ŠOK OTKRIĆE! Svake nedelje pojedemo po jednu karticu! Stručnjaci savetuju: "Pratite brojeve na ambalaži"

Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci

Nedeljno unesemo četiri grama plastike, praktično 'pojedemo' jednu kreditnu karticu.

- Ne znamo tačno šta se s njom u organizmu desi - kaže za BBC na srpskom genetičar Miodrag Stojković.

Ono što se zna je da je plastika bukvalno svuda.

Dokazano je da je ima ne samo u vodi iz plastičnih flašica i hrani u plastičnoj ambalaži, već i u medu, soli, šećeru, pivu, kafi i čaju.

- Kad uzmete šolju čaja i stavite onu kesicu, koja je isto od plastike, ona se u vreloj vodi rastvara i dobijete 11 milijardi čestica mikro i nano plastike po šolji čaja - navodi genetičar.

Plastika je, dodaje, posle betona i čelika najviše produkovani materijal na svetu.

- Samo 11 odsto ide u reciklažu, ostalo ide u okolinu i utiče na ljudsko zdravlje - upozorava Stojković.

Foto: Shutterstock

Kako plastika završi u organizmu

Zahvaljujući lancu ishrane.

Na primer, mi bacimo plastiku u đubre, ona ode u reke i okean, to završi u morskim životinjama koje se nađu na našoj trpezi.

Ili, iz okeana čestice plastike ispare, završe u oblaku, kišnicom padnu na zemlju, to ide u biljke, iz biljke u životinje i preko njih do čoveka.

Sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije Stojković je u julu ove godine među prvima u svetu istražio štetnost plastike po ljudski embrion.

- Ono što smo videli na matičnim ćelijama i ljudskim embrionima jeste da utiče jako negativno i da može da prouzrokuje sterilitet, jer smanjuje mogućnost usađivanja embriona. Plastika utiče na DNK i tačno smo videli na koje gene, na one koji utiču na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka, ali i naš genetski materijal - kaže Stojković.

Kod muškaraca, dodaje, ne postoji slična studija, ali postoji laboratorijska studija koja kaže da plastika smanjuje kvalitet spermatozoida.

- Videli smo kad uđe u ćeliju da ona prouzrokuje njenu smrt, zato što je ljudskom organizmu plastika strano telo i onda organele ne mogu da je razgrade i počinje proces autofagije kada ćelija sama sebe jede i propada - napominje Stojković.

Stojković kaže da ima razloga za brigu, ali ne i za paniku.

- Učestalost pojedinih bolesti porasla je u poslednjih nekoliko decenija, to su neurodegerenerativne bolesti - Alchajmer, demencija, kod dece primetan veliki broj bolesti, a nema odgovora zašto su češće.

- Odgovor se svodi se na zagađenost ljudske sredine, a to je i zagađenost plastikom - podvlači Stojković.

Da štetne hemikalije iz plastike mogu biti problem posebno za decu, navodi i doktorka Jagoda Jorga, specijalistkinja higijene i ishrane.

- Postoje razne vrste plastike, samo neke od njih i u nekim koncentracijama su problematične. One dovode do poremećaja hormonskih funkcija - navodi Jorga za BBC.

Foto: Pixabay

Bebe i plastika

Bebe ne samo da jedu iz plastičnih flašica, već ih posle hranimo plastičnim kašikama i iz plastičnih tanjirića.

Dok koriste flašice svaki dan progutaju milione čestica mikroplastike, pokazalo je istraživanje opisano kao prekretnica u razumevanju uticaja sitnih delova plastike na čoveka, prenosi Gardijan.

Naučnici su utvrdili da preporučena temperatura za njihovu sterilizaciju i pripremu mleka prouzrokuje otpuštanje miliona čestica mikroplastike i milijardu čestica nanoplastike.

Studijom su bile obuhvaćene flašice napravljene od polipropilena i one čine 82 odsto svetskog tržišta.

Glavna alternativa su im staklene flašice.

Flašice za bebe imaju stroge kriterijume.

Za nehemičare važno je znati da postoje plastike klasifikovane brojevima od 1 do 7.

Foto: Pixabay

Šta znače brojevi u trouglovima na plastici?

Na dnu plastične ambalaže u sredini trougla sa strelicama koji simbolizuje reciklažu možete naći brojeve od jedan do sedam.

Međutim, problem je što su oni često slabo vidljivi.

1 (polietilen tereftalat PET ili PETE) Plastične flaše za sokove i izvorsku i mineralnu vodu, providne kutije za pakovanje hrane u supermarketima
2 (poliethilen visoke gustine HDPE) Plastična ambalaža za mleko, flaše za tečni deterdžent, flaše za šampone
3 (polivinil hlorid V ili PVC) Omoti za meso u supermarketima, flaše za jestivo ulje, vodovodne cevi
4 (polietilen niske gustine LDPE) Folije za pakovanje, kese za kupovinu, kese za sendviče
5 (polipropilen PP) Fleksibilne plastične flaše za vodu, čaše za jogurt/pavlaku, kutije za sladoled, plastične posude za mikser
6 (polistiren PS) Jednokratne čaše za kafu, kutije za transport hrane od polistirenske pene
7 ostalo (plastične mase otkrivene nakon 1987) Flašice i cucle za bebe, neke vrste plastičnih flaša za vodu. Napravljena iz novih izvora, kao što su kukuruz, krompir i šećerna repa i drugi sa visokim sadržajem skroba. Ova vrsta plastike od bilja ne može da se reciklira, ali može da se kompostira.

Koji brojevi su dobri, a koje treba izbegavati

Brojevi 2, 4 i 5 - ova tri tipa plastike su najbolji izbor, jer većinom mogu da se recikliraju i ne otpuštaju štetne hemikalije.

Oznaka 1 - dobre za jednokratnu upotrebu i mogu da se recikliraju.

Brojevi 3, 6,7 - plastika koju treba izbegavati

Biologičarka Kristina Pogrmić Majkić posebno skreće pažnju na brojeve 3 i 7.

- Tu treba voditi računa, naročito za decu jer su ona posebno osetljiva i posledice mogu biti dalekosežne - navodi Majkić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Ona radi na projektu Detoks, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije kroz program za mlade istraživače.

Istražuje da li i kako ftalati - hemikalije iz okoline i nalaze se u plastici - dovode do poremećaja ženskog reproduktivnog sistema i neplodnosti.

Ftalati se koriste da poboljšaju svojstva plastike, objašnjava.

- Plastika za oznakom 3 nalazi se u priboru za domaćinstvo, medicinskoj opremi, PVC i podnim oblogama, kablovima, opremi za bebe, plastičnim igračkama za kupanje, opremi za plažu, delovima automobila.

Onaj miris novog automobila kad uđete potiče od plastike i ftalata", opisuje Majkić sa departamana za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Foto: Pixabay

- Za bisfenol A (BPA) koji se nalazi u plastici označenoj sa brojem 7 i ftalate postoje dokazi da remete balans hormona u organizmu, a takve stvari i u malim koncetracijama treba izbegavati - navodi ona.

Od juna 2011. godine u Evropskoj uniji zabranjena je prodaja bočica i cucli za bebe sa BPA, organskom komponentom plastike.

U prodaji su one sa oznakom BPA free (Bez BPA).

Pre nekoliko godina istraživači u Americi apelovali su da plastika na odeljenjima neonatologije može štetno uticati na bebe u inkubatorima, jer su im suviše izložene.

Francuska je prva zemlja koja je zabranila plastiku sa ftalatima u porodilištima i na odeljenjima pedijatrije.

Evropska regulativa je označila ftalate i kao potencijalno kancerogene.

- U medicinskim proizvodima ftalata ima veoma mnogo. Tube za aparate i infuziju, kese u koje se pakuje krv pune su toga i zato često postoji visok nivo ovih materija kod ljudi koji primaju krv - napominje Majkić.

Bonus video: