PRE 8 GODINA JE OTIŠLA U PENZIJU, ALI JE LJUBAV PREMA POSLU I DECI BILA JAČA! Doktorka Zorica je najomiljenija ličnost u Majdanpeku, svi je znaju, a tek da čujete kako je zovu

Iako je u zasluženu penziju otišla na svoj rođendan, 16. avgusta 2015. godine , pedijatar dr Zorica Sporić, još uvek radi gotovo punih osam godina. Svega dva meseca bila je u zasluženoj penziji i onda se na nagovor kolega, koji bez nje definitivno nisu mogli , ponovo vratila na svoje radno mesto i svojm najmlađim pacijentima.

- Radim više od 40 godina ovaj posao i nikada ga ne bih menjala. U početku moja ljubav je bila umetnost. U srednjoj školi sam vazda bila angažovana po nekim sekcijama pa sam tako zavolela pozorište, zavolela sam daske , osećala sam miris pozorišta... Tada sam bila rešena da upišem glumu . Međutim , nisam naišla na razumevanje i podršku roditelja i na nagovor tetke , koja mi je stalno govorila da ja volim ljude , umem sa njima , mogu da prepoznam u njima i dobrotu i radost i tugu okreniula me medicini. Najpre sam bila na stažu na ginekologiji neko vreme, a onad sam prebačena na pedijatriju koju nikada nisam napustila - priča pedijatar, doktorka Zorica Sporić.

Ona ističe da ima poseban način lečenja.

Foto: privatna arhiva

- Osetila sam taj divan rad sa dečicom, tako čistom, nevinom, sa kojom sam radila kroz igru, jer je to bio moj način lečenja. Pa kada nakon par dana dođu zdrava, izlečena, ja sam tada najsrećnija. To je totalno promenilo moj život. Tako da sam kroz rad pored znanja sticala poverenje. Vrlo često svojim mlađim kolegama kažem, pored znanja bitno je iskustvo. Jer, sada već sa vrata mogu da prepoznam o čemu se radi. Nije suština da odmah pogodiš dijagnozu, već da uradiš dobru anamnezu gde te navode simptomi. Važan je kontakt, stav prema detetu, roditelju, koji znaju često puta jako da paniče. Ali, godine su prolazile, upoznavali smo se kroz moj rad , pomoć koju sam im pružala, njihovo odrastanje, tako da danas mogu reći da sam u jednoj porodici lečila po tri genercije dece .Većina mojih koleginica danas su bile moji pacijenti, sada i njihova deca, pa u ponekim slučajevima i unučići - kroz smeh ponosno govori dr Zorka, kako je u Majdanpeku poznaju i koju svi bezrezervno poštuju i zovu legendom grada.

Sa svoje 73 godine, ona je i danas jednako doterana kao što je nekada bila, prava dama , za kolege najbolja osoba na svetu.

Foto: privatna arhiva

- Moju Zorku poznajem jako dugo. Zajedno smo krenule da radimo osamdesetih godina, tako da i naše prijateljstvo datira pune četiri decenije. To je žena , veliki heroj, veliki prijatelj, jedna svestrana osoba velikih interesovanja. Stručna pre svega, kojoj se u ovom gradu veruje i koja je ovu sredinu zaista svojim dobrim delima zadužila. Ovo što se o njoj piše, jako me je dotaklo i smatram velikom zahvalnošću, što se neko setio da o ovoj ženi napiše koju reč, jer ona to zaista zalužuje - za Informer ističe dr Ljiljana Jovanović, načelnik kliničke lanoratorije u Domu zdravlja Majdanpek.

Ipak, o specijalisti pedijatrije, dr Zorici Sporić, najviše govori kakava je osoba, kada o njoj pričaju oni kojima je najviše posvećena, deca, njihovi roditelji ali i njene koleginice medicinske sestre koje sa njom dele sve. I radno iskustvo ali i privatne probleme i lepe trenutke.

- To je najbolja osoba koju sam ikada upoznao.Lečila je mene kada sam bio dete a sada i moju Ivu , koja je obožava - ističe Aleksandar Čolaković, kojeg smo zatekli kada je svoju mezimicu doveo na redovan sistematski pregled.

Glavna sestra Dečijeg dispanzera Doma zdravlja u Majdanpeku Lola Milošević radi sa Zorkom 27 godina.

Foto: privatna arhiva

- Sa Zorkom sam u poslu punih 27 godina. Bila sam dete prosvetnih radnika , lečila je mene , moju decu , moje roditelje , supruga, to govori da je to jedna kraljica kako je svi ovde zovemo. Ona je naš prijatelj pre svega , žena koja nikada nema ni za koga neku prekornu reč , šta god ko uradio. Bila je i načelnik jako dugo, pa i tada i sada, sve što nam se dešava privatno, svi noj idemo na ispoved po savet. Nikada nam radni dan ne prođe bez neke šale, ona se jednostavno voli - kaže ona. 

Kako ističe odaziva se na pozive i posle ponoći.

- Decu leči kad god je ko pozove u dva , tri sata nakon ponoći, ona se odaziva , kreće a bogami često joj pošalju decu na vrata i ona ga pregleda jednako kao u ordinaciji. Imam nekako zaštitnički stav prema njoj, jer sam je između ostalog nagovorila da nam se vrati po odlasku u penziju, našta mi je rekla ,,Lolita ja ne mogu više…Zorka, moraš, mi bez tebe ne možemo!

Doktorka je radila sve vreme pandemije.

Foto: privatna arhiva

- I tako je i bilo. Radila je sve vreme dok je trajala pandemija korona virusa i veliko hvala ovoj ženi, jer je svojim angažmanom sprečila zatvaranje našeg dečijeg dispanzera u nedostatku kadrova - govori za naš portal glavna sestra Dečijeg dispanzera Majdanpečkog Doma zdravlja, Lola Milošević.

U gradu je omiljena. Ne može da prođe dan a da je ne zaustavi neko od sugrađana. Njeni Majdanpečani joj se često požale, izlože po neki problem. Doktorka Sporić je uvek spremna da uputi adekvatan zdravstveni savet, toplu ljudsku reč, neizstavan osmeh, često poneku šalu, koje joj ne manjkaju. Jednostavno to je ona, njihova Zorka, kako kažu , prava legenda u ovom malom rudarskom gradu.