Profesor biologije iz Vranja 35 godina uzgaja bonsai: U njega pretvara zakržljale izdanke bukve

Vranjanac Srđan Arsić u svom domu već tri i po decenije uzgaja bonsai, patuljasto drveće u saksijama. Ovim hobijem koji je umeđuvremenu prerastao u umetnost počeo je da se bavi kada je na treningu aikida, japanske borilačke veštine, upoznao ljude koji su u svojim domovima uzgajali minijaturna stabalca sa svim karakteristikama te biljne vrste u normalnoj veličini u prirodi, piše Jugmedia.

Očaran onim što rade poželeo je i sam da se oproba u tom poslu. Iako je u početku bio dosta neuspešan on nipošto nije želeo da odustane od bonsaia. Naprotiv još upornije je nastavio od svojih prijatelja da uči kako se uzgajaju patuljaste biljke.

Da napreduje u ovom poslu pomoglo mu je i to što je kao profesor biologije izvrsno poznavao biljni svet . Otuda je svoju proizvodnju bazirao na domaćim atohtonim vrstama drvenastih biljaka koje rastu u našim šumama brest, javor, jasen, bukva, grab… a bonsai proizvodi i od žive ograde, fikusa bendžemina, kao i svih biljaka koje imaju drvenasto stablo.

Zbog toga on dosta vremena provodi u prirodi gde pronalazi sadnice za svoj bonsai. Odatle uzima samo zakržljale ili oštećene biljke kojima kada ih donese kući obavezno pomoću žice zada željeni oblik pa tako dobije uspravno i koso stablo, naplavljeno, vijugavo, da bude na kamenu… Koren smanjuje orezivanjem kako bi mogao da ga smesti u plitku posudu. Kada to uradi on nastavi da prati njihov razvoj primenjujući orezivanje nekoliko puta tokom sezone kako bi biljke dobile željenu formu.

- U rano proleće orezivanje obavljam oštrije, a tokom leta uklanjam samo grane koje izrastu. Od više vrsta različitih drvenastih biljaka mogu da se stvore fantastične kompozicije, ali to zahteva mnogo ulaganja i znanja - kaže profesor Arsić iz Vranja.

Osnovnu formu na ovako uređenim biljkama on dobija tek posle nekoliko godina uspešnog gajenja. Tada ih presađuje u stalnu činiju i posle desetak godina uzgoja dobija bonsai koji liči na nešto. Biljka koja se nalazi u ovoj fazi zove se predbonsai i na tržištu se jeftinije prodaje.

U Japanu se, prema njegovim rečima, nikada ne prodaje gotov bonsai zato što se takav čin smatra uvredom. Zato se kupcu prodaje predbonsai kako bi mogao sam da uzgaja bonsai i na taj način nauči kako se on gaji.

Profesor Arsić leti svoje biljke čuva na policama u dvorištu i gde sve one mogu biti izložene umerenoj svetlosti. Tu ih zaliva i prihranjuje tečnim đubivom koje se koristi za sobno cveće. Zimi ih od hladnoće čuva u posebnim prostorijama, ili samo prekrije zemljom i lišćem tako da u plitkim posudama njihov koren može da preživi taj period.

U ovom poslu naš sagovornik posebno uživa kada ovako uzgojenu biljku uspe da sačuva preko 25 godina. U svojoj bogatoj zbirci ima negde oko stotinak bonsaia čija vrednost zavisi od starosti, forme, činije koju zauzima. Kod njega kupci preko Interneta mogu da nađu izuzetne eksponate bonsaia koji na tržištu mogu da dostignu cenu i preko hiljadu evra.Većina njih se, međutim, odluče za kupovinu jeftinijih eksponata kako se ne bi mnogo nasekirali, ako se kod njih osuše.

- Bonsai koji uzgajam u svom domu je isključivo formiran od biljaka sa naših terena tako da je dosta otporan i dugotrajan - ističe Arsić za Jugmediu i naglašava da bonsai može da doživi starost biljke koja je u prirodi ako se gaji kako treba, pa tako se u svetu bonsai čuva i po nekoliko hiljada godina i prenosi sa generacije na generaciju.