ON JE TATA SA VELIKIM "T"! Samohrani otac brine o ćerki sa Daunovim sindromom - Evo kako njih dvoje žive (FOTO/VIDEO)

Anđeli Simić (16) kao bebi, lekari su genetskim analizama otkrili da ima Daunov sindrom. Do pete godine rasla je i uz mamu i tatu, a onda je mama odlučila da se razvede...

Anđela danas živi sa ocem Miodragom Simićem -Mijom (47) u malom fruškogorskom selu Šuljam kod Sremske Mitrovice, gde smo ih posetili.

- Pravi šok za nas nastupio je kada su nam saopštili rezultate genetskih pretraga da beba ima Daunov simdrom!– počinje priču Mija koji tada nije ni slutio kakva ga sudbina čeka.
Supruga ga je, kaže, potpuno neočekivano, napustila i podnela zahtev za razvod braka posle pet godina zajedničkog života.

- Posle neuspelih pokušaja mirenja ona dobija i privremeno rešenje o starateljstvu nad detetom,
no kako se tri meseca uopšte nije pojavljivala, sud mi je dodelio samostalno staranje o
Anđeli. Ogromnu pomoć i podršku u odgajanju ćerke pružila mi je pokojna majka Mileva. Ona je

kuvala, spremala, kupala devojčicu, vaspitavala je i naučila mnogim stvarima. U to vreme, ja
sam mogao da radim, u mitrovačkim "Komunalijama", jedno vreme i u Slovačkoj, bio sam
siguran da je dete u dobrim rukama. Majčina iznenadna smrt pre šest godina potpuno me je
dotukla! - nastavlja Mijo.

Foto: N.B.

Problemi su se nizali jedan za drugim, dugovi se nagomilavali...

- Zbog Anđele ne mogu da radim, dok su ukupna primanja od Centra za socijalni rad u iznosu od 31.000 dinara nedovoljna- jada se otac, koji je problem pokušavao da reši, ali bezuspešno.

Kako su Simići živeli u trošnoj i neuslovnoj staroj kući, koja je prokišnjavala, Mijo se za
pomoć obraćao na mnogo adresa, ali mu je najveću donaciju u vidu građevinskog materijala i
svih troškova gradnje uputio Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici.
Stara kuća je potpuno obnovljena, a u produžetku je dozidan deo sa dodatnih šestdesetak
kvadrata sa novim kupatilom i kuhinjom.

-Boreći se sa nedaćama nikad nisam izgubio veru u ljude! Uvek i svuda ima dobrih i plemenitih ljudi, spremnih da pomognu. Ganut mojom životnom pričom puno nam je pomogao prijatelj iz Šida Boško Todorović, koga sam upoznao preko društvenih mreža. Ovaj plemeniti čovek otplatio mi je jedan deo duga za struju i dao mi svoj automobil da mogu Anđelu da vozim u Specijalnu školu u Sremsku Mitrovicu - ističe Mijo.

Anđelina mama se ponovo udala i ima dvoje dece. Mijo kaže da bi mu mnogo značilo da hoće da uzme dete bar na tri meseca. 

- Mogao bih mirno da odem u Slovačku, da zaradim i uštedim koju hiljadu evra da imamo za nabavku ogreva za zimu. Ali, ona uvek nađe neki izgovor da Anđela ne može biti malo duže kod njih. Kako god, mi ćemo se već nekako snaći, ja je volim najviše na svetu, moja je! Kad mi se obraduje i poviče "tata", nema veće sreće za mene - drhtavim glasom kaže Mijo.