Ko je doktor koji je spašavao pacijente iz "Čigote"! Svi mu čestitaju na hrabrosti! Vratio se po gluvonemu staricu, izbavio zarobljene sa petog sprata...

Dok su se pacijenti iz "B" bloka "Čigote" usred noći evakuisali iz zgrade čiji je krov goreo, dramu su preživljavali i njihovi najbliži. Oni iz okoline, poput Anje Marković iz Sevojna odmah su krenuli ka Zlatiboru...

- Mamin poziv me je probudio i samo je rekla "Gori "Čigota"! Evakuišemo se! Ne mogu da pričam!" Nije mi bilo jasno šta priča! Sledila sam se, odmah sam probudila mlađu sestru istim rečima. Na pameti mi je bilo da odmah idemo na Zlatibor, ali kako? Imam probnu vozačku - počinje priču Anja (25). 

Mama Marina (56) dve nedelje je već bila na postoperativnom oporavku u Čigoti. Jeste, kaže, Anja, već hodala i sve je bilo u redu...

- Ali, požar? Otkud? Već je prošla ponoć! Leteli smo, čini mi se, do gore. Uz put, negde pred Zlatiborom, uspeli smo da dobijemo mamu. Bila je već smeštena u vili "Srbja". Vatra nad "Čigotom" još nije bila ugašena, video se plamen. Čini mi se da je ceo Zlatibor bio budan. Vanredno stanje - nastavlja Anja. 

Bilo im je najvažnije da im je majka na bezbednom. 

- Sa njom su u hotelu bili i drugi pacijenti. Neki u pidžamama, papučama, kako se ko zatekao. Mama je, ni sama ne zna kako uspela da se obuče...Većina je bila u stanju šoka i u neverici, prepričavali su šta se dogodilo, a kada je došao doktor da ih obiđe, mnogima su suze krenule...Nisam tada znala ni ko je on, ali mi je bilo jasno da svi u prostoriji u njega gledaju kao spasioca. Želim javno da mu se zahvalim, kao i svim medicinskim radnicima koji su te večeri spasili živote pacijenata u "Čigoti" i moju mamu - uzbuđeno priča Anja. 

Marina je bila smeštena u dvokrevetnoj sobi na trećem spratu i tokom dve nedelje boravka manje, više upoznala je i druge pacijente. 

- Oko ponoći sam začula neki žamor na hodniku, a kad sam otvorila vrata, žena mi je doviknula da je požar na krovu i da izlazimo. Na brzinu sam obukla trenerku, i već smo svi krenuli iz soba ka stepeništu. Lekar i dežurne sestre su nam govorili da idemo polako na drugi sprat do restorana, sve vreme nas ohrabrivali, veoma pribrano, bez panike, čak i da pazimo kako se krećemo, prvo zdravom nogom, pa polako. Struje nije bilo - priča Marina. 

Nikome nije bilo svejedno, ali su pažljivo pratili doktorova uputstva i ohrabrenje, opisuje Marina.

- Čuli smo da su prvo spustili decu sa četvrtog sprata, a potom, naš, treći, gde su bili uglavnom stariji ljudi, polupokretni..Rekli su nam da budemo spremni da izađemo i da prate stanje tri sprata iznad. Međutim, u jednom trenutku doktor se ponovo vraća na treći sprat! Jedna gluvonema baka je bila sama u sobi i on je dovodi! Vatrogasci već dolaze, čujemo, da su na petom spratu zaroboljena dva pacijenta, da žena lupa na prozor. Doktor se sa vatrogascima probio i do njih a kad smo začuli da se nešto ruši iznad, svi smo krenuli put izlaza - priseća se Marina kobne noći. 

Sanitetskim vozilima preveženi su ko u hotel "Palisad", ko u vilu "Srbija" ili zgradu studentskog odmarališta. 

- Doktor Aleksandar Đenić, kardiolog, jedan divan čovek, obišao nas je u vili "Srbija". Znamo da su on i njegov tim bili pod najvećim teretom, ali on je sa toliko optimizma izašao pred nas, čak je umeo i da se našali, kako smo imali "malo jaču fizikalnu terapiju". A mi, s pomešanim osećanjima straha, nepoznatog, sreće što smo svi živi, šta drugo da kažemo sem svaka čast i hvala tim divnim ljudima-  poručuje Marina, koja je sada u svojoj kući, kao i ostali pacijenti koji žive u blizini.