VRANJSKI KOŠTANI JEDINSTVENI U SRBIJI! Bez ovog kestena ne može se zamisliti Badnje veče, PRIKUPLJAJU SE KRAJEM OKTOBRA

Vranjski koštani, jedinstveni u Srbiji, bez njih se ne može zamisliti Badnje veče, a sakupljaju se krajem oktobra

Kesteni, koje Vranjanci nazivaju koštani, a koji uspevaju u naselju Sobina na periferiji grada, spadaju u red delikatesa.

Branje kestena u Sobini, prema nekim izvorima, datira još iz 7. veka, kada su ondašnji rimski legionari otkrili sve blagodeti ovog slatkog ploda. Sobinski koštan je samonikla biljka, neukrotiva i “tvrdoglava”, priča Snežana Dimitrijević, koja je sakupila kesten sa svoje parcele i smestila ga u podrum da čeka zimu, kada je najslađi i najbolji za upotrebu.

Foto: S.T.

- Kesten ne uspeva ako se presadi, čak i na istoj livadi. Recimo, dešavalo se da uzmemo mladicu, da je presadimo na dvadesetak metara od mesta gde je sama iznikla i ona neće da se primi. Koštani, kako ih ovde zovemo, obično rastu u društvu sa još nekom biljkom, najčešće hrastom ili bukvom.

Pojedina stabla koja imamo stara su i više od 200 godina. Branje kestena je kod nas porodična tradicija koja se generacijama prenosi.

Ranijih godina smo sakupljali oko 500 kilograma, minimum, ali budu i godine kad rod podbaci i imamo svega 300 kilograma - priča Snežana. U poslednjih 20 - ak godina mnoga stable su se osušila, što je uticalo na rod.

U Sobini kažu da je kesten dobio rak kore na svom stablu, te da je zbog te bolesti ugrožena viševekovna tradicija.

- Koštani su u vranjskom kraju obavezni za Badnje veče. Ovi iz Sobine su veoma ukusni, slatki, a ukus im se ne može upoređivati sa onim hibridnim kestenjem koje ovdašnji uvoznici nabavljaju iz Turske.

Foto: S.T.

Koštane negde pred Novu godinu iznosimo na pijacu, nešto ostavimo za nas, a ostalo prodamo. Preprodavci na pijaci znaju koliko je kesten iz Sobine kvalitetan, pa se služe trikovima, te govore za svoju robu, koja je od negde drugde, da je iz Sobine - ukazuje Snežana na trgovačke trikove.

Kesten se čuva u svom bodljikavom omotaču, okreće se i meša, najčešće lopatom. Neki od domaćina znaju i da plod kestena zatrpavaju peskom, kako bi sačuvao svežinu do Božića.

Ovakva vrsta kestena ne uspeva nigde u Vranju i široj okolini. Legenda kaže da stabla kestenova „vole“ sveta mesta, te da najčešće niču na takvim lokacijama.

Takvo verovanje ima u Sobini realno uporište, jer stabla kestena rastu na svega stotinak metara od Sobinske crkve.

Crkva je sagrađena pre dva veka i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Kesten se u Vranju najčešće jede kuvan i pečen, ali se od njegovog ploda pravi i pire, koji se koristi za kolače i druge poslastice.