U ,,LEPENSKI VIR,, TURISTI PONOVO STIŽU KRUZERIMA! Arheološki lokalitet ubedljivo najposećenija destinacija, BOGATIJA ZA DVA PROJEKTA/FOTO/

Arheološki lokalitet ,,Lepenski vir,, nadomak Donjeg Milanovca, jedna od najposećenijih turističkih destinacija u čitavoj Podunavskoj regiji i ovog leta je mesto koje najviše zanima inostrane turiste

Od početka avgusta meseca, turistički rečni brodovi kruzeri, ponovo su počeli da pristaju u Donji Milanovac i Golubac, pa je tako i broj poseta ovom nesvakidašnjem istorijskom, turističkom lokalitetu, upravo zbog svog nesvakidašnjeg kulutrnog nasleđa u znatnom porastu.

,, Tokom 2019. godine kroz naš kompleks je prošlo oko 65 hiljada turista , što stranaca što sa naših prostora. Međutim, pandemija koronavirusa tokom prošle godine je ovaj broj umanjila za nekih 20% procenata i to se osetilo posebno kroz posećenost stranaca, zbog zatvorenih granica. Uprkos okolnostima, ne možemo da se požalimo i u tom periodu arheološki lokalitet ,,Lepenski Vir,, je bila destinacija koja je dugo prisutna na turističkoj mapi Srbije i koja uvek zaokuplja pažnju svakome ko se nađe na prostoru Istočne Srbije.

Foto: V.J.

Tako da je tokom prošle sezone bilo više domaćih turista koji su svoje besplatne vaučere koristili upravo u našem gradu na Dunavu i mestima u okruženju pa tako nisu želeli da propuste priliku i posete ovaj jedinstveni kompleks i upoznaju se sa jednom od najstarijih kultura.

Sve u svemu ono što ohrabruje da se od početka avgusta situcija ponovo normalizuje . Kruzeri sa turistima iz inostranstva ponovo su počeli da pristižu, ne kao nekada sa brojem od stotinu i više turista, znatno je manji broj, ali ipak se polako sve vraća kao nekada što je bilo.

Ponovo je ove godine više stranaca, dok su sa otvaranjem granica domaći turisti svoje odmore krenuli da koriste van Srbije, za Informer kaže Vladimir Nojković, v.d.direktra Arheološkog lokaliteta ,,Lepenski Vir,, u Donjem Milanovcu.

Inače, zaposleni u lokalitetu ,,Lepenski Vir ,,ovaj period koriste i za realizaciju dva projekta koja će u svakom slučaju biti od višestruke koristi jer se tiču digitalizacije i interpretacije kultruniog nasleđa.

Foto: V.J.

Jedan je idejno i finansijski podržalo Ministastvo za kulturi i informisanje Vlade Srbije , dok je drugi , Međunarodni projekat čija je ralizacija u okviru programa ,, Kreativna Evropa,, u saradnji sa partnerima iz Mađarske , Češke , Hrvatske i Švedske. Projekat se odnosi na razvoj
digitalne platforme za savremenu interaktivnu prezentaciju Lepenskog Vira , ističe direktor Nojković.

U okviru turističke ponude prilikom obilaska lokaliteta svi posetioci pored ovog složenog i veoma lepo uređenog komplekasa, napravljenog na mezolitskom i neolitskom nalazištu, na desnoj obali Dunava Đerdapske klisure, na kojoj počiva jedna nod najznačajnijih i najsloženijih kultura nazvanoj po Dunavskom viru, mogu videti još mnogo štošta nađenog iz tog doba.

,, Lepenski Vir predstavlja najstarije sedelačko naselje u Evropi. To je prvo organizovano ljudsko naselje na otvorenom koje nastalo pre 8 hiljada godina . Tada su ga miroljubivi ,,lepenski,, alasi pažljivo birali i nastanjivali jer je bilo područje bogato ribom.

Foto: V.J.

U to vreme nastala su i neka od prvih sela. Tako da ovaj naš centar pod svojom kupolom čuva ostatke kultrure koja je svojim otkrićem zapanjila svet, a posetioci u okviru kompleksa mogu da vide i improvizovane kuće, koje su napravljene po pretpostavkama da su tako tada izgledale.

Mi ne znamo ništa o visini kuća o tome kako je izgledala krovna konstrukcija , ali pretpostavljamo da su bile trapeznog oblika, koje podsećaju na stenu odnosno planinski vrh Treskavac koji se nalazi na obali susedne Rumunije i koja je bila od pomoći u svakodnevnom životu ovih ljudi.

Foto: V.J.

Tako da smo naprvili rekonstrukciju tadašnje kuće, šatorastog tipa, pokrivene trskom, senom, lišćem kako bi turistima dočarali kako je to tada izgledalo, ističe Nemanja Žurkić turistički vodič u Arheološkom nalazištu ,, Lepenski Vir,, u Donjem Milanovcu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.