Misterije srpskih srednjovekovnih manastira! U ovim svetinjama se kriju JEDINSTVENE FRESKE!

Na prostorima današnje Srbije živi se već desetinama vekova. Zbog toga mnoge tajne još čekaju da budu otkrivene i objašnjene

Neke od ovih misterija kriju i mnogobrojni manastiri rasuti širom naše zemlje. Ovo su samo neke od njih…

Krilata Bogorodica i "psoglavi" svetac

Manastir Svete Bogorodice, u narodu je poznat i kao Sukovo. Nalazi se ispod brega Carev kamen, nedaleko od Pirota. Tajne i legende o njegovom nastanku sežu još u doba Rimljana kada je ovo, navodno, bilo sveto mesto. Ovaj, sadašnji manastir krije i dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu.

Zvuči neverovatno, ali u Sukovu se nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom! U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.

Foto: www.manastiri-crkve.com/

Jedna od njih kaže da je on poticao iz plemena ljudoždera, takozvanih “psoglavih”. U jednom ratnom pohodu, rimska vojska je naišla na ove neobične ljude, uhvatila jednog mladića i poslala ga u Rim. Tamo se mladić upoznao sa hrišćanstvom i pri krštenju dobio novo ime – Hristofor. Svojim životom i mučeničkom smrću zaslužio je status sveca. Činjenica da je jednom u svom životu bio ljudožder verovatno je zaslužna za to što je u Sukovu prokazan sa životinjskom glavom.

U istom manastiru krije se još jedna misterija – Sukovo je dom Bogorodice sa krilima!

Pravila o tome ko u hrišćanskoj ikonografiji može da se prikaže sa krilima su veoma striktna – to su samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista. Zbog toga je veoma čudnovato što u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica.

Iznad freske, međutim, postoji bledi natpis koji ovu misteriju možda malo rasvetljava. Piše: Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri.

Ovo nije jedini manastir u pirotskom kraju koji krije misterije.

Foto: www.manastiri-crkve.com/

Ćelavi Isus

Crkva Svetog Petra i Pavla, pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, poznata je i kao pećinska crkva. U njoj se nalazi freska ćelavog Isusa, jedinstvena u pravoslavnom freskoslikarstvu!

Nema preciznih podataka kako je ova neobična freska nastala, ali se pretpostavlja da je to bilo u vreme kneza Lazara i da su je naslikali isposnici iz Sinaja koji su boravili u pećini.

Foto: printscreen RTS

Ipak, zašto su gosti iz Sinaja Isusa predstavili baš ćelavog, misterija je.

Foto: printscreen RTS

Vanzemaljci iz Visokih Dečana?!

Visoki Dečani na jugu Srbije su zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. a freske oko 1350. godine. Manastir se nalazi na spisku UNESKO-ve Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom “Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“.

U obrazloženju koje je UNESKO dao 2004. godine navodi se da su freske manastira Visoki Dečani jedno od najvrednijih primera tzv. “renesanse Paleologa” u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.

Foto: printscreen

Ipak, upravo jedna od ovih fresaka decenijama je predmet debata i sporenja između onih koji misle da su je upravo ona konačni dokaz da su vanzemaljci već posetili ove prostore i onih koji tvrde da je reč “samo” o umetničkoj slobodi.

Naime, tu se nalazi čuvena freska Isusovog raspeća sa dva “neidentikikovana objekta” u levom i desnom uglu. Reč je o dva neobična predmeta u obliku suza sa zracima u kojima se nalaze osobe. Zraci stvaraju utisak kretanja, pa oni koji veruju u NLO tvrde da je reč o vanzemaljskim letelicama.

Sa druge strane, istoričari umetnosti ukazuju na to da misterije nema i da su u pitanju personifikacije sunca i meseca,

Misterija je, po njihovim tvrdnjama, potekla od beogradskog časopisa “Svet” iz 1964. koji je prvi objavio fotografije “neidentifikovanih letećih objekata”. Ovo je nekako dospelo do švajcarskog kvazinaučnika i publiciste Eriha fon Denikena koji je priču proširio širom sveta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.