Baksuznu jabuku niko ne sme da takne! Ko god se usudio nije dobro prošao, ljudi kažu, nisu to čista posla?!

Gumeno, zloćudno, čarobno, patuljasto drvo... Bezbroj je naziva za divlju jabuku koja se nalazi na desnoj strani puta Belušić-Oparić.

U jednom gotovo svi se slažu - ona je postala mit u Levču, niko ne sme da je dotakne, da otkine listić, da okusi njen plod, a mnogi se plaše čak i da joj priđu i da je pogledaju, jer zaziru od njene ćudi.

Legende o nesrećama koje su se dešavale onima koji je nisu poštovali toliko su uvrežene u narodu da je firma koja je asflatirala pomenuti put ostavila „lakat“ krivinu, jer su se radnici plašili da poseku drvo. Priča se da su im se mašine kvarile baš na tom mestu i da im nije palo na pamet da diraju drvo. Iako je jabuka visoka oko tri metra, koliki je i raspon njene krošnje, ona i dalje ima mitske dimenzije. To najbolje pokazuje da je Google map pored naziva gumeno drvo upisano „Daleko bilo“.

Nijedan Rekovčanin sa kojim smo razgovarali ne zna koliko je jabuka stara. Kažu da nikada nije promenila oblik, niti rasla. Plodove daje svake druge godine, a zanimljivo je da joj je lišće zeleno tokom cele godine, pa Levčani i zbog toga veruju da tu „nisu čista posla“.

- Bio sam mlad i nepromišljen. Hteo sam da pokažem da sam najhrabriji. Otkinuo sam dva listića. Sutradan sam otišao u lov i puškom sam sebe ranio u nogu. Od tada sam invalid. Kada sam se oporavio, listiće sam odneo u crkvu i pomolio se Bogu da mi oprosti što sam to uradio. Od tada drvo zaobilazim u širokom luku - priča jedan Levčanin.

I Ljubiša iz Oparića kaže da se kloni drveta, što su ga savetovali pradeda Dragoljub i deda Milun. Njemu je najžalije što niko ne sme da orezuje drvo, niti je ko smeo da mu priđe kada se raspolutilo. Za divno čudo, drvo je zacelilo, iako mu se stablo bilo potpuno raspuklo.

- Levčani se plaše kad vide raspuklu jabuku, jer veruju da tada sluti na zlo, ali kada ga vide da „ozdravilo“, u njima se budi vera u bolje dane. Koliko je straha i strepnji donelo njegovo cepanje grana i stabla, toliko nas je obradovala njegova zelena krošnja. Kakva god da ga je sila donela u naš kraj, verujem da dobrim ljudima vraća dobrim, a da one koji ga diraju opominje da ne smeju da diraju ono što nije njihovo – veli Nataša iz Oparića.

Foto: I.I.

 

Legenda o Knezu Milošu

Levčom još uvek kola legenda o tome kako je knez Miloš, jašući konja, zastao da se odmori u hladu drveta. Čim je nastavio put, konj se sapleo i polomio prednju desnu nogu. Kažu da je tada rekao: „Zloćudnog li drveta, ljudi. Nigde ni rupe, ni rova, a konj mi slomi nogu“.

Postoji i legenda da je hajduk Stevan Jakovljević iz Belušića posle spavanje ispod zloćudnog drveta postao je razrook, da je devojka, koja je otkinula nekoliko listića umrla na dan svoje svadbe, da su se seljaku iz Brajnovca, koji je otkinuo grančicu dok je čuvao ovce, oduzele noge...

Kako bi pokazali da ga poštuju, Levčani su u krošnji drveta postavili ikonu i novac. I.I.

Pripisana mistika

Voćari kažu da nema dileme da je reč o nekoj formi divlje jabuke, da tako izgleda svaka jabuka koja se ne orezuje i da može da bude stara po nekoliko stotina godina.

Nije misterija ni to što rađa svake druge godine zato što kada prerodi ne stigne da napravi nove pupoljke. I nije stablo „zacelilo“, već je došlo do srastanja tkiva, kao prilikom kalemljenja.