"NIKO SE NIJE USREĆIO BEŽEĆI IZ SVOJE OTADŽBINE, PA NEĆEMO NI MI!" Ovako je govorio jedini srpski vojvoda koji je bio protiv povlačenja preko Albanije

Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu 1915. godine donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. Ono što je danas manje poznato jeste činjenica da odluka nije bila jednoglasna jer protiv nje glasao je samo vojvoda Živojin Mišić.

Povlačenje srpske vojske i izbeglica preko vrleti Albanije pokrivenih snegom je započeto u zimu 1915. godine. Tokom ovog tragičnog povlačenja, usled hladnoće, gladi, bolesti i borbi sa Albancima je stradalo više od 240.000 ljudi.

Odluku o povlačenju donele su tadašnje vojskovođe, genrali, kao i sam kralj Petar I Karađorđević, a jedini koji se suprotstavio ovakvom vidu "odbrane" bio je Vojvoda Živojin Mišić.

 - Niko se nije usrećio bežeci iz svoje otadžbine, pa nećemo ni mi! - rekao je tada proslavljeni Vojvoda Mišić.

Misleći da je sa Srbijom gotovo Nemci su već vraćali veliki broj svojih vojnika na Istočni front. Vojvoda Mišić je u tome video šansu. Na savetovanju Vrhovne komande u Peći on je tražio da trupe ostanu tu, na Kosovu, i direktno se sukobe sa Austrougarima, Bugarima i manjim brojem Nemaca. 

Foto: Vikipedija/mediji

Kao drugu opciju, Mišić je predlagao i prelazak na gerilski način ratovanja i napuštanje dosadašnjeg rasporeda trupa.

Uz Mišića je na početku stao i vojvoda Stepa Stepanović, ali je do konačne odluke 25. novembra promenio mišljenje. Ostali su bili protiv ovakvog rešenja. Vojvoda Putnik držao se stanovišta da je neprijatelj mnogo jači i da će stradati vojska, a da je kapitulacija svakako najgore rešenje.

I tako je odluka o povlačenju ipak doneta. Za sreću, vojska je sa sobom ponela dve srpske svetinje – mošti prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i najstariju ćiriličnu knjigu "Miroslavljevo jevandjelje". 

Ubrzo je u improvizanoj nosiljci nošen i teško bolesni vojvoda Radomir Putnik. Prva kolona u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor, krenula je 26. novembra 1915. iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu. Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod.

Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi.

Cifra koju uzima najveći broj istoričara govori o oko 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Samosvesna građanka

pre 2 godine

"NIKO SE NIJE USREĆIO BEŽEĆI IZ SVOJE OTADŽBINE, PA NEĆEMO NI MI!" To znači da se Srbi iz Hrvatske nisu usrećili što su pobegli u Srbiju, već je trebalo da čekaju da ih u Drugom svetskom ratu a i u ratu '90ih Hrvati žive spale ili pokolju; to znači da Srbi s Kosova* nisu trebali da '99. a i kasnije beže u centralnu Srbiju već da čekaju da ih Šiptari pokolju i da ih spale žive - Šiptari s čijim predstavnicima je Vučić mirne savesti razgovarao (Tači), sad razgovara (Kurti) i razgovaraće o tome da Šiptarima sa Kosova* preda sve što se može predati (uključujući i tamošnje Srbe, koje u razgovorima o konačnoj predaju Kosova* nijednom, ali bukvalno: nijednom nije pomenuo). Pošto Srbi sa Kosova* već javno govore da će se iseliti, taj novinski tekst i to baš tako naslovljen je početak psihološke pripreme stanovništva iz centralne Srbije da Srbe sa Kosova* ne treba da dočekaju prijateljski i čak ni s trunkom razumevanja i sažaljenja, več da im odmah kažu: zašto ste pobegli, zar mislite da ćete se usrećiti ako ne dozvolite da vas Šiptari pokolju?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari