pravi utvrđenje i služi kao podrška desnom krilu opsade grada. Tokom narednih godinu i po dana, istakao se u raznim sukobima sa Turcima što mu samo podiže ugled i kod naroda i kod Karađorđa. Izgledalo je i da čvrsto drži u rukama vlast u Smederevu i sprovodi odluku da u gradu i nahiji postoje dve paralelne vlasti – jedna za Srbe a druga za Turke.

Foto: sites.google.com

Pogibija kao okidač oslobođenja Smedereva

Prekretnica u relativno mirnim odnosima Srba i Turaka u Smederevu nastaje posle Bitke kod Ivankovca kada su se ustanici po prvi put sudarili sa carskom vojskom, i odneli pobedu. Ova pobeda ustanika odjeknula je i unela veliku uznemirenost i u Smederevu gde se Turci počinju pribojavati za svoj neutralni položaj. Počinju povremen čarke i drugi izlivi nepoverenja koji svoju prelomnu tačku doživljavaju upravo ubistvom vojvode Đuše. Ali, upravo njegovo ubistvo i točka spora između istoričara i savremenika.

Naime, zvanična verzija kaže da je vojvoda mučki ubijen na u sukobu sa Turcima koji su krenuli na Srbe. Druga verzija ne slika baš junački Đušinu smrt. Naime, prema ovoj verziji, ovaj događaj je bio posledica "više nego veselog" Đušinog raspoloženja koje mu je dalo hrabrosti da sa svojim momcima gotovo goloruk krene ka tvrđavi kako bi razjasnio neke stvari. Na tom putu ga je presrela turska straža, te je posle kraće čarke i upozorenja da ne prelazi zacrtanu granicu, na njega zapucano. Tom prilikom su pored njega od kuršuma stradala još dvojica momaka iz njegove pratnje a jedan je ranjen.

Ovo ubistvo izazvalo je veliku pometnju na obe strane, te su se Srbi već istog dana sklonili u okolna mesta, a Turci u utvrđeni grad. Kada su, pak, videli da nema Srba, Turci su izašli iza bedema i uzeli Smederevo za sebe.

Foto: Rina.rs

Vest o Đušinom ubistvo ubrzo je stigla do Karađorđa koji diže 600 ustanika i kreće ka Smederevu. Posle prvobitnih neuspelih pregovora, a potom sukoba, odlučuje se na lukavstvo. Naime, odlučio je da glavnicu svoje vojske sakrije u okolini grada, te Turke uveri da je ostalo tek nekoliko desetina ustanika i da su se ostali razbežali u strahu. Ispostaviće se da je plan bio uspešan. Osokoljeni prividnom pobedom na Crnim Đorđem, Turci otvaraju kapije i kreću u poteru za Srbima. Nisu ni slutili da su ovako samo upali u klopku koja će ih koštati života i grada.

Munjevitom akcijom Karađorđa, Turci su posečeni, grad oslobođen sredinom novembra 1805. godine i vojvoda osvećen. Kao Đušinog naslednika i novog upravnika Smederevske nahije, vožd postavlja Đušinog brata Vujicu.

Đušino putovanje nije se završilo njegovom smrću. Prvobitno je sahranjen u porti crkve u Krnjevu, da bi sledeće godine telo bilo preneto u portu crkve u Pinosavi gde i danas počiva. Njegova hrabrost i junačka smrt opisani su i u pesmi "Karađorđe uze Smederevo".