KRALJ ALEKSANDAR JE ZAPRETIO DA ĆE SE ZA NJU BORITI! Sa balkona ove palate srpski monarh IZGOVORIO JE ISTORIJSKE REČI/FOTO/

Sa balkona Slanikine palate u samom centru Kikinde, veruje se da se davne 1919. godine Kikinđanima obratio kralj Aleksandar I Karađorđević i objavio da će se „za Veliku Kikindu, ako treba i boriti!“

U srcu Kikinde nalaze se velelepne građevine koje govore o bogatoj istoriji i predstavljaju spomenike značajne arhitekstonske i duhovne zaostavštine u ovom gradu. Jedna od tih građevina, na samom uglu Trga srpskih dobrovoljaca je i Slanikina palata, koja se istorijski izdvaja od drugih, jer se veruje da je baš na balkon ove zgrade 1919. godine kročio kralj Aleksandar Karađorđević.

Iako ne postoji pisani trag, prema rečima istoričara Srđana Sivčeva, velika je mogućnost da se taj događaj zaista desio, jer je kralj te godine boravio u tadašnjoj Velikoj Kikindi. Događaje o njegovoj poseti Sivčev je detaljno opisao u svojoj knjizi „Prisajedinjenje 1918. godine u svetlu Velike Kikinde“.

Foto: V.N.

- Kada sam istraživao i pisao o tim događajima, nisam naišao na informaciju i pisanu tvrdnju da se kralj Aleksandar I Karađorđević obratio građanima sa te ili sa bilo koje druge zgrade u Kikindi. Postoji mogućnost da se to zaista desilo, jer je u Slanikinoj palati jedno vreme živeo general francuske vojske De Lobi, koja je bila nadležna tada za Veliku Kikindu. Kralj je te 1919. godine 21. i 22. juna došao u svojstvu gosta francuskog generala, pa je vrlo verovatno da su se građani spontano okupili ispred palate, a da se regent tada obratio njima-navodi Sivčev za Informer.

Glavni štab francuske vojske tada se nalazio u zgradi Kurije, današnjeg Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva. Pretpostavlja se da su Kikinđani obraćanje kralja sa balkona Slanikine palate prenosili u pričama „s kolena na koleno“. Svakom znatiželjnom prolazniku ne može da promakne veliki pano pričvrščen na zid Slanikine palate, na kojem je napisano: Sa balkona 1919. godine viteški kralj ujedinitelj Aleksandar I, objavio je da će se za Veliku Kikindu, ako treba i boriti!

Foto: V.N.

„Sad mi nije žao umreti“

Istoričar Srđan sivčev u svojoj knjizi „Prisajedinjenje 1918. godine u svetlu Velike Kikinde“ između ostalog piše i o oduševljenju Kikinđana posetom kralja Aleksandra I Karađorđevića:

„Regent je na mesto događaja došao Vašarskom ulicom (danas Miloša Velikog) a sa balkona i terasa građani su na prestolonaslednika Aleksandra bacali cveće. Koliko je oduševljenje vladalo među Kikinđanima, pokazuju i njegove reči : „Hvala Bogu, samo kad smo to dočekali! Sad mi nije žao umreti!“

Pre same smotre francusko-srpskih trupa, regent je odlikovao zaslužne pojedince i pukovske zastave. Između ostalog, Karađorđevom zvezdom IV stepena sa mačevima, odlikovane su zastave Prvog afričkog lovačkog puka, kao i Marokanskog spahijskog konjičkog puka.“...“Koliko je ovaj događaj bio značajan, ne amo za Veliku Kikindu, govori prisustvo britanskih novinara i fotografa, kao i novinara iz francuskog lista „Le-Journal“.

Foto: V.N.

Povod posete

U aprilu 1919. godine određena je buduća državna granica u Banatu, Bačkoj i Baranji prema susednoj Mađarskoj i Rumuniji, potvrđena mirom u Trijanovu, 4. juna 1920. godine.

-„U junu 1919. godine regent Aleksandar Karađorđević odlučio je da poseti vojvođanske krajeve koji su prisajedinjeni Kraljevini Srbiji, kao i da ublaži nezadovoljstvo naroda u Banatu, izazvano gubitkom Temišvara i srpskih mesta u istočnom Banatu. Regent je posetio Pančevo, Veliki Bečkerek, Veliku Kikindu, Novi Sad, Suboticu i Sombor....naročito su odjeknule reči koje je izgovorio u Subotici:„Subotica je naša i ostaje naša...“-napisao je Srđan Sivčev u svojoj knjizi.