ON JE NAJSTARIJI ŽIVI SRBIN, SEĆA SE KRALJEVINE, BIO JE I ČETNIK I PARTIZAN! Deda Živan ima 105 godina i 179 dana

Živan Popović iz Latvice kod Arilja rođen 30. januara 1917, a još sam hoda, dobro vidi i čuje. Šta je tajna dugog života? Pa uvek sam radio i nikad se nisam družio sa rđavim ljudima, kaže deda Živan, koji je preživeo koronu u 104. godini

Najstariji Srbin ima 105 godina i 179 dana i živi u selu Latvica kod Arilja. Živan Popović rođen je 30. januara 1917. godine u vihoru Velikog rata. Nije ga, kako kaže, izbegla nijedna nevolja koja se obrušila na ovu našu zemlju, ali sve je uspeo da ih prebrodi i još prkosi krštenici.

- Šta je tajna dugog života? Pa uvek sam radio i nikad se nisam družio sa rđavim ljudima. Nikome nisam mislio zlo, a držao sam se gospoda Boga gde god sam bio!

Foto: Informer DN

Ovako za Informer svoju životnu priču započinje deda Živan.

Život za film

- Još kao mali počeo sam da radim kao zemljoradnik. Sve sam hteo - da čuvam goveda i ovce, da orem, kopam, kosim, plastim, sečem drva sve do dvadeset i neke godine... Onda se zaratilo i otišao sam u vojsku. Godinu sam proveo u četnicima, a godinu u partizanima. Pet puta sam gledao smrti u oči. Izvođen sam i na streljanje i na motkanje, prebijanje. I eto, sve sam preživeo.... Rat, borbe, logor iz kojega sam uspeo da pobegnem. A onda strašna nemaština koja je usledila nakon rata. Nas petnaestoro u kući, a zemlja opustošena, nema ničega, ni da se poseje, ni da se uzbere. I ako imaš neke pare, niko neće da ti proda kukuruz. Nema hleba. Snalazio sam se, vršili smo trampe, razmene. Jednom sam sve čiste posteljine i peškire uzeo iz kuće i zamenio za džak pšenice. Ali nikad nisam zaspao, niti se probudio a da se ne prekrstim i pomolim Bogu. To je moja životna snaga i dan-danas - priča deka Živan.

Foto: Informer DN

Seća se Živan kada su Srbijom vladali kralj Aleksandar, Petar Drugi, pa Tito, Stambolić, Milošević, Koštunica, Đinđić... U međuvremenu preživeo je i španski grip, Šestojanuarsku diktaturu, pa ubistvo kralja Aleksandra, pa Drugi svetski rat, Informbiro, rat u Jugoslaviji, NATO bombardovanje Srbije 1999.

- Tačno znam ime i prezime svake osobe koja mi je pomogla u životu. Malo je takvih ljudi i greh je od Boga da im imena zaboravim... - kaže starina.

Živan se dva puta ženio. Sa prvom ženom venčao se 1937. godine i sa njom ima petoro dece. Dve ćerke dobio je u braku sa drugom suprugom. Deca su mu podarila 11 unuka i 19 praunuka. Obe žene je sahranio, kao i četvoro dece. Danas živi sam i ne žali se...

- Ne čujem baš najbolje, kad hodam, moram da koristim štap, a u poslednje vreme ruke su mi oslabile... Sve drugo je manje-više u redu! Dok sam imao više snage, do pre neku godinu, išao sam redovno u lov. To mi je velika ljubav. Sada odem samo ponekad sa drugarima - kaže Živan i dodaje da ništa u svom životu ne bi menjao, samo mu ponekad nedostaje društvo iako se na samoću navikao.

Čita i kuva

- Obilaze me dobri ljudi. Donesu mi najpotrebnije dok mi deca i unuci ne stignu u posetu. Jednom su, zabrinuti za moje zdravlje i samoću, došli na ideju da me smeste u dom. Nisam hteo ni da čujem za to. Mogu ja još sam da se snađem. Sam spremam hranu, problem mi je samo što u kući nemam vodu, nego mi je taksisti donose u kanisterima. Kad je lepo i toplo vreme, naložim vatru, pa se napolju okupam. Higijena je veoma važna - priča on i dodaje:

Foto: Informer DN

- Ujutru ustanem, popijem kafu i rakijicu, zapalim cigaru i tako mi počne svaki dan. Onda zamesim hleb i doručkujem, a ostatak dana provodim u svom dvorištu. Ako nešto treba, očistim po kući, a onda čitam. Imam dosta knjiga, a ponešto i sam zapišem u jednu veliku crvenu svesku...

- Možda će neko od mojih naslednika da pročita nešto mudro od mene i da dobro proživi svoj život. Nema tu mnogo reči da se kaže. Misliti zlo i biti sa zlim ljudima smrt su za organizam, dok ljubav i vera donose dugovečnost. Eto, to bi bio moj savet za život - kaže najstariji Srbin.