„KEC“ JE LJUBAV, ON SE VOLI! Ni posle 50 godina ne bledi sećanje na populrnog "Stojadina", SUZAMA JE U ISTORIJU ISPRAĆEN!

Pre gotovo pola veka, u Kragujevcu je počeo da se pravi „Zastava 101“. 25. aprila 1972. godine je prvi „kec“ sišao sa proizvodne trake, i tim činom je popularni „fića“ dobio konkurenciju

Za to vreme je bio jedan od najmodernijih evropskih automobila, a koliko je bio omiljen najbolje ilustruje podatak da se proizvodio narednih 36 godina, i da je u „Zastavi“ napravljeno ukupno 1.045.458 ovih automobila.

Tražili su ga i stranci, pa se prodavao širom Evrope, a omiljen je bio naročito u Poljskoj i Grčkoj. I kada je tehnički već bio prevaziđen, ovaj automobil je imao svoje kupce, pre svega zbog niske cene. Poslednje godine proizvodnje, 2008., bio je zvanično drugi najjeftiniji auto na svetu, i koštao je svega 5.123 evra. Zbog toga mnogi i danas žale za njim, jer bi verovatno i dalje imao svoje mesto na tržištu i kupce.

Mnogo je onih koji se još uvek sećaju početka „stojadina“... Pričaju o tim vremenima sa setom, a o tom automobilu skoro kao da je u pitanju bilo dete koje su formirali i izvodili na put... Pamte početke proizvodnje, kolica na kojima su gurali prve komade dok još nisu postojale montažne trake i dok se fabrika još gradila... Ali, najveću ljubav prema ovom automobilu bez sumnje gaje oni koji ga još uvek voze.

Foto: N.R.

Ponosna vlasnica jednog „keca“ je i Dragana Đokić iz Kragujevca... sada već oldtajmer, njen auto pleni pažnju gde god se pojavi.

- Moja „Zastava 101“ je napravljena 1972. godine. Novu je kupio moj tata, i to je bila prva serija „kečeva“. Odrastala sam uz njega, i onda sama počela da ga vozim kada sam položila vozački ispit i dobila dozvolu. Tako da je on ostao kod nas, i nemam nameru da ga menjam. Trudila sam se da ga održavam i da brinem o njemu, priča Dragana dok ponosno pokazuje svog lepotana.

- Imala sam 13 godina kada je postao bukvalno član porodice. Za njega me vezuju prelepe uspomene. Sa njim smo proputovali celu Jugoslaviju, išli na izlete, letovanja, zimovanja. Najviše smo putovali u zavičaj mojih roditelja, na Zlatar. Ljudi puno obraćaju pažnju na njega. Ljudi trče preko ulice, raspituju se koje je godište, mnogi hoće da ga kupe, ali ja ga ne dam. Na njemu je sve originalno, pa i ova boja, „argentinsko plava“. On je star auto, ima skoro 50 godina, ali nikada nas nije izneverio. Nije imao kvarove, i pali „kao mina“.

Foto: N.R.

Prešao je 61.000 kilometara, i prava je atrakcija gde god da se pojavim sa njim. Volim „Zastavineautomobile“, i ne privlače me ovi moderni. „Kec“ je praktičan, može da služi za sve namene, a i za popravke nije komplikovan. Želja mi je da se učlanim u neko udruženje ljubitelja
„Zastavinih“ vozila, i da se družim i putujem sa njima.

Danas su „kečevi“ traženi kao oldatjmeri. Dostižu, ako su očuvani, dobre cene, i preko 10.000 evra. Ljubitelji ovih vozila dolaze u Srbiju iz inostranstva, traže ih, i kupuju u ma kakvom stanju da su. Onda ih ako je potrebno restauriraju, i uživaju u njima. Jer se „Zastava 101“ danas vozi isključivo iz ljubavi.

Foto: N.R.

„KEC“ ISPRAĆEN UZ PESMU I SUZE

Poslednji srpski automobil napravljen je 21. novembra 2008. godine u kragujevačkoj „Zastavi“. Posle 55 godina, otkako je fabrika počela da proizvodi vozila, sa montažne trake je sišao crveni „kec“ sa brojem 1.273.532. Posle njega, ostala su prazna mesta, a radnici su ostali da skupljaju alat i da pakuju preostale delove, čekajući nove vlasnike.

Poslednji „kec“ je bio simbolične, crvene boje. Okićenog cvećem, ispratili su ga samo radnici. Oni, obučeni u plave mantile, su na haubu tada nalepili veliki papir sa pesmom, oproštajnom, koju su sami sastavili.

Foto: N.R.

“ Zbogom , zbogom, naš proizvode, nek nas drugi u svet vode, rastasmo se, nema više, nek istoriju drugi piše”. Italijani su u to vreme već krenuli da raščišćavaju staru I prave mesto za svoju novu fabriku. Neke žene su pustile suzu.