Ekstremni vremenski uslovi su naša realnost, a evo gde pare treba da se ulože da bi se posledice ublažile

Ovu, 2023. godinu, dobro ćemo upamtiti, pre svega zbog ekstremnih temperature i elementarnih nepogoda. Superćelijske oluje, požari, uragani, nateraće nas da priznamo da je problem globalnog zagrevanja i klimatskih promena postao alarmantan.

Shvatili smo da te promene više nisu samo puka teorija u knjigama naučnika, opomene izrečene na desetinama do sada održanih međunarodnih samita - one su postale naša realnost.

Toplotni talasi "zapalili" svet

Toplotni talasi Haron, Neron i Kerber koji su ovog leta pržili Evropu sa razlogom nose imena mitskih bića iz pakla, jer temperature zabeležene ovog leta su bile "paklene" i obarale sve rekorde, čak 40 u plusu. U jednom trenutku činilo se kao da su meteorološka upozorenja na ekstremne vrućine izdata za skoro ceo kontinent.

Možda bi jedino ljubiteljima plaže i sunčanja ovakvi vremenski uslovi odgovarali, ali posledice izlaganja suncu pri ekstremno visokom UV indeksu i te kako mogu da oštete kožu, ostavljajući opasne opekotine ili trajne posledice koje mogu izazvati rak kože.

Foto: Shuterstock/Informer

Vrlo brzo ove visoke temperature isušile su tlo i rastinje. Bila je dovoljna jedna slučajna varnica da napravi lančanu reakciju i razbukti požare širom sveta. Gorelo je svuda na Mediteranu, požari su se proširili u Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugalu, Alžiru, Tunisu, ali i Americi, Kanadi, Aziji. Nažalost, bilo je ljudskih žrtava, a zabeležena je i ogromna ekološka I materijalna šteta. Ovog leta vatrene stihije nisu zaobišle nijedan kontinent.

Da je situacija alarmantna upozoravaju i iz Ujedinjenih nacija (UN) ističući da je leto 2023. godine najhladnije koje smo imali, što znači da će svaka naredna godina biti ekstremnija.

- Nakon najtoplijeg juna i serije ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, šumske požare u Kanadi i Grčkoj, u julu 2023. godine zabeležene su najviše globalne i temperature iznad evropskog kontinenta ikada. Temperature su po prvi put od kada postoje merenja prelazile vrednosti od 1.5 stepeni - izjavila je Danijela Božanić, konsultant u oblasti klimatskih promena i životne sredine.

Ona se osvrnula na to da je u Srbiji jul 2023. godine peti najtopliji mesec od kada se vrše merenja u Srbiji od 1951. godine.

- Porast temperature tokom ovog meseca išao je i do 2,8 stepeni više nego lane. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji su tokom poslednje 71 godine od leta 2022. godine bila toplija jedino leta 2017. i 2012. Šta više, iako jul 2023. godine karakteriše ekstremno visoka srednja mesečna temperatura vazduha, Srbiju je između 19. i 22. jula pogodilo i više olujno-grmljavinskih nepogoda, praćenih jakim pljuskovima, olujnim udarima vetra i krupnim gradom veličine od dva do pet, lokalno i preko pet centimetara prečnika. Stanje elementarne nepogode zbog nevremena proglašeno je na teritoriji 28 jedinica lokalne samouprave - ističe ona.

Možemo li da se zaštitimo

Svet je danas mnogo opasnije mesto zbog klimatskih promena koje sa sobom donose ekstremne vrućine ili oluje. Međutim, kako Božanić objašnjava i dalje je moguće preventivno se zaštiti od ekstremnih klimatskih uslova, ali upozorava da je pitanje do kada će to biti moguće.

- Ako ćemo da se bavimo oporavkom nakon ekstremnih vremenskih uslova, to nije lak posao. Međutim, po pitanju preventive može poprilično toga da se uradi. Međunarodne analize pokazuju da ako dođe do porasta temperature do određene granice svet će pretežno ostati onakav kakvim ga danas poznajemo. Nažalost, ako dođe do prelaska tih vrednosti, niko ne zna kako će naš svet izgledati - kaže Božanić, dodajući da će tek tada vremenske prilike širom sveta biti mnogo opasnije.

Foto: Pixabay

Ona ističe da bi u buduće stručnjaci i kreatori ekoloških politika trebalo da ekstremne vremenske uslove ne porede sa onima koji su se već dešavali. 
- Ekstremni vremenski uslovi u budućnosti neće biti isti kao oni ranije, biće gori! Taj stogodišnji niz o kome se stalno govori više nije merodavan. Vi možete posmatrati eventualno ekstreme 10 godina unazad i da gledate projekcije za 10 godina unapred. Potrebno je podizati građevinske standarde u saradnji sa meteorolozima. Jedino na taj način moguće je smanjiti veće negativne uticaje ekstremnih vremenskih uslova - upozorava ona.

Ulaganje u sigurniju budućnost

Među najpogođenijim sektorima u čije očuvanje i adaptaciju bi trebalo posebno investirati su, kaže Božanić, poljoprivreda, vodna bogatstva, šumarstvo, biodiverzitet, odnosno ekologija, zdravstvena, energetska i građevinska infrastruktura.

Upravo bi u te sektore trebalo ulagati više sredstava kako bi se prilagodili neminovnim klimatskim promenama. Primera radi, ističe Božanić, dugoročni efekti ekstremnih vremenskih događaja mogu dovesti do smanjenja prinosnog potencijala pojedinih vrsta zemljišta i oštetiti njihove bitne funkcije. 

- Naročito je potrebno imati na umu eroziju usled dejstva obilnih padavina i ogoljenog tla na obroncima brda. Povećanje temperatura izazvano promenom klimatskih uslova utiče i na vremenski raspored poljoprivrednih radova. Promene u vidu gljivičnih oboljenja biljaka i štetočina predstavljaće tako izazov na koji će morati da odgovore buduće mere zaštite poljoprivrednih kultura - kaže ona. 

Foto: Printscreen You Tube The Green Earth

Promene u sektoru poljoprivrede najbrže se mogu osetiti jer će brzo uticati na dostupnost hrane, njen kvalitet, ali i porast cena prehrambenih proizvoda. Promene vrlo lako mogu uticati na pojavu bolesti koje su povezane sa kvalitetom ishrane, i dodatno opteretiti zdravstveni sistem u slučaju epidemija. 

Foto: Informer

- Uticaj promena klime sve je vidljiviji u urbanim sredinama gde su najveći toplotni ekstremi izraženi kroz efekat urbanog toplotnog ostrva. To podrazumeva da su temperature više u odnosu na okolinu u proseku od oko dva, pa čak i do četiri stepena više. Ovo povećava rizike pojava kardio-vaskularnih i drugih bolesti i stresova koji nastaju usled toplotnih talasa. Takođe, posledica ovako visokih temperatura je povećana potreba za klima uređajima, što ponovo može biti značajan udar na džep stanovnika, ali i opterećenje za energetski sektor - kaže ona.

Nacionalni planovi adaptacije klimatskim promenama

Prema tome, adaptacija na izmenjene klimatske uslove trebalo bi da podrazumeva subvencije, prostorno i urbano planiranje urbanih sredina kroz ozelenjavanje, što je jedan od primera dobre prakse u oblasti adaptacije. 

- Potreban nam je sistem podsticaja i subvencija u poljoprivredi zasnovan na analizama uticaja klime. To su pre svega subvencija za navodnjavanje, zaštitne mreže, kupovinu kultura i sorti koje će moći da opstanu u određenoj oblasti, a koje se dodeljuju na osnovu izrađenih pojedinačnih analiza očekivanih promena klime i njenih uticaja u tim oblastima. Izgradnja infrastrukture po standardima koji će uzimati u obzir porast očekivanih maksimalnih količina padavina u jedinici vremena odnosno intenziteta padavina, zamena krovova otpornijim materijalima svakako bi smanjili gubitke i štete izazvane poplavama i produžili vek infrastrukture. Drugim rečima, sistematsko i strateško planiranje i sprovođenje politika i mera uz uključivanje aspekta očekivanih promena klime u budućnosti svakako bi određenje štete i gubitke smanjilo, a u nekim slučajevima i potpuno eliminisalo - kaže je Božanić.

Ona zaključuje da se efikasnost i sistematski pristup adaptaciji, obezbeđuje kroz usvajanje i sprovođenje Nacionalnih planova adaptacije, a jedan takav plan se trenutno izrađuje i u Srbiji.
Objašnjava da bi taj plan morao da sadrži konkretno definisane: akcije, vremenske rokove i izvore finansiranja pojedinačnih akcija i indikatora praćenja sprovođenja. 

- Ovde bi trebalo imati u vidu da se specifičnosti potreba regiona i lokalnih samouprava dalje moraju razraditi za nivo ovih jedinica. To je dalje neophodno povezati sa akcijama smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, ali i prostornim i urbanim planiranjem na nacionalnom i lokalnom nivou - zaključila je Božanić.