OVDE SE DEČIJI PLAČ NIJE ČUO 54 GODINE! Mali Marko uneo svetlost u svoj dom - Bog pogledao Janićijeviće (FOTO)

I kada pomislimo da zaista više nema smisla boriti se sa svim nedaćama kojima nas život lomi, kad bi da dignemo ruke od svega, desi se čudo! Porodici Janićijević iz kuršumlijskog planinskog sela Vrelo dogodilo se to pre pola godine, i rado su pristali da podele svoju priču sa nama.

Foto: Lj. S.

U ovoj kući pre šest meseca prvi put se začuo dečiji plač posle više od pola veka. Rođen je mali Marko. 

Mami Milosavi je 44 a tati Mirku 54. godina. Samo mesec dana pre nego što je sinčić došao na svet Mirku je amuptirana noga. 

 - Lekari su mi bukvalno rekli ili noga ili glava! Znao sam samo da moram da ostanem živ, da
dočekam svog sina. I tako sam operisan u decembru 2022. godine, a Marko se rodio 30. januara ove godine. To dete mi je svetlost zbog koje živim i podnosim ovu situaciju. Zbog njega neću da odustanem, jer je on posle mog rođenja prvo dete koje se rodilo u našoj porodičnoj
kući- priča nam Mirko koji je, priznaje "mnogo puta pomislio da odustane od života". 

Preko leđa je preturio svu težinu jednog običnog života.

Bio je učesnik rata 1999. godine, borio se sa depresijom i svim tegobama koje donosi rat, sam
pokušavao da oživi porodičnu kuću u Vrelu i na kraju se 2015. godine oženio Milosavom. Ta
promena mu je donela neko olakšanje, ali dece nije bilo.

Mirko je u međuvremenu postao šećeraš, koristio insulin i iako se nisu borili za potomstvo u srpskim klinikama, potajno se nadao da će ipak i u njegovoj kući stići radost.

- Godine su prolazile. Radili smo nadničarske poslove, prodavali proizvode koje napravimo i tako živeli. Mi smo skromni ljudi, pa nam je bilo dovoljno ono što imamo da preživimo, ali nas je ipak mučilo to što nemamo dece- priznaje naš sagovornik, dok u invalidskim kolicima stoji kraj supruge Milosave i sina Marka.

Nedavno su krstili Marka i to u svojoj kući, jer je Mirku bilo teško da ide do Kuršumlije. Napravljena je, pričaju nam gozba, uvedeno dete u veru i sad sa olakšanjem idu dalje.

- Ne predajemo se! Jeste da je naša kuća skromna, letvara i da u njoj nisu neki uslovi, ali biće bolje, mora da bude- siguran je Mirko.

Nada se da će nekako uspeti da je obnovi i omogući svom sinu da raste u boljim uslovima. Na sreću,
imaju kupatilo, vodu u kući, pa im je, kažu zbog toga mnogo lakše.

Na naše pitanje da li su se nekom obraćali za pomoć, Mirko spušta glavu. Kaže, sramota ga je i
neprijatno mu je da nekog moli za pomoć.

- Ma biće, mora. Sredićemo kuću. Evo predao sam za invalidsku penziju, pa će biti nekih redovnih
primanja. Žao mi je što ja više ne mogu da radim, ali nekako ćemo se snaći- dodaje naš sagovornik.
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Zivica

pre 2 godine

Молио бих све људе добре воље да помогну ову породицу. Не траже ништа и то је довољан разлог да им се помогне а треба им помоћ. Ваша помоћ ће бити благослов Божији и за њих и за вас. Више се радује онај који даје и зато отворите и срце и"житнице".

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari