MAJSTOR DANE SAČUVAO ZANAT PREDAKA! Jedini je u Bajinoj Bašti koji se bavi ovim poslom (FOTO)

Majstor Dane ima zlatne ruke, u njegovoj radionici nastaju svi proizvodi od gvožđa, a za Informer.rs otkriva kako se "kali" sekira i da li u današnjoj Srbiji mlađi imaju želju da naslede ovaj zanat.

Pod krovom svoje radionice, majstor Dane Milovanović (47), iz Bajine Bašte, svakodnevno oštri, kuje i kali gvožđe, ali i pravi satare, kesere, sekire, i mnoge druge proizvode od gvožđa.

Kovački zanat u njihovoj porodici je tradicija, ovim su se bavili njegov otac i deda, od kojih je nasledio posao i naučio zanat.

Radio je Dane i u građevini, gde je od fizikalca, uz uspešan rad i napredak, stigao do odličnog majstora. Nije mu to bio životni moto, voleo je gvožđe i rad sa njim, želeo je time da se bavi i od toga da živi. Ipak se skrasio pod svojim krovom, i uz posao koji voli nastavio tradiciju predaka.

- Od malena sam voleo rad sa gvožđem, učio se, sada sam već savladao posao i sve što zamislim mogu da napravim - priča Dane.

Po njegovim rečima posla nema puno, ali je zadovoljan, u pomoć mu često dolaze dva rođena brata, a sugrađani ga najčeće posećuju u sezoni svinjokolja, jer su im neophodni oštri noževi.

Istriče da se u današnje vreme ne može živeti od ovoga zanata, a u vreme njegovog oca i dede, iako je bilo znatno više kovača, moglo se solidno živeti.

- Sekire najčešće pravim od federa (opruge) i gibnja kamiona, a najvažnije je da moraju da sadrže čelik u sebi. Najkvalitetnije su slovenačke sekire, čija je težina oko 2,5 kilograma - priča Milovanović.

Kako se kali sekira

Mnogi su čuli da se sekira "kali", većina ljudi i ne zna šta to zapravo znači, a majstor Dane otkrio je našim čitaocima kako izgleda taj proces.

- Sekira se stavi u kovačku vatru, zatim se lepo iskuje (istanji), i nakon toga mora prirodno da se ohladi, zatim tocilom kroz vodu se sekira oštri i opet vraća ponovo u vatru. Maksimalno se kali jedan centimetar, a najbolje je kada je zlatne boje. Nakon čitavog procesa sekira se vraća na tocilo da se izbeli i tek tada je spremna za cepanje drva - objašnjava Dane.

Pored sekira, naš sagovornik pravi i motike, za čiju izradu mu je potrebno od tri do četiri sata. Njih najčešće pravi od delova cirkulara. Izrađuje i majstorske sekirice, ali ističe da zahtevaju puno vremena.

Sam svoj gazda

Bavi se Dane i postavljanjem fabrika peleta, svojim rukama pravi mlin čekićar, turbine, ventilatore, sve sastavne delove osim glavne mašine za pelet. Upoznat je, kaže, sa svim čarima bravarskog zanata, pored navedenog kuje i ograde, kapije i pravi cirkulare za sečenje drva u selima.

- U svojoj radionici sam svoj gazda, radim koliko kada mogu, nemam određeno radno vreme i sam raspoređujem sve poslovne obaveze - dodaje zanatlija.

Dane je jedini kovač u varošici kraj Drine, a treći potomak porodice Milovanović, koji se bavi ovim poslom. Njegovog sina naslednika, Nikolu, ne savetuje da nastavi njegovim stopama, već da posle Gimnazije nastavi dalje školovanje, a kovački žanat da nauči i da zna tek za svoje potrebe.

Kroz priču dodaje da bi želeo da sklopi saradnju sa lokalnim preduzećima, shodno svom znanju i umeću, i da na taj način unapredi i sačuva skoro zaboravljen zanat.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.